Јоаким Баранд (Joachim Barrande) (Сог, Горња Лоара, 11. август 1799 — Фросдорф, 5. октобар 1883), француски геолог и палеонтолог. Дописни је члан Српског ученог друштва од почетка 1883.

Рођен је 11. августа 1799. године у Согу у Горњој Лоари у Француској. Завршио је Политехничку школу у Паризу. Прво се запослио као приватни учитељ Анрија Петог, који је седам дана био краљ Француске током 1830. Када је краљ абдицирао Баранд га је пратио за време изгнанства у Енглеској, Шкотској и касније у Прагу.

Настанивши се у Прагу посветио се најпре инжињерском послу, а онда су му пажњу привукли фосили у палезоичким стенама у Чешкој. Током десет година (1840–1850) детаљно је изучио те стене, тако да је у њима нашао 3.500 фосилних врста. Прва књига његовога капиталнога рада Système silurien du centre de la Bohême штамшпана је 1852, а од тада све до 1881. објавио је 21 књигу, а две књиге штампане су након његове смрти.

Био је изабран за члана више академија наука. Био је заступник теорија катастрофа и противио се Дарвиновој теорији еволуције. Написао је дело у пет књига у коме је бранио теорију „колонија”, претпостављајући нетектонске разлоге за присуство фосила типичних за један слој у другом слоју.

• Naučný geologický slovnik. I díl. Praha 1961. Str. 661–662.
• Досије Ј. Баранда у Библиографском одељењу Библиотеке САНУ.
• http://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k246407/f481.image

Joakim Barand