Корисничке алатке

Алатке сајта


јанковић_стојан_и_смиљанић_илија_комад_од_пјесме

Јанковић Стојан и Смиљанић Илија (комад од пјесме)

Јанковић Стојан и Смиљанић Илија (комад од пјесме) је дио једне српске народне пјесме. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846.

Текст пјесме

0001    Подигла се једна чета мала

0002    Отклен ми се вазда подизала,

0003    От Котара крваве крајине;

0004    Једна чета, три су харамбаше,

0005    Сва три ћу ти по имену казат’:

0006    Једно ми је Смиљанић Илија,

0007    А друго је Јанковић Стојане,

0008    А треће је Мркоња сердаре;

0009    Чета мала за тридесет друга.

0010    Добро чета подранила била,

0011    Прије зоре и прије сабаха,

0012    До сабаха бјеху два сахата.

0013    Доклен свану и ограну сунце,

0014    Три планине чета прекасала:

0015    Буковицу и Ораховицу,

0016    И Отресу зелену планину;

0017    Док изиде у гору Петрову,

0018    Онђе трудна чета починула,

0019    Сташе пити из тулума вино,

0020    Вино пију тридесет хајдука,

0021    А не пије Јанковић сердару,

0022    Већ пошао чуват’ караулу,

0023    Да им отклен не ударе Турци;

0024    Ну да видиш Јанковић-Стојана!

0025    Он изиће на гору Петрову,

0026    Отклено је хачик погледати,

0027    Погледати у Турску Удбину;

0028    А да видиш бахта у влашета!

0029    Он извади дурбин од биљура,

0030    Па га изви на дванаест ката,

0031    Што му двадест гледаше сахата,

0032    И двадесет више и четири,

0033    Окрену га крвавој Удбини,

0034    У Удбини с’ заб’јељеше куле,

0035    Међу њима превисока кула

0036    Буљубаше од Удбине Муја,

0037    А под кулом лонџа и механа,

0038    А у њој су аге Удбињани,

0039    Они рујно испијаху вино,

0040    Међу њима стари Ћејфан-ага;

0041    Под механом коло ђевојака,

0042    Међу њима одиђар Хајкуна,

0043    Мила сека Муја и Алила,

0044    А каква је, три је јада била!

0045    Баш је љепше у свијету нема,

0046    Баш је љепша од сваке ђевојке,

0047    А бјешња је од брата Алила;

0048    Кад је виђе силан Јанковићу,

0049    Живо му је срце поиграло,

0050    А за појас свијетло оружје,

0051    У њедрима сахат закуцао,

0052    На прсима токе закуцале,

0053    Па је токе рукам’ устављао:

0054    „Стан’те, токе, остале му пусте!

0055    „Ја ћу Хајку себе добавити,

0056    „Јал’ ћу за њу изгубити главу.”

0057    Па се ђипи од земље на ноге,

0058    Дурбин сави, у њедра га стави,

0059    Па с’ заскака јунак низ планину,

0060    Право здраво ка дружини дође,

0061    Он дружини Божју помоћ виче,

0062    Дружина му здравље прифатила;

0063    А да видиш Смиљанић-Илије!

0064    Он му даје пуну купу вина

0065    Ожђелдије и добродошлице.

0066    Чашу узе Јанковић Стојане,

0067    А наздравља свој дружини редом,

0068    А напија што најљепше знаде:

0069    „Чујете л’ ме, тридесет хајдука!

0070    „Ни у здравље моје, ни у ваше,

0071    „Већ у здравље онога јунака,

0072    „Ко ће поћи у Туску Удбину

0073    „До бијеле Муичице куле,

0074    „Да избави одиђар Хајкуну,

0075    „Милу сестру Гојена Алила,

0076    „Да поклони мене за љубовцу;

0077    „Добро бих га јунак даровао:

0078    „Дао бих му хиљаду дуката,

0079    „И још више двије пушке мале,

0080    „Које стоје хиљаду дуката;

0081    „И даћу му мога џефердана,

0082    „И дората коња од мејдана;

0083    „Ако би му и то мало било,

0084    „Б’јелу бих му начинио кулу

0085    „На ливади крај мора сињега,

0086    „Дао бих му хиљаду оваца

0087    „И под њима бијеле јагањце,

0088    „Намјестио момке и робове,

0089    „Да му чине измет до вијека;

0090    „Ако би’ му и то мало било,

0091    „Те с’ не буде јунак оженио

0092    „Дао бих му сестру Анђелију,

0093    „Које љепше у Котору нема.”

0094    Кад то рече Јанковић Стојане,

0095    Сви јунаци на ноге скочише,

0096    А у земљу погледали црну,

0097    Како расте трава на увојке,

0098    Као дојке у младе ђевојке:

0099    Ал’ не гледа Смиљанић сердаре,

0100    Већ Стојана међу очи црне,

0101    И овако Илија бесједи:

0102    „Побратиме, Јанковић-Стојане!

0103    „Јел’ истина да преварит’ не ћеш?”

0104    Стојан њему тврду вјеру даје:

0105    „Тврда вјера, та ме не убила!

0106    „Хоћу дати, преварити не ћу.”

0107    Кад то чуо Смиљанић Илија

0108    Ђипи јунак од земље на ноге,

0109    Па долеће до дората свога,

0110    На дорату егб е отпучио,

0111    На се вади дивно одијело:

0112    А уз ноге ковче и чакшире,

0113    А на плећи зелену доламу,

0114    А на главу калпак и челенку,

0115    […………………………………….]

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846. Исто издата и у Београду, 1988.

Jankovic Stojan i Smiljanic Ilija (komad od pjesme)

јанковић_стојан_и_смиљанић_илија_комад_од_пјесме.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/16 20:27