Падежи, различити облици једне исте променљиве речи. По падежима се мењају именице, заменице, придеви и бројеви. Падежима се остварују везе и односи између речи у реченици.1) У српском језику постоји седам падежа у једнини и множини.2) Од тога два падежа: номинатив и вокатив су независни падежи, док су остали зависни падежи, када именска реч стоји у зависном односу према другим речима. Значење именских речи се може се допуњавати употребом предлога.3)
Као средство за одређивање падежа се традиционално користе падежни облици упитних заменица ко? за бића и шта? за ствари.4)
Номинатив (од лат. nomen — име или назив)5) је основни облик именских речи у функцији граматичког субјекта у реченици:6)
или именице која је употребљена изван реченице, као на пример у насловима, натписима,7) одредницама у речнику, самосталним називима установа или уметничких дела.8) У номинативу се налази и именски део предиката:9)
Одговарајући облик именске речи у номинативу добија се одговарањем на питања ко? за бића и шта? за ствари.10)
Генитив (од лат. gens — род, врста, порекло)11) исказује различите односе између речи,12) са или без предлога.
Значења именски речи без предлога
Значења именских речи с предлозима у генитиву:
У језицима који немају падеже, уместо генитива се користе предлози, који се на српски језик преводе без предлога или одговарају предлозима од, до, из, без, попут, због, код.13) Одговарајући облик именске речи у генитиву добија се одговарањем на питања чији?, (од) кога? за бића и (од) чега? за ствари.14)15)
Датив (од лат, dare — дати, пружити, поклонити, наменити)16) исказује давање некоме нечега, односно намену коме или чему је нешто намењено, приближавање, усмереност или циљ, као и осећања ка нечему и друго.17) Одговарајући облик именске речи у дативу добија се одговарањем на питања коме? (дајеш) за бића и чему? (прилазиш) за ствари.18)19)
Значења датива без предлога:
Може се користити са предлозима к(а), према, близу, насупрот, упркос. Значења датива с предлозима:
Акузатив (од лат. accusare — оптужити, окривити)20) означава биће или предмет на коме се врши радња. При томе се може користити више различитих предлога, као на пример ради означавања циља, док се исти предлог може користити и за локатив, како би се означио боравак на неком месту.21) Одговарајући облик именске речи у акузативу добија се одговарањем на питања кога? (видим) за бића и шта? (примећујем) за ствари.22)23)
Вокатив (од лат. vocatio - позив, позивање)24) служи за обраћање, ословљавање, дозивање, скретање пажње, као и ради експресивности израза.25) Исто као и номинатив, не означава односе између речи, због чега оба падежа спадају у синтагматски независне падеже.26) За вокатив не постоје одговарајуће упитне заменице.27) Одговарајући облик именске речи у вокативу добија се на узвик хеј!
Вокатив се при изговору посебно наглашава, а приликом писања одваја запетом.
У народним песмама, речи у вокативу у неким случајевима имају службу субјекта:
„Појездише до два побратима
преко красна места Цариграда.
Једно јесте Краљевићу Марко,
а друго је беже Костадине.
Та и поче беседити Марко:
„Побратиме, беже Костадине!”
Инструментал (од лат. instrumentum — средство, оруђе, справа)28) означава оруђе или средство, друштво или пропратну појаву и може се користити уз предлог с(а), такође простор у коме се нешто дешава или време.29) Одговарајући облик именске речи у инструменталу добија се одговарањем на питања с(а) ким? (идем) за бића и с(а) чим? (радим) за ствари.30)31)
Локатив (од лат. locus — место)32) је једини падеж који се увек употребљава са предлозима у или на да означи место или време, такође са предлогом о, да означи предмет говора или мишљења и друго.33) Одговарајући облик именске речи у локативу добија се одговарањем на питања где?. о коме? за бића и о чему? за ствари.34)
Padezi