Јединство, лист на српском језику покренут у Призрену као гласило Обласног одбора Народног фронта Аутономне косовско-метохијске области (АКМО). Први број је изашао 25. децембра 1944. године. У Призрену излази повремено, а од 1946. излази у Приштини, најпре као недељник, а онда два пута недељно – понедељком и четвртком. Потом је орган Социјалистичког савеза радног народа Косова до његовог уједињења са Савезом комуниста Србије у Социјалистичку партију Србије 16. јула 1990. године. Од тада издавач „Јединства” је НИЈП „Панорама”.

„Јединство” је од почетка око себе окупљало српске културне ствараоце, писце, књижевне ккритичаре, сликаре, ликовне уметнике с Косова и Метохије, а објављивало је и књижевне преводе албанских и турских аутора. У оквиру листа, 1961. године, почиње да излази часопис „Стремљења” (први главни уредник Раде Николић, потом Вук Филиповић), а готово у исто време штампа и прве књиге. Из те активности 1979. настаје Издавачка делатност „Јединства” (први главни уредник Миленко Јевтовић), која је крајем осамдесетих година названа „Григорије Божовић”. Године 1978. покреће и часопис за науку и друштвена питања „Обележја” (први главни уредник Драгољуб Морачић).

Године 1977. „Јединство”, дневни лист на албанском „Рилиндја”, и лист на турском језику „Тан”, селе се у Дом штампе, монументалну бетонску грађевину намењену средствима информисања, где је „Јединство” добило три спрата, „Рилиндја” девет, „Тан” један, а на осталима су били Завод за уџбенике и наставна средства САП Косова и „Комунист” – издање за Косово. У приземљу је у огромном простору била смештена нова штампарија за књиге и новине, са две ротације, у то време најмодернија на Балкану.

Од 25. маја 1977. године „Јединство” излази као дневни лист све до јуна 1999. године, до завршетка бомбардовања СР Југославије и потписивања Кумановског споразума. Од уласка НАТО трупа на Косово и Метохију, просторије „Јединства” су окупиране, радни људи прогнани, а магацини књига и богата документација листа похарани и уништени. Лист се у новим условима с напором консолидује и почиње да излази повремено у Косовској Митровици, књижевни часопис „Стремљења”, такође повремено, у Београду, а часопис за науку „Обележја” гаси. Издавачка делатност из године у годину бива редукована и одржава се у складу с тренутном материјалном ситуацијом НИЈП „Панораме”. Из Дома штампе у Приштини 1999. од имовине и богате документације новинарима „Јединства” није ништа дозвољено да изнесу.

„Јединство” је од свог покретања изузетну пажњу поклањало култури. Тако већ 5. октобра 1945. јавља да је у призренском Дому културе одржано књижевно вече на коме су учествовали: Фадиљ Хоџа (народни херој), Есад Мекули, Мишо Поповић, Митар Радусиновић (народни херој), Душан Томовић, Џафер Вокши, Величко Зоговић и Микељ Марку.

У другој половини 1953. године лист уводи рубрику за књижевност Наши млади, а с њом и Пионирско „Јединство“, намењено младима, а од 1. јануара 1956. уведен је и хумористички додатак. Нова рубрика Књижевни прилог покренута је 13. фебруара 1956. године и објављивана једном месечно. Њу је потом заменио Књижевни додатак, који је, између осталог, имао и рубрику Млади шиптарски приповедачи, ради презентовања косовске албанске прозе широј југословенској читалачкој публици.

Од 1969. године „Јединство” организује књижевне Сусрете „Лазар Вучковић”, у знак сећања на свог новинара и песника Лазара Вучковића који се 1966. утопио у Охридском језеру, учествујући на Струшким вечерима поезије.

У оквиру „Јединства”, дуже од деценију, до 1990. излазио је месечни часопис за децу „Ђурђевак” (главни уредник Мошо Одаловић), „Ауто мото ревија” (уредник Ацо Ракочевић), „Просветни лист”, као и листови радних колектива — „Амортизера” и „Биначке Мораве”. Из културне рубрике „Јединства”, 1987. године, настаје културни додатак Панорама који излази до 1993. Културна рубрика „Јединства” је окупљала велики број стваралаца – у њој су радили књижевници Лазар Вучковић, Радослав Златановић, Даринка Јеврић, Драгољуб Збиљић, Мошо Одаловић, Радосав Стојановић, Слободан Костић, Драгомир Костић, Исмет Марковић, Мирко Жарић и сликари Петар Ђуза, Зоран Фуруновић и Шабан Абдула. Године 1990. „Јединство” је објавило ревију Три века сеобе Срба са текстовима познатих научних радника, у тиражу од сто хиљада примерака. „Јединство” је имало најстарији конкурс за новинску причу у ондашњој Југославији.

