Стеван Поповић (књижевник)

Стеван Поповић
Рођење: 3. октобар 1844. Стари Бечеј, Аустријско царство Смрт: 8. фебруар 1918. Земун, Аустроугарска Познат као: књижевник, политичар и надзорник школа

Стеван Поповић, чика Стева (Стари Бечеј, 21. септембар/3. октобар 1844 — Земун, 26. јануар/8. фебруар 1918), српски књижевник и политичар,¹⁾ школски надзорник и посланик у хрватском и угарском сабору.

Стеван В. Поповић је рођен 22. септембра 1845. године у имућној породици у Старом Бечеју. Отац му се звао Васа, а мајка Софија. Школовао се у Сремским Карловцима, где је захваљујући одличном успеху уживао „благодјејаније” које је увео митрополит Стеван Стратимировић. Завршивши пет²⁾ разреда Карловачке гимназије отишао је у Пешту где је завршио још два разреда гимназије, а потом је уписао права на пештанском Универзитету. Између 1861. и 1867. био је питомац Текелијанума,³⁾ где је постао члан српског ђачког удружења „Преодница” и „Уједињене омладине српске”.⁴⁾

Године 1862. на прослави дана Светог Саве у Текелијануму се појавио и кнез Александар Карађорђевић који је тада у Пешти живео у изгнанству. Тога дана је свечану беседу одржао питомац Стеван В. Поповић која је била веома лепо прихваћена од стране присутних. То је био повод да га кнегиња Персида замоли да прихвати да поучава њену децу Арсена, Ђорђа и Петра Карађорђевића. Поповић је ову дужност обављао све до 1868. године.⁵⁾ Кнез Александар је био задовољан са радом Стевана В. Поповића о чему сведочи и „Сведочанство” које је издао у Бечу 7. јануара 1870.

Након завршетка студија права 1868. постављен је за управника Српске будимске народне школе,⁶⁾ а 1871. именован је за надзорника Бачко-будимске дијецезе.

Радио је на уређењу српских школа у Војводини. Године 1883. изабран је за управника Текелијанума и ту је дужност обављао до смрти.⁷⁾

Први је у српској књижевности који је за децу приредио збирку Венац песама (Пешта, 1872). Основао је библиотеку Дечји свет.

Био је посланик мађарског Парламента и хрватског Сабора. Био је краљевски саветник од 1899. године, потом је добио племство и предикат „Фрушкогорски”, а на послетку је 1909. постао дворски саветник. Као вешти политичар успевао је да усклади своју оданост према аустроугарској монархији и да остане велики српски родољуб. Остао је у сећању као одличан и ватрени говорник који се борио за права Срба у аустроугарској монархији.

Стеван В. Поповић је писао песме и приповетке за децу, а значајан је и у српској издавачкој и новинарској делатности. Такође је важан у састављању, уређивању и објављивању српских календара и антологија за српску децу у Аустроугарској.

Био је жењен са Јустином Кукин из Збега надомак Сентандреје. Имао је троје деце: Љубицу, Перу и Лазу. Љубица и Пера су рано умрли, а Лаза је постигао лепу каријеру.

Године 1882. постаје управник Текелијанума. „Чика Стева”, како су га сви од милоште звали, остао је на овој дужности све до изненадне смрти која га је затекла 6. фебруара 1918. године у Земуну.

Био је уредник, издавач или власник следећих публикација:

• Листови
  • Радован (1876, Нови Сад) — за децу
  • Илустрована ратна кроника (1877, Нови Сад)
  • Српске илустроване новине (1881—1882, Нови Сад)
  • Њива — ратарски недељник
• Календари
  • Орао, велики илустровани календар (1875—1904, Нови Сад)
  • Царић, мали календар са сликама (1878—1894, Нови Сад)
  • Пријатељ народни, календар са сликама (1915, Будимпешта)
  • Орао — Сећања на чика Стеву — види последње странице.
• Образовање
  • Школа и живот (Пешта, 1868) — свеска
  • Српска народна школа (Пешта, 1870, 1871, 1872) — лист
• Збирке песама
  • Венац песама (Пешта, 1872) — за децу
  • Божићни дар (Нови Сад, 1872) — различите песме
  • Велики српски декламатор (Нови Сад, 1879) — родољубиве песме
  • Српски декламатор (Нови Сад, 1879) — родољубиве песме
  • Мале гусле (Нови Сад, 1881) — мешовите песме
• Пригодне збирке
  • Полаженик (Нови Сад, 1886)
  • Бадњак (Нови Сад, 1891)
  • Божић (Панчево, 1876)
• Мешовите збирке
  • Слике и прилике (Пешта, 1872)
  • Радованов дар (Нови Сад, 1876)
  • Дани одмора (Нови Сад, 1878)
  • Босиље (Нови Сад, 1880)
  • Радован (Београд, 1883)
• Антологије приповедака
  • Дан и ноћ (Нови Сад, 1877)
  • Невен цвеће (Будимпешта, 1877)
  • Дечје радовање (Нови Сад, 1878)
  • Мали свет (Нови Сад, 1882)

Дописни је члан Српског ученог друштва од 1883. Почасни је члан Српске краљевске академије од новембра 1892.

• Мара Кнежевић, Стеван В. Поповић у српској култури (2006, Сомбор)
• Успомене проте Стевана Чампрага (2001, Сентандреја)
• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1924.3 (В. Петровић).
• В. Алексијевић: Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стеф. Караџића : био-библиографска грађа. Рукопис се чува у Одељењу посебних фондова Народне библиотеке у Београду. Ρ 425/10 (В. Алексијевић).
• Енциклопедија Новог Сада 21 (2003) 237–241.

• Краћа биографија на сајту САНУ

Stevan Popovic (knjizevnik)