Корисничке алатке

Алатке сајта


нијепор_10

Нијепор 10

Нијепор 10 (фра. Neiuport X), француски двокрилни једномоторни авион са једним или два члана посаде који се користио као ловачки, извиђач и авион за обуку у току Првог светског рата. Уведен је у наоружање 1915. године.

Пројектовање и развој

У јануару 1914. године, дизајнер Густав Делаж се придружио предузећу Société Anonyme des Etablissements Nieuport, и почео да ради на фамилији авиона који ће остати у производњи до краја Првог светског рата. Ниеупорт 10 је био први од тих авиона и првобитно је дизајниран да се такмичи у Гордон Бенет Трофи трци за 1914. годину. Због избијања Првог светског рата ово такмичење је отказано, а пројектовани авион је прерађен у војни извиђачки авион са два седишта, који је ступио у оперативну сужбу 1915. године.

Технички опис

Нијепор 10 је двокрилни једноседи авион потпуно дрвене конструкције. Труп му је правоугаоног попречног пресека, предњи део пресвучен лимом, средњи део дрвеном лепенком а репни део трупа пресвучен платном. Био је опремљен ротативним мотором Le Rhone 9C снаге 59 kW. Носач мотора је био од заварених челичних цеви.

Крила су била дрвене конструкције пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима. Доње крило је било дупло уже и нешто краће од горњег крила. Крила су била поравната по задњој ивици а између себе су била повезана дрвеним упорницама у облику латиничног слова V. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Крајеви крила су били скоро равно одсечени. Конструкција репних крила и вертикални стабилизатор су били направљени од дрвета пресвучени платном.

Стајни орган је био класичан фиксан са осовином а на репном делу се налазила еластична дрљача.

Варијанте авиона

Овде су побројане варијанте авиона Нијепор 10 које су се производиле.

  • Нијепор Х.AV — извиђач/стрелац са седиштем у предњем и пилот у задњем делу.
  • Нијепор Х.AR — пилот са седиштем у предњем и извиђач/стрелац на задњем седишту.
  • Нијепор 10 А.2 — Двосед за извиђање (корекција ватре), модел као Ниеупорт X.AR.
  • Нијепор 10 С.1 — једноседи ловац.
  • Нијепор 10 Е.2 — Модел 10 А.2с са дуплим командама - авион за обуку.

Корисници

  • Белгија
  • Бразил
  • Француска
  • Финска
  • Краљевина Италија
  • Јапан
  • Русија
  • Краљевина Србија
  • САД
  • Украјина
  • Тајланд
  • Велика Британија
  • СССР

Оперативно коришћење

Нијепор 10 је био извиђачки авион уведен у наоружање у лето 1915. године. Најзаступљеније су биле две верзије овог авиона, једна уобичајена, са осматрачем на предњем месту у авиону испред пилота и друга са обрнутим распоредом посаде. У току јесени 1915. године највећи број ових авиона је прерађено у једноседе ловце са ознаком Нијепор 10 С1. Поред производње у Француској ови авиони су се још по лиценци производили у Русији, Британији и Италији. Укупно је произведено око 1.000 примерака ових авиона (свих типова). На Солунском фронту коришћени су углавном у саставу Њепорских ескадрила и у Ратној морнарици Велике Британије. Кад је био наоружан овај авион је имао један митраљез Левис калибра 7,7 mm који је био постављен изнад горњег крила или код извиђача на другом седишту у авиону.

Коришћење у Краљевини Србији

Српска авијатика је имала један авион Нијепор 10 А2 који је био означен бројем No 784, а у нашу историју је ушао тако што је 28. септембра 1916, са аеродрома у Грчкој, пут Топлице полетео са њим војвода Коста Миловановић Пећанац.

Авионом Нијепор 10 А2 пилотирао је Француз Рене Корнемон. Они нису слетели, како им је било наређено, на ратни аеродром код Косанчића близу Бојника, јер је Пећанац, као искусни четник, знао да ће и авион и они бити лак плен за окупаторску војску. Док су прелетали линију фронта, више од 40 граната испаљено је на авион, али га нису погодиле. Пећанац, који је знао тек покоју француску реч, споразумевао се са пилотом гестикулацијом.

