Корисничке алатке

Алатке сајта


ђурђевић_мујо_и_испорак_перош

Ђурђевић Мујо и Испорак Перош

Ђурђевић Мујо и Испорак Перош је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Текст пјесме

0001    Зафали се Ђурђевићу Мујо

0002    Од Медуна града бијелога,

0003    Да се Туре оженити неће

0004    Ни Туркињом нити ће Латинком,

0005    Досим Маром Поповић-Ивана

0006    Сасред Зете, а из Турске раје.

0007    А скочио од земље на ноге,

0008    И узео коња и оружје,

0009    Па навали Туре низ Дољане,

0010    Док на дворе Поповића дође.

0011    Но га виђе Иванова Маре.

0012    Но ју Туре за Ивана пита,

0013    А Мара му дивно кажевала:

0014    „Отиша је Поповић Иване,

0015    “Отиша је Подгорици варош,

0016    „А Хоташ је момче код овацах.“

0017    Таде Мујо Мару уфатио,

0018    Бачио је за собом на вранца,

0019    А побјеже пољем зеленијем.

0020    Глас допаде браћи Поповића:

0021    Пороби се Иванова Маре,

0022    Поведе ју Ђурђевићу Мујо.

0023    За њим трчи Поповић Иване,

0024    И сустиже на Дољане Муја.

0025    Обрну се Ђурђевићу Мујо,

0026    На брицке се сабље ударише,

0027    Обље им се пусте саломиле;

0028    За б’јела се грла уфатише,

0029    А носе се по долини црној.

0030    Таде вика Поповић Иване,

0031    „Хај, ђе си ми, Поповић-Хоташу!“

0032    У то Хоташ из пријека дође;

0033    У јунака не бјеше оружје,

0034    Па покупи студено камење,

0035    Ево гађа Ђурђевића Муја,

0036    Но Ивана брата његовога,

0037    Мртва га је земља дочекала.

0038    Кад то виђе Поповић Хоташу,

0039    Он побјеже пољем зеленијем.

0040    Но је Туре Мару дофатило,

0041    Млада Мара ходит’ не могаше,

0042    А по сабље Мујо дофатио,

0043    Те на двоје прес’јече влахињу,

0044    Из ње чедо искочило живо.

0045    Пође Мујо у Куче камене.

0046    Таде дође Поповић Хоташу

0047    На Ивана брата његовога,

0048    Али нађе оно чедо лудо,

0049    Ђе се живо по травици ваља,

0050    Па га зави у скут од доламе,

0051    Понесе га двору жалосноме,

0052    Те је лудо чедо покрстио,

0053    И дивно му име изабрао,

0054    По имену Испорак Перошу,

0055    Те га медом и шећером рани.

0056    Кад прифати дванајест годинах,

0057    Ситну је књигу накитило,

0058    Те ју посла очину кврнику:

0059    „О крвниче, Ђурђевићу Мујо,

0060    “Знаш ли, Мујо, што је пријед било,

0061    „Кад м’ изгуби и оца и мајку?

0062    “Ходи дођи на Мрамор крвави,

0063    „Да бијели медан дијелимо.“

0064    Виђе Мујо књига што му пише,

0065    Па он узе коња и оружје,

0066    И отиде ђетету на медан,

0067    И ту нађе Испорак Пероша.

0068    На брицке се сабље ударише.

0069    Но дијете лудо и нејако,

0070    Погони га Туре на медану.

0071    Дијете се добро напучило,

0072    Ману сабљом и руком десницом,

0073    Пос’јече му главу од рамена,

0074    Па му узе коња и оружје,

0075    И отиде здраво на дворове,

0076    Здраво дође, весела му мајка!

Литература

  • Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
  • Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900.

Djurdjevic Mujo i Isporak Peros

ђурђевић_мујо_и_испорак_перош.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/14 12:35