Корисничке алатке

Алатке сајта


заменице

Заменице

Заменице, променљиве врсте речи које упућују на неку именицу или на неку њену особину (придев или број). Према функцији коју обављају у реченици могу бити именичке или придевске,1) а по значењу постоји седам група заменица: личне, присвојне, показне, упитно-одричне, неодређене, одричне и опште.

Именичке заменице

Именичке заменице, исто као и именице су самосталне, друге речи наслањају на њих. У реченици обављају функцију субјекта или објекта. Имају исти облик за сва три рода осим личних заменица у трећем лицу. Именичке заменице могу бити:

  • све личне заменице
  • неличне заменице

Личне заменице

Личне заменице су самосталне речи које упућују на одређена лица или предмете.2) Имају облике за три лица једнине и три лица множине.3)

Лична заменица за прво лице једнине (ја) упућује на самога себе, док лична заменица за множину (ми) упућује на више лица, међу којима се налази и сам говорник. Лична заменица за друго лице једнине (ти) упућује на саговорника, док лична заменица за друго лице множине (ви) упућује групу у којој се налазе један или више саговорника.4) Ви се такође користи за учтиво обраћање.5) У трећем лицу једнине и множине личне заменице имају облике за женски, мушки и средњи род.6)

Постоји и посебна лична заменица за свако лице:7) себе или (се), која се користи уместо личних заменица за свако лице у једнини или множини, а упућује на раније поменуто лице, због чега је добила назив повратна заменица. Она нема облике номинатива, а за вокатив има само облик за личне заменице у другом лицу. Не употребљава се у функцији субјекта, али се употребљава када се говори о нечему што је у вези са субјектом о коме говори.

  • Себи нисам ништа купила.
  • Немој себе замарати.
  • Он никад не говори о себи.
  • Ми себе не истичемо.
  • Купите себи нешто лепо.
  • Они себе нису штедели.

Заменице у субјекту нису обавезне, пошто сам глагол указује на то о ком лицу је реч, а могу се употребити када се дотично лице први пут уводи у текст или разговор,8) или да би се посебно истакло лице.

Личне заменице се исто као и именице мењају по падежима.9) Вокатив постоји само за друго лице једнине и множине, али се задржавају у истом облику као и номинатив. У генитиву, дативу и акузативу једнине и множине, личне заменице за сваки облик имају дуже, наглашене и краће, ненаглашене облике. Дужи облици се користе како би се, ради контраста, посебно истакло лице. Могу стајати на почетку реченице, иза предлога или везника (и, а):

  • Мене су преварили. (на почетку реченице)
  • Они мене чекају. (за истицање)
  • Уз тебе ће све научити. (иза предлога)
  • Ја те чекам, а тебе нема. (иза везника)

Ненаглашене заменице се користе као енклитике, њихов изговор се везује за претходну реч и у том случају не могу да стоје на почетку реченице.10)

  • Вама дајем реч. (наглашена заменица ви)
  • Дајем вам реч. (ненаглашена заменица ви)

Неличне заменице

Неличне заменице се у реченици користе самостално, не разликују се по лицима и немају множину. Мењају се као придевске заменице: тај или овај. У неличне заменице спадају:

  • упитно-односне заменице: ко/тко за лица и шта/што за ствари
  • неодређене заменице: неко за лица и нешто за ствари
  • одричне заменице: нико за лица и ништа за ствари
  • опште заменице: свако, свашта, ико, ишта, ма ко, ма шта, било ко, било шта, ко год, шта год.

Одричне заменице нико и ништа, као и опште заменице ико, ишта, могу се користити са предлозима, при чему се предлог смешта између префикса ни и и и остатка заменице, док предлог без иде испред заменице: ни са ким, ни о коме, ни у шта.