Па ипак, за дивно чудо, успео је да покаже пилоту да наведе авион на Равне ливаде, близу села Меане, подно планине Радан, где су се спустили. Пошто су истоварили нешто опреме (где је било и 25 килограма експлозива), савезници су се братски изљубили, пилот је сео у авион, Пећанац је завртео елису и – Француз је наставио лет у Румунију. Ка том месту појурили су бугарски војници, али су четници, које је предводио наредник Радисав Тошић, стигли пре и прихватили војводу. Пећанац се после са војводом Костом Војиновићем ставио на чело Топличког устанка. Ускоро су ослобођени Куршумлија, Прокупље, Блаце, Лебане… Устанак је касније у крви угушен и у овим крајевима је настао невиђени терор над цивилним становништвом, који се продужио и до средине 1918. године. Са овим авионом је погинуо 19. маја 1917. пилот наредник Александар Прокић студент права, враћајући се са обављеног задатка извиђања у непосредној близини аеродрома Вертеркопа. На висини од 200 метара авион се из непознатих разлога стрмоглавио и однео у смрт младог пилота. А. Прокић је сахрањен на српском војничком гробљу у Зејтинлику где и данас почива.

Сродни чланци

Литература

  1. Димитријевић, Бојан; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
  2. Јанић Ч., Петровић О., (2011), Кратка историја ваздухопловства у Србији, Београд, Аерокомуникације, ISBN 978-86-913973-1-9
  3. Angelucci, Enzo; Paolo Matricardi (1976), Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg. Falken, Wiesbaden. ISBN 3-8068-0391-9.
  4. Микић, Сава Ј. (1933), Историја југословенског ваздухопловства. YU-Београд: Штампарија Д. Грегорић.
  5. Борис Циглић, Крила Србије Ваздухопловна команда и авијатика српске војске, Београд, 2009. Инфинитас д.о.о, ISBN: 978-86-6045-005-2.
  6. Зборник радова, Српска авијатика 1912 - 1918, МЈВ, Београд 1993. ISBN 86-901403-1-X
  7. Ilustrovana Enciklopedija Vazduhoplovstva, Začetci avijacije - Kralj brzine, Beograd V.Karadžić, SL, 1988, ISBN 86-307-0087-4
  8. Jarret P., Flugzeuge die Geschichte der Luftfahrt, Munchen, 2008, D.Kindersley Verlag GmbH, ISBN 978-3-8310-9066-2
  9. Bruce, J.M. The Aeroplanes of the Royal Flying Corps (Military Wing). London:Putnam, 1982, p.326. ISBN 0 370 30084 x.
  10. Chant, Christopher and Michael J.H. Taylor. „The World's Greatest Aircraft“. Edison NJ: Cartwell Books Inc., 2007, p. 14. ISBN 0-7858-2010-8
  11. Cheesman E.F., ed. „Fighter Aircraft of the 1914-1918 War“. Letchworth, UK: Harleyford Publications, 1960, p. 92. ISBN 978-0-8306-8350-5.
  12. Cooksley, Peter. „Nieuport Fighters in Action“. Carrollton, Texas: Squadron/Signal Publications, 1997. ISBN 0-89747-377-9.
  13. Fitzsimons, Bernard, ed. „The Illustrated Encyclopedia of the 20th Century Weapons and Warfare“. London: Purnell & Sons Ltd., 1967/1969, p. 1989. ISBN 0-8393-6175-0.
  14. Fredriksen,John C., International warbirds: An ilustrated guide to world military aircraft 1914 - 2000., ABC-CLIO Inc., 2001., Santa Barbara,California, ISBN 1-57607-364-5, Str. 251,252

Спољне везе

нијепор_10.txt · Последњи пут мењано: 2020/02/14 17:54