Нијепор Н.11 Бебе (Nieuport N.11 Bebe), француски ловачки авион из Првог светског рата. Дизајниран је као одговор огромној надмоћи немачких ловаца на западном фронту у 1915. години. У то време квалитетни Фокер моноплани (Fokker E.I, E.II и E.III) су обезбедили Централним силама доминацију у ваздуху, што је јако отежало извиђање и остале активности савезничког ваздухопловства. Авион је пројектовао Гистав Делаж.1)
Авион Нијепор 11 је развијен из свог претходника Нијепора 10 смањивањем димензија авиона уз исту снагу мотора. Тиме је добијен авион бољих перформанси тако да је у погледу брзине и маневарских карактеристика могао да парира немачким Фокерима.
Предност Фокера је била у томе што је имао уређај за синхронизацију миртаљеза који су гађали кроз обртно поље елисе. Савезници у то време нису имали ту технологију, па су ову предност Фокера покушали да код Нијепора 11 реше на тај начин што су један митраљез типа Луис уградили изнад горњег крила. Он је тиме пуцао изнад поља окретања елисе. Ово решење је имало недостатке због отежаног опслуживања овако постављеног митраљеза. Код следећег авиона Нијепора 16 је први пут уграђен митраљез Викерс али због тежине митраљеза, муниције и новог снажнијег мотора авиону је била поремећена статичка равнотежа, тако да се прешло на конструисање нових ловаца Нијепор 17 и Спад 7 који су имали синхронизаторе митраљеске ватре кроз обртно поље елисе.
Нијепор 11 је двокрилни једноседи авион потпуно дрвене конструкције. Труп му је правоугаоног попречног пресека, предњи део пресвучен лимом, средњи део дрвеном лепенком а репни део трупа пресвучен платном. Био је опремљен ротативним мотором Le Rhone 9C снаге 59 kW. Носач мотора је био од заварених челичних цеви.
Крила су била дрвене конструкције пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима. Доње крило је било дупло уже и нешто краће од горњег крила. Крила су била поравната по задњој ивици а између себе су била повезана дрвеним упорницама у облику латиничног слова V. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Крајеви крила су били скоро равно одсечени. Конструкција репних крила и вертикални стабилизатор су били направљени од дрвета и пресвучени платном.
Стајни орган је био класичан фиксан са осовином а на репном делу се налазила еластична дрљача. Авион је био наоружан митраљезом Луис калибра 7,7 mm који је био постављен изнад горњег крила.
Овај авион је пре свега коришћен на западном фронту у саставу ратног ваздухопловства Француске и јединицама РАФ-а стационираних у Француској. Поред тога један мањи број ових авиона су користиле јединице британске морнаричке авиације на Дарданелима. Нијепор Н.11 је израђиван по лиценци у Италији а коришћени су у Италији и Албанији. Ове авионе је још користила Белгија, Холандија и Русија а користили су га и српски пилоти на Солунском фронту 1916. године. Овим авионом су се савезници успешно супротставили једнокрилним Фокерима. Нијепора Н.11 је заменио успешнији и јачи авион Нијепор 17 чије је увођење у наоружање почело већ лета 1916. године.
Од авиона Нијепор прве генерације у српској авијатици је у току 1916. године на Солунском фронту коришћено Нијепор 10-А2, (бар 4 комада), Нијепор 11-Ц1 (бар 4 комада) и Нијепор 12-А2 (бар 2 комада).2)3)4) Ови авиони су коришћени све до лета 1917. године кад су на Солунски фронт пристигли модернији Нијепори друге генерације. Један примерак Нијепора 11 се чува у Музеју Југословенског ваздухопловства у Београду.
Nijepor 11