Јаков Карлович Грот (рус. Яаков Карлович Грот) (Петербург, 15/27. децембар 1812 — Петербург, 24. мај/5. јун 1893), филолог, историчар и преводилац и професор универзитета у Хелсинкију.

Поријеклом је из њемачке породице. Био је професор руског језика и литературе на универзитету у Хелсинкију. Од 1862. посветио се раду у одјељењу руског језика и писмености у Академији наука у Петрограду.

Нарочито значење имају његови радови из етимологије, граматике и лексикографије руског језика. Тако је био главни уредник дјела: Спорные вопросы русского правописания от Петра Великого доныне (1873) и Русское правописание (1875), које је остало де факто руски Правопис све до реформе писма 1918. Године 1891. под Гротовим руководством је почело издавање академског рјечничког дјела Словарь русского языка.

Аутор је и радова из историје шведске и финске литературе, о скандинавском фолклору и митологији, превода скандинавских пјесника, а писао је и о писцима периода 18. до 19. вијека.

Дописни је члан Српског ученог друштва од краја 1880. Почасни је члан Српске краљевске академије од новембра 1892.

• Гротове биографије, руски
• Энциклопедически словарь. С. Петербург, Брокгаузъ и Єфронъ, 1890–1904. 9 (С. Венгеров).
• История Славянской Филологiи, 678–683 (В. Ягичъ).

• Краћа биографија на сајту САНУ

Jakov Grot