Јован П. Јовановић
Рођење: 2. фебруар 1862. Београд, Кнежевина Србија Смрт: 24. мај 1926. Београд, Краљевина СХС

Јован П. Јовановић (Београд, 2. фебруар 1862 — Београд, 24. мај 1926), српски инжењер и политичар. Био је министар грађевина, министар финансија и министар народне привреде у влади Краљевине Србије. Био је министар грађевина и заступник министра саобраћаја у владама Краљевине СХС.

Јован П. Јовановић је рођен 2. фебруара 1862. године у Београду.¹⁾ Основну школу завршио је у Београду, а гимназију је једно време похађао у Панчеву.²⁾ Отишао је као дванаестогодишњи дечак 1874. у Цирих, где је завршио реалну гимназију.³⁾ Уписао се на чувену Циришку Политехнику.⁴⁾ Након завршене Политехнике отишао је 1885. у Карлсруе, где је на Техничком факултету специјализирао градњу мостова.⁵⁾⁶⁾

По повратку у Србију положио је 1885. државни испит.⁷⁾ Постављен је за надзорног инжењера министарства грађевина, са седиштем у Крушевцу.⁸⁾ Учествовао је као официр-инжењер крајем 1885. у Српско-бугарском рату.⁹⁾ Након тога вратио се у државну службу, у којој је провео преко десет година и онда је пензионисан 1899. за време владе Владана Ђорђевића.¹⁰⁾ У државној пензији је био до 1906. Међутим за то време радио је као приватни инжењер у Крагујевцу.¹¹⁾ Једно време отишао је у Љубљану, где је подигао водовод.¹²⁾ Био је две године изабран за председника крагујевачке општине.¹³⁾

Поново је 1906. враћен у државну службу, па је био постављен за начелника за градњу државних железница.¹⁴⁾ Исте године постављен је за директора фабрике дувана у Београду.¹⁵⁾¹⁶⁾ По први пут постао је министар грађевина у влади Николе Пашића од 5. јануара 1907. до 12. априла 1908. По други пут био је министар финансија у влади Марка Трифковића од 20. јула до 8. септембра 1912. Након тога био је министар грађевина у влади Николе Пашића од 8. септембра 1912. до 20. септембра 1914. За време балканских ратова заступао је једно време председника владе.¹⁷⁾ Једно време био је и заступник министра народне привреде. За време окупације остао је у Србији и био је хапшен у Крушевцу.¹⁸⁾ У затвору је провео три месеца и онда је пуштен.¹⁹⁾ Након Првога светскога рата био је министар у неколико влада Краљевине СХС. Био је министар грађевина у влади Стојана Протића и у влади Миленка Веснића од 19. фебруара 1919. до 1. јануара 1921. Био је заступник министра саобраћаја у влади Николе Пашића од 1. јануара до 26. марта 1921. Био је министар грађевина у влади Николе Пашића од 26. марта до 24. децембра 1921. Због дугогодишње болести дао је оставку крајем 1921. и повукао се из јавног живота.²⁰⁾ Народни посланик остао је до 1923. Био је потпредседник Главног одбора Радикалне странке.²¹⁾ Обесио се 24. маја 1926. године у Београду.²²⁾

Заслужан је за градњу железничких пруга: Младеновац—Аранђеловац, Ћићевац—Свети Петар и Чачак—Ужице.²³⁾ Заслужан је за градњу великог каменог моста код Ниша и за велики камени мост код Параћина.²⁴⁾

• Јоца П. Јовановић, Политика, број 6495, уредник Миомир Миленовић, Јован Тановић, 25. 5. 1926, стр. 2
• Јуче по подне обесио се ..., Време, број 1591, 25. 5. 1926.

Jovan P. Jovanovic