У време бујања албанског национализма и сепаратизма, као информативно и културно гласило, „Јединство” је имало незаменљиву улогу у информисању грађана и разоткривању разних псеудонаучних и великоалбанских теорија на Косову и Метохији.

Скупштина Републике Србије 1990. доноси Закон о НИЈП „Панорами” којим је, у оквиру те новинско-издавачке куће на Косову, увела лист „Јединство”, лист на турском језику „Тан”, лист на албанском „Рилиндју” и Штампарију „Грачаница”, која се до тада звала „Рилиндја”. „Рилиндја” је одбила да буде у оквиру „Панораме” и престала да излази. Уместо ње, изван „Панораме”, штампан је дневни лист на албанском „Бујку”.

Одмах по ослобођењу, на Косову и Метохији основана су два издавачка предузећа „Мустафа Бакија” и „Миладин Поповић” која помажу развој књижевности, нарочито албанске. Као прва поратна књига појављује се зборник поезије и прозе Космет пише и пева, у издању Обласног комитета народне омладине Србије за Косово и Метохију, у посебним издањима на српском и албанском језику, у Приштини, 1951. Уредници су Есад Мекули, Слободан Марковић и Вељо Тадић. Своје прилоге објављују: Есад Мекули (Метохијо, На путу, И ми смо људи, На Бледу, Шћиптар пева, Слободо, нисмо те познавали), Слободан Марковић, Алија Џоговић, Раде Николић, Бора Васић, Вељо Тадић, Момчило Лазић, Ремзије Цара, Миомир Ристић, Марк Краснићи, Хивзи Сулејмани, Коста Костић, Фадиљ Хоџа, Данило Николић (Дим над Стоговњачом), Бора Горкић, Вук Филиповић (Ујупове бразде) и Ситки Имами.

Издавачка делатност „Јединства” започиње 1960. објављивањем књиге Мите Миљковића Знани и незнани и Рада М. Николића Галебови у сутон (приче), а као четврта књига наредне године биће штампан роман Вука Филиповића Стрма обала, да би 1962. били објављени есеји Владете Вуковића На међи времена и заједничка збирка песама Радослава Златановића, Лазара Вучковића и Божидара Милидраговића под називом Додир лета 1962. До 1966. објављено је осам књига косовско-метохијских аутора, међу њима и антологија Новија шиптарска поезија, коју је приредио Миливоје П. Лучић. Но, издавање књига интензивније креће од 1970. године, кад се око „Јединства” већ окупила група креативних људи, како из листа, тако и са Универитета у Приштини, па и других косовско-метохијских градова. Године 1980. објавиће „Јединство” Народну књижевност Срба на Косову, у девет књига, које је приредио др Владимир Бован што је био један од важних подухвата у очувању српских народних умотворина с овог простора.

У времену између 1980. и 1995. објављиваће просечно по двадесетак књига годишње, а у суиздаваштву с београдским кућама још десетак. Издавачка делатност „Јединства” ће 1994. променити назив у „Григорије Божовић” и биће под тим називом све до 1999. После изгона с Косова и Метохије, уз лист „Јединство” обнавља се и издавање књига, сада под именом НИЈП „Панорама”.

„Јединство” је, објављујући годишње бар по једну књигу албанског писца не само с Косова и Метохије, доприносило њиховој афирмацији. Нема иоле познатијег албанског књижевника коме није објављена бар једна књига у овој кући почев од Исмаила Кадареа и Реџепа Ћосје до Агима Маље и Абдулаха Коњушевција.

До 1995. године овај издавач објавиће 667 наслова у неколико профилисаних библиотека: „Јединство”, „Обележја”, „Наука” и „Божури”.

Уредници издавачке делатности „Јединства” били су: Миленко Јевтовић, Радослав Златановић, Петар Сарић, Јордан Ристић и Ацо Ракочевић, а после измештања редакције 1999. године — Радомир Стојановић и Рада Комазец.

Указима председника СФРЈ Јосипа Броза Тита лист „Јединство” је одликовано Орденом братства и јединства са сребрним венцем и Орденом братства и јединства са златним венцем.

• Лист „Јединство”
• Радомир Ивановић: Књижевно стваралаштво Косова на српскохрватском језику, Приштина, 1971.
• Александар Б. Дучић: Библиографија књига издавачке куће „Григорије Божовић“ 1960 - 1995, Григорије Божовић - Народна и универзитетска библиотека, Приштина, 1998.

• Званични сајт листа „Јединство”

Jedinstvo (novine)