Јован Прапорчетовић
Рођење: 18. новембар 1843. Београд, Кнежевина Србија Смрт: 3. јануар 1904. Београд, Краљевина Србија

Јован Прапорчетовић (Београд, 6/18. новембар 1843 — Београд, 3. јануар 1904), српски почасни генерал. Био је министар одбране Краљевине Србије (1891—1892).

Јован Прапорчетовић је рођен 6/18. новембра 1843. године у Београду.¹⁾ У Београду је завршио шест разреда гимназије и онда се 1961. уписао на Војну академију.²⁾ Након завршетка Војне академије унапређен је 1866. за генералштабног потпоручника.³⁾ Од 1866. до 1867. био је на служби у топографском оделењу министарства војног.⁴⁾ Од 1867. до 1868. био је водник инжењерског батаљона, а онда је од 1868. до 1873. био штабни официр алексиначког округа.⁵⁾ Од 1873. до 1874. служио је у општевојном оделењу министарства војног. Заједно са Радованом Милетићем помагао је 1874. аустроугарске геодетске и топографске официре да астрономским опажањима одреде у Србији 70 тачака, а триангулацијом укупно 130 тачака.⁶⁾ Одредили су и висине на 1000 тачака. Висине су одређивали у односу на Саву код Београда, као место од 90 метара надморске висине у односу на Црно море.⁷⁾ Заједно са Радованом Милетићем упућен је августа 1874. као државни питомац на усавршавање у Аустрију у бечки Војногеографски институт.⁸⁾⁹⁾ У Бечу су боравили до средине 1875, а када су се вратили штампали су дело Мерење висина и опредељивање географских позиција у опште и посебице неких тачака у Србији.¹⁰⁾ Постали су први геодетски школовани официри.¹¹⁾ До почетка рата био је у општевојном оделењу министарства војног.¹²⁾ Унапређен је 1876. у чин капетана.¹³⁾

У Првом српско-турском рату једно време је био командант јагодинске бригаде 1. класе.¹⁴⁾ Након тога постављен је у штаб Врховне команде код генерала Михаила Черњајева.¹⁵⁾ Командовао је луковичким кором од 9. октобра до 17. октобра 1876.¹⁶⁾ Од 29. октобра до 2. новембра 1876. вршио је дужност начелника штаба целе војске код Делиграда.¹⁷⁾ Од 13. новембра 1876. до 2. маја 1877. био је београдски гарнизонар.¹⁸⁾ У Другом српско-турском рату био је командант алексиначке бригаде Моравске војске, са којом је учествовао у опсади Ниша.¹⁹⁾ Када је Стеван Бинички по властитом захтеву смењен, тада је 5. јануара 1878. године Прапорчетовић постављен уместо њега за команданта Ибарске дивизије.²⁰⁾ Бинички је пре тога тражио појачања да би могао да одбрани Куршумлију од наступања Хафиз-паше из смера Приштине.²¹⁾ Пошто Ибарска дивизија није добила појачања поражена је 6. јануара 1878. на Самокову и Турци су након тога заузели Куршумлију.²²⁾²³⁾ Српска војска је 19. јануара преотела Куршумлију. Прапорчетовић је након тога неуспешно покушавао да заузме Самоков. Прапорчетовић је касније био командант Моравске дивизије.²⁴⁾

Од октобра 1878. до 1882. био је начелник географског оделења Главног генералштаба.²⁵⁾ Од 1882. до 1884. постављен је за команданта коњичког пука и за команданта коњице сталног кадра.²⁶⁾ Унапређен је 1883. у чин коњичког пуковника.²⁷⁾ Од краја октобра 1884. до фебруара 1885. био је начелник штаба активне војске.²⁸⁾ За време Српско-бугарског рата 1885. био је на служби у Врховној команди.²⁹⁾ Од октобра 1885. био је командант коњичке бригаде.³⁰⁾ Након рата био је од 1886. до марта 1887. на служби у министарству одбране.³¹⁾ После тога од априла 1887. до априла 1889. постављен је за начелника историјског одељења Главног генералштаба.³²⁾ Од априла 1889. до маја 1892. био је командант Моравске дивизијске области.³³⁾ Након кризе око протеривања краљице Наталије смењен је Радован Милетић, па је Прапорчетовић постављен за новог министра одбране у влади Николе Пашића од 19. маја 1891. до 2. априла 1892.³⁴⁾

• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 3, Београд, 1929, стр. 637-638
• Петар Опачић, Саво Скоко, Српско-турски ратови 1876-1878, БИГЗ, Београд, 1981.
• Слободан Ђукић, Страни утицаји на развој српске војне доктрине 1878-1918 године, докторска дисертација, Београд, 2013.
• Стеван Радојчић, Зоран Срдић: Астрономски и геодетски радови Бечког Војногеографског института у Кнежевини србији 1874. године
• Живан Живановић, Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века, Књига трећа 1889-1897, Издавачка књижарница Геце Кона, Београд, 1924.

Jovan Praporcetovic