Љуба Марка Краљевића превари јунака је српска народна пјесма. Објављена је у овом облику у дјелу: Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940.

Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци. По именима у пјесми се често лако може утврдити да ли је пјесма српска, хрватска, или муслиманска. У неким случајевима то је знатно теже.

У овој пјесми су јунаци Краљевић Марко и Јуре Даничић, који се кладе у то да ли ће Јуре успјети да ноћује са Марковом љубом Јелом. Јела успије да превари Јуру који мисли да спава са њом а у ствари је то њена робиња. Идући дан се састају са Марком гдје се сазнаје права истина. Јуре радије пристаје да ожени робињу са којом је спавао него да изгуби главу.

Ова пјесма је занимљива из неколико разлога. Спомињу се Краљевић Марко, његова љуба Јела и Косово, а у исто вријеме има доста икавских ријечи које су нетипичне за српски народ, осим малог дијела Срба у Далмацији. Затим помиње се Јуре Даничић, гдје је опет Јуре нетипично српско име, мада је у облику Јура раније кориштено понегдје у српским крајевима у Хрватској. Из свега овога можемо закључити да је ово пјесма из рубних српско-хрватских крајева.

0001    Вино пију до два побратима,

0002    Један побре Краљевићу Марко,

0003    А други је Даничићу Јуре,

0004    Вино пију, о свачем говоре.

0005    Кад им вино еглен отворило,

0006    Тад говори Јуре Даничићу,

0007    Он говори Марку Краљевићу,

0008    Он говори о туђим љубовцам

0009    И о туђим секам неуданим.

0010    Говори му Краљевићу Марко:

0011    ”Драги побре, Јуре Даничићу!

0012    Вино пијмо, о вину говор’мо,

0013    Не говор’мо о туђим љубовцам,

0014    Ни о туђим секам неуданим.

0015    Ја имадем вирну љубу моју,

0016    Ни ми драго, да о њој говоре.

0017    Да би дошли свега свита људи,

0018    Не би моју преварили љубу.”

0019    Бесиди му Јуре Даничићу:

0020    ”Хоћемо л’ се, побре, окладити,

0021    Ни за сребро, ни за сухо злато,

0022    Нег за наше до дви русе главе,

0023    Да ћу с твојом ноћевати љубом?

0024    Тек ми подај шарца коња твога,

0025    Још ми подај свилену доламу,

0026    Златни прстен из деснице руке,

0027    Ја ћу твоју Јелу приварити.”

0028    Ионако се Марку не могаше,

0029    Већ му даде шарца коња свога

0030    И даде му свилену доламу,

0031    Златни прстен из деснице руке,

0032    Иде Јуре горицом зеленом.

0033    Кад је био на поглед Прилипа,

0034    Десила се млада Марковица

0035    На чардаку од бијеле куле.

0036    Далеко га млада угледала,

0037    Угледала, а и запознала,

0038    Робињицу своју дозивала,

0039    Тер је њојзи тијо бесидила:

0040    ”Робињице, по Богу сестрице!

0041    Ево иде Јуре Даничићу

0042    На коњицу млада мога Марка,

0043    У Марковој свиленој долами,

0044    Ово нам је ника приварица.

0045    Имала сам девет робињица,

0046    Све сам девет приваром удала

0047    И тебе ћу вечерас десету.

0048    Ти обуци свитло рухо моје,

0049    Ја ћу твоје, робињице моја!

0050    Ја ћу тебе звати госпојицом,

0051    А ти мене својом робињицом.”

0052    У то Јуре пред двор били дође,

0053    Пак дозива Јелицу Маркову:

0054    ”Јеле моја, отвори ми дворе!

0055    Ево теби твога господара,

0056    Господара Краљевића Марка.

0057    Ако ли се мени не вирујеш,

0058    Погледај дер на десницу руку,

0059    Златни ћеш ми прстен угледати

0060    И на њему липо име твоје.”

0061    Брзо му је дворе отворала,

0062    Двор отвора, за здравље га пита:

0063    ”Добро доша, Краљевићу Марко!

0064    Јеси ли ми добро путовао?”

0065    Одговара Даничићу Јуре:

0066    ”Добро сам ти, Јеле, путовао!

0067    Али сам се мало уморио,

0068    Огладнио, а и ожеднио.”

0069    Приправља му господску вечеру,

0070    Добавља му вина тролитњега.

0071    Када се је Јуре заложио,

0072    Тада иђу на меке душеке.

0073    Туте они ноћцу кондисаше.

0074    Када ли је у зорици било,

0075    Устаје се Даничићу Јуре,

0076    Пак робињи младој бесидио:

0077    ”Робињицо, седлај нама коње,

0078    Мени једног, а Јели другога,

0079    Отић ћемо до Косова равна,

0080    У Косово Јури Даничићу,

0081    Поћ ћемо га млади походити.”

0082    Робиња му коње оседлала,

0083    Греду млади у Косово равно.

0084    Ал је Јели Бог и срића дала,

0085    Имала је дунда калуђера.

0086    У њег узе свите калуђерске,

0087    Пак с’учини црним калуђером.

0088    Прије њизих у Косово дође,

0089    Пак се шета по Косову равном

0090    Уз то дође Јуре Даничићу,

0091    Пак бесиди Марку Краљевићу:

0092    ”Бре ђиђијо, Краљевићу Марко!

0093    Пригни главу, нека ти је сечем.”

0094    Ал му вели црни калуђере:

0095    ”Није преша, мили господаре!

0096    Није преша погубити Марка,

0097    Нек га прије са Богом средимо.”

0098    Када Јеле исповеди Марка,

0099    Тад се свлачи с црна калуђера

0100    И остане Јелица Маркова,

0101    Пак бесиди Јури Даничићу:

0102    ”Побратиме, Јуре Даничићу!

0103    Није га то Јеле Марковица,

0104    Него јој је њена робињица.

0105    Но ме чу ли, Даничићу Јуре!

0106    Девет јесам робиња имала,

0107    Сви сам девет приваром удала

0108    И тебе ћу, Даничићу Јуре!

0109    Ал с’ ожени за моју робињу,

0110    Ал ћеш лудо изгубити главу.”

0111    Одговара Даничићу Јуре:

0112    ”Волим ти се јунак оженити,

0113    Нег на пољу главу изгубити.”

0114    Дозовнуше попа редовника,

0115    Винчаше га за робињу младу.

• Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940. НАПОМЕНА: Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци.

Ljuba Marka Kraljevica prevari junaka