Јунак над јунацима је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

0001    Вино пије Марко Краљевићу

0002    Су његова до два побратима:

0003    Прво ми је војвода Милошу

0004    Од пространа поља Косовога,

0005    А друго је Облачићу Раде

0006    Од широког шера Сарајева;

0007    Вино пију у Косово равно

0008    Под Кукуном зеленом планиниом

0009    Код бијеле Ружарице цркве

0010    Задужбине славног цар-Лазара,

0011    Вино пију разговарају се.

0012    Кад им вино разабрало лице

0013    А ракија јеглен заметнула,

0014    Све јунаци зборе о јунаштву,

0015    О добријем коњма и јунацим’ ;

0016    Но да рече Марко Краљевићу:

0017    ”Фала Богу, моја браћо драга!

0018    ”Море л’ који знати јал’ виђети,

0019    ”Да л’ је од нас бољега јунака,

0020    ”Ја Турчина јали Латинина,

0021    ”Ал’ нашега брата Ришћанина,

0022    ”Који би нам сад дошао овђе,

0023    ”Нама тежак зулум учинио,

0024    ”Попио нам на срамоту вино,

0025    ”Ни платио ни нам завалио,

0026    ”Но на лакат руци омјерио,

0027    ”Ми његову руку пољубили

0028    ”Од стра’ ,браћо, и невоље љуте,

0029    ”Ми његова коња прековали,

0030    ”Сребрне му клинце ударили?”

0031    Тако рече војвода Милошу:

0032    ”А не лудуј, драги побратиме!

0033    ”А тако ми Бога јединога

0034    ”Тога ниђе у свијету нема.”

0035    Мучи Раде, доцкан проговара:

0036    ”Фала Богу, моја браћо драга!

0037    ”Чудно ли сте луди и безумни!

0038    ”А тако ми Бога праведнога!

0039    ”А ја знадем бољега јунака

0040    ”Од нас свијех у Косову ође:

0041    ”Потурицу Ђурђевића Меја

0042    ”Из Ђурђије града бијелога,

0043    ”Баш такога у Турака нема:

0044    ”Да он саде у Косово дође,

0045    ”Што би хтио то би учинио

0046    ”Свијем нама на срамоту љуту. ”

0047    Погледа га Марко Краљевићу,

0048    Па се поче подругиват’ њиме.

0049    Тада рече војвода Милошу:

0050    ”Мучи Раде, женска страшивице!

0051    ”Чудно ли те препаднуо Мејо!

0052    ”А тако ми Бога праведнога!

0053    ”Да га виђу, пси му ј…и мајку!

0054    ”Живу бих му савезао руке,

0055    ”Удрио му штапа пет стотина,

0056    ”А љубио булу на срамоту. ”

0057    А то Раду добро жао било,

0058    Па овако ријеч бесједио.

0059    ”Д’ ако Бог да, моја браћо драга!

0060    ”Да сад Мејо у Косово дође,

0061    ”Да ви виђу свијетло јунаштво. ”

0062    У ту ријеч коју бесиђаху

0063    Доклен стаде јека испријека

0064    Широкијем пољем косовскијем,

0065    Кад ево ти коња и јунака,

0066    По имену Ђурђевића Меја;

0067    Док га виђе Облачићу Раде,

0068    Упут позна Ђурђевића Меја,

0069    Па бесиди Марку и Милошу:

0070    ”Ено Меја, моја браћо драга!

0071    ”На лабуду коњу великоме,

0072    ”На седлу му ноге прекрстио,

0073    ”Носи голу у рукама ћорду,

0074    ”Па се голом под облаке баца,

0075    ”У голе је дочекује руке. ”

0076    Докле Мејо Ружарици дође,

0077    Кад га виђе Марко и Милошу,

0078    Оба пред њим на ноге скочила,

0079    Под Турчином коња уватили,

0080    Меју билу руку пољубили,

0081    И дали му ожђелдију вино.

0082    Чаше двије од двадесет ока,

0083    Ђогата му коња прековали,

0084    Сребрне му чавле ударили,

0085    Сједоше га чело у трпезу,

0086    Дају Меју од стра’ пити вина;

0087    Ал’ не хоће Облачићу Раде,

0088    Нит’ му дава, нит’ му коња вода,

0089    Но на Меја гледа попријеко.

