Јозеф Милослав Хурбан
Јозеф Милослав Хурбан |
---|
Рођење: 19. март 1817. Бецков, Хабзбуршка монархија Смрт: 21. фебруар 1888. Хлбоке, Аустроугарска Познат као: књижевник, филолог, политичар, теолог и свештеник |
Јозеф Милослав Хурбан (словачки Jozef Miloslav Hurban) (Бецков, 19. март 1817 — Хлбоке, 21. фебруар 1888), словачки књижевник, филолог, политичар, теолог и евангелистички пастор. Један је од вођа Словачкога устанка 1848. Заједно са Михалом Хоџом и Људевитом Штуром кодификовао је 1843. прву варијанту словачкога књижевнога језика, а 1863. био је један од оснивача Матице словачке.
Биографија
Јозеф Хурбан се родио 19. марта 1817. године у Бецкову код Новог Места на Ваху (данашња Словачка) у породици лутеранског свештеника. Школовао се у оближњем Тренчину, а онда је до 1840. похађао протестантски лицеј у Братислави, где је упознао Људевита Штура. Још током школовања у Лицеју заједно са Људевитом Штуром и Михалом Хоџом укључује се у културни живот Словачке, а током 1837—1840. био је члан тајнога друштва „Vzájomnosť”. Није имао довољно новца да настави студије у Немачкој, па је служио најпре као капелан, а онда као евангелистички свештеник. Заједно са Хоџом и Штуром кодификовао је 1843. прву варијанту словачкога књижевнога језика.
Активно је учествовао у Револуцији 1848—1849. и био је један од вођа Словачкога устанка. Писац је револуционарних захтева словачкога народа мађарској влади. Због револуционарних активности за њим је расписана потерница, па је побегао у Чешку, где је учествовао на Првом свесловенском конгресу у Прагу. Докторирао је 1860. теологију на Универзитету у Лајпцигу. Од 1842. до 1877. уређивао је алманах „Нитра”. Након гушења револуције није могао да учествује у политичком животу, па је писао само о црквеним стварима. Након пада Баховога апсолутизма вратио се у политику, па је 1861. учествовао у писању Меморандума словачкога народа. Један је од оснивача Матице словачке, основане 1863. Након Аустро-угарске нагодбе 1867. два пута су га затварали (1869—1870. и 1876) због политичких активности.
Академик
Кореспондентни је члан Друштва српске словесности од 1848. Дописни је члан Српског ученог друштва наименован 1864.
Литература
- Grande Encyclopédie, Paris 20, 417 (L. Léger).
- Encyclopedia Slovenska 2, 362–363 (Anonim).
- Sto slávnyh Slovákov, 83 (M. Ferko).
- Biographisches Lexikon zur Geschichte Südosteuropas, München 2 (1976) 196–198 (H. Glassl).
- J. Škultéty: Pamiatka Dr. J. M. Hurbana. Martin 1888.
- J. Kusy: J. M. Hurban. Bratislava 1948.
- O. Mrlian: J. M. Hurban. Martin 1959.