Садржај

Аксентије Максимовић

Аксентије
Максимовић
аксентије_максимовић.jpg
Рођење:
25. фебруар 1844.
Долово,
Аустријско царство

Смрт:
13. фебруар 1873.
Праг, Аустроугарска

Познат као:
композитор и диригент

Аксентије Максимовић (Долово, 13/25. фебруар 1844 — Праг, 1/13. фебруар 1873), српски композитор и диригент („капелник”) у Српском народном позоришту у Новом Саду.

Биографија

Отац му је по занимању био ћурчија. Још у најранијим данима живота веома је успешно подржавао гласове којима их је учио стари доловачки учитељ Павле Вишњички,1) уз кога је стасаво и истицао се међу вршњацима у појању.2) У родном месту је похађао српску и немачку основну школу, у Панчеву нижу, а у Сремским Карловцима три виша разреда гимназије.3)

Као ђак се бавио компоновањем, дириговањем и сликарством.4) Још као дечак је био познат по свом таленту, али и по бунтовничком понашању.5) За свесловенску прославу 1000-годишњице Ћирила и Методија (1863) дириговао је гимназијским хором6) у Сремским Карловцима.7) За осам дана је успео да научи песме и диригује гимназијским хором.8) Међу припремљеним се налазила и његова композиција9) за патриотску песму за мушки хор Где је Српска Војводина?, на речи песме Хај, коју је Стеван Владислав Каћански, објавио у „Даници” (1861). Она је поред песама Устај, устај Србине, Радо иде Србин у војнике, Оро кличе са висине, постала најпопуларнија химна свог времена, коју су прихватили сви слојеви народа.10) Због револуционарног карактера је избачен из седмог разреда гимназије,11) на захтев патријарха Самуила Маширевића.12)

Према неким изворима, године 1865. постао је студент технике у Бечу, а по повратку из Беча, Јован Ђорђевић Фотер га је 28. априла 1865. примио за „капелника”13) на место дотадашњег капелника, чешког музичара Адолфа Лифке,14) у Српско народно позориште у Новом Саду,15) где је радио и као учитељ певања.16)

Показао је велики таленат и зрелост у свом раду. Укључио се у дружину и са њом је боравио у бројним војвођанским местима.17) Такође је компоновао музику за седамнаест позоришних комада, а многе његове композиције извођене су и на концертима соло певача.18) Његов највећи допринос је у развоју вокалне музике, који се надовезује на рад Коронелија Станковића. Све своје композиције је урадио у народном духу.19) Бавио се и писањем црквене музике,20) а са гимназијским хором је учествовао на литургијама у Саборној цркви у Новом Саду.21) Писао је уџбенике за учење музике, међу којима и први уџбеник за хоровође на српском језику.22)

У позоришту је радио све до 1871, када је као питомац Српске певачке заједница, за панчевачку општину отишао у Праг на студије теорије музике, у Оргуљској школи.23)

У Прагу је живео са супругом Софијом, рођеном Поповић, и ћерком Милком (удатом Марковић). Обе су биле глумице.24) После шеснаестомесечних студија, изненада се разболео од туберкулозе и умро.25) Његову сахрану на Волшанском гробљу организовало је уметничко друштво „Умјерецка беседа”.26)

У његову част

Све његове преостале композиције, откупило је Српско народно позориште 1890. од његове ћерке Милке.27)

У Долову још увек постоји кућа из прве половине 19. века, у којој се родио и у којој је живео у Долову, са потпуно очуваном уличном фасадом.28) Улице у Долову, Панчеву и Новом Саду носе његово име.29)

Дела

Песме из „Максима Црнојевића”

Музика за позоришне комаде

Написао је композије за седамнаест позоришних представа:

Црквена музика

Штампане музикалије

Уџбеници

Намераво је да изда и други део „Мале букварске читанке - Консонантисање“ и „Велику букварску читанку за народ“, које је већ имао припремљене, али га је смрт спречила у томе.34)

Литература

Aksentije Maksimovic

1) , 10) , 12) , 14) , 17) , 29) , 31) , 32) , 33) , 34)
ОШ Аксентије Максимовић, 17. 6. 2012.
2) , 7) , 11) , 16) , 18) , 21) , 22) , 24) , 26)
Одабране биографије, V
3) , 4) , 6) , 8) , 13) , 15) , 19) , 20) , 23) , 27)
Михаил Томандл, 1954, стр. 16
5) , 9) , 28)
Панчевац, 6. 9. 2012.
25)
Михаил Томандл, 1954, стр. 17
30)
Хаџи-Зоран Лазин, 2011, стр. 76