0090    А вели му Ђурђевићу Мејо:

0091    ”Копиљане, Облачићу раде!

0092    ”Што си јунак бољи настануо

0093    ”Од сокола Марка и Милоша?

0094    ”Што се моје не приватиш руке?

0095    ”Камо ли ти ожђелдија вино? ”

0096    Тада ријеч бесједио Раде:

0097    ”Ход’ отоле, пси му ј…ли мајку!

0098    ”Ја не давам ни бољему вина;

0099    ”А што гледаш попријеко на ме,

0100    ”Ђе ме видиш, све ми припрећујеш,

0101    ”Ђе л’ не видиш, све ми поручујеш?

0102    ”Тебе, Мејо, двадест и пет љета,

0103    ”Мене нема него седамнаест,

0104    ”Причекај ме, курвин копиљане,

0105    ”Док ми буде двадесет година,

0106    ”Онда ћу ти на мејдан изаћи,

0107    ”Ал’ не могу срцу одољети,

0108    ”Него устај да се облазимо,

0109    ”Једном ми је земан умријети,

0110    ”И потле ћу, Мејо, одмирати. ”

0111    То Турчину добро мило било,

0112    Па јунаци на ноге скочише,

0113    На дебеле коње посједоше,

0114    А пламене сабље повадише,

0115    Јунаци се у образ љубише,

0116    Један другом живот алалио,

0117    Па оскочи један од другога,

0118    На голо се гвожђе ударише,

0119    Око биле Лазареве цркве

0120    Гонили се за четири сата,

0121    Докле обје саломили ћорде,

0122    Један другом ране не задали,

0123    Па окрње сабље потурили;

0124    А челикли копља доватили,

0125    Јунаци се њима ударили,

0126    Докле бојна копља поломили,

0127    Један другом ране не задали;

0128    Онда добре коње осједоше,

0129    За била се грла уфатише,

0130    Па се носе по Косову равном.

0131    Док на таму починуло сунце.

0132    Јадан Раде балам’ забалио

0133    Бијелијем пола крвавијем,

0134    Мало Турчин балам’ забалио,

0135    Јадна Рада добро уморио,

0136    Готово га бјеше освојити.

0137    Ал’ завика мали Радојица:

0138    ”Видиш, Мејо, кукала те мајка!

0139    ”Ђе почину на западу сунце. ”

0140    Обрну се Ђурђевићу Мејо

0141    Да он види ђе је жарко сунце,

0142    Око Рада ослабио руке,

0143    А Раде га себе притегао,

0144    Па га наже преко десне руке,

0145    Њим удари у зелену траву,

0146    Па га закла зубом бијелијем.

0147    Тада Раде сједе починути,

0148    И од себе умор утирати,

0149    Па се диже Облачићу Раде,

0150    Те Турчину посијече главу,

0151    И прими му свијетло оружје.

0152    Од јада га распорио Раде,

0153    Кад у Меју двије утробице,

0154    У ње има три срца јуначка,

0155    А око њих љута гуја спава;

0156    Да се Меју гуја пробудила

0157    Те би њему живот одржала,

0158    А Рад би јадна изгубила.

0159    Отоле се раде подигнуо

0160    Да он Богом побратиме тражи,

0161    Кад ту Марка ни Милоша нема,

0162    Но утекли од Турчина Меја,

0163    Па завика Облачићу Раде:

0164    ”Не бјеж’ курво, Марко и Милошу!

0165    ”Ево јадна у животу Рада,

0166    ”А ђе носи од Турчина главу. ”

0167    А кад чуо Краљевићу Марко,

0168    Ту причека побратима Рада,

0169    Доклен дође и донесе главу,

0170    Загрли га Марко и Милошу,

0171    Љубе Рада у бијело лице:

0172    ”О аферим, наш соколе сиви!

0173    ”Кад си таки јунак настануо. ”

0174    А по томе сјели пити вино,

0175    Дијелили са Турчина оружје,

0176    Раду главу старјешинства дали.

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.

---

Junak nad junacima