Придевске заменице

Придевске заменице не могу да стоје као самосталне речи, исто као и придеви стоје уз именицу и у реченици обављају функцију атрибута или именског дела предиката. Понашају као придеви, стоје уз самосталне речи и слажу се са њима по роду, броју и падежу.11) У ову групу заменица спадају:

  • присвојне заменице
  • показне заменице
  • упитно-односне заменице
  • неодређене заменице
  • одричне заменице
  • опште заменице

Присвојне заменице

Присвојне или посесивне заменице означавају припадност, првом, другом, трећем или сваком лицу. Мењају се као придеви одређеног или неодређеног вида.12) Поред заменица за сва три лица, једнине и множине, у ову групу спада и повратна заменица свој, која означава припадност субјекту реченице,13) а има исти облик за свих шест лица.14) Присвојне заменице мој, твој и свој имају дуже и краће облике.15) Краћи облици настају гласовним променама: испадањем сонанта ј, асимилацијом е у о, после чега се два о сажимају у један дуг самогласник:

  • мојег(а) → моег(а) (губљење ј) → моог(а) (асимилација) → мог(а) (сажимање)
  • твојег(а) → твоег(а) (губљење ј) → твоог(а) (асимилација) → твог(а) (сажимање)
  • својег(а) → своег(а) (губљење ј) → своог(а) (асимилација) → свог(а) (сажимање)

Показне заменице

Показне или демонстративне заменице упућују на бића или предмете, њихове особине и величину по удаљености и замењују придеве. Када упућују на одређени појам (тај, овај онај) одговарају на питање који, када упућују на особине договарају на питање какав (такав, овакав, онакав), а када упућују на величину одговарају на питање колики (толики, оволики, онолики) је именички појам.16) Избор облика који ће се користити, зависи од тога колико су предмет или биће удаљени од говорника. Оно што је најближе говорнику обично је у 1. лицу, оно што је даље је у другом лицу, а оно што је најдаље од говорника је у 3. лицу.

Показна заменице се мењају по падежима слично као придеви одређеног вида.17)

Упитно-односне заменице

Упитно-односне заменице се користе у упитним или као везници у зависним реченицама: који, чији, какав, колики. Заменице какав и колики се мењају по падежима као придеви неодређеног облика. Заменица који у и чији се мењају на исти начин по падежима роду и броју, с тим да заменица који у генитиву, дативу и локативу има два облика, дужи и краћи, док се заменица чији има само дуже облике.

Неодређене заменице

Неодређене заменице упућују на неодређена лица и предмете. Могу бити

  • за бића и предмете: неки
  • за припадност: нечији
  • за особину: некакав
  • за величину: неколики (користи се веома ретко)

Одричне заменице

Одричне заменице:

  • за бића и ствари: никоји
  • за припадност: ничији
  • за особину: никакав
  • за величину николики.

Исто као и именичке одричне заменице, придевске одричне заменице могу се користити уз предлоге, који се поставља између саставних делова заменице, односно између префикса ни и остатка заменице:

  • никакав - ни за каквог, ни са каквим, ни о каквом

Опште заменице

Опште заменице упућују на сва лица, предмете и особине. Граде се од придевских упитно-односних заменица:18)

  • за бића: сви, сваки, икоји, ма који, било који, који год
  • за припадност: свачији, ичији, ма чији, било чији, који год
  • за особину: свакакав, икакав, ма какав, било какав, какав год
  • за величину: сваколики, иколики, ма колики, било колики, колики год

Речца год после упитне заменице указује да долази у обзир свака од разних могућности, док речце ма, макар и било служе да изразе потпуну неодређеност или неограничени избор.19)

Заменице по значењу

У српском језику постоје 7 група заменица по значењу.

Литература

  • Радојко Гачевић, Милан Тасић, Српски језик - приручник за основну школу, уредник Милош Јевтић, Београдска књига, 2009, ИСБН 978-86-7560-263-2
  • Иван Клајн, Граматика српског језика, уредник Светлана Стипчевић, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2005, ИСБН 86-17-13188-8
  • Милош Милошевић, Граматика српског језика, Змај, Београд, 2007, ИСБН 978-86-489-0598-7

Zamenice

1) , 2) , 4) , 11) , 13) , 16)
Радојко Гачевић, Милан Тасић, 2009, стр. 56
3) , 5) , 6) , 8) , 9)
Иван Клајн, 2005, стр. 77
7) , 10)
Иван Клајн, 2005, стр. 78
12) , 15) , 17)
Милош Милошевић, 2007, стр. 32
14)
Иван Клајн, 2005, стр. 80
18)
Радојко Гачевић, Милан Тасић, 2009, стр. 59
19)
Иван Клајн, 2005, стр. 93
заменице.txt · Последњи пут мењано: 2021/08/28 15:45