Александар Николајевич Веселовски (рус. Александр Николаевич Веселовский) (Москва, 4/16. фебруар 1838 — Санкт Петербург, 10/23. октобар 1906), руски историчар, теоретичар књижевности и фолклориста. Био је професор универзитета у Петрограду.

У Москви је завршио основну и средњу школу, а 1858. завршио је историјско-филолошки факултет Универзитета у Москви.¹⁾ Углавном је студирао под руководством Фјодора Ивановича Буслајева.²⁾ По окончању факултета отишао је у Шпанију, где је боравио око годину дана, а након тога по налогу Универзитета у Москви у Берлину је слушао предавања из опште и германске филологије.³⁾ После тога боравио је једно време у Прагу, а у Италији је неколико година сакупљао материјал за историју италијанске ренесансе.⁴⁾ На Универзитету у Москви одбранио је 1870. магистарски рад и постао доцент за историју опште књижевности на Универзитету у Петрограду.⁵⁾ Докторирао је 1872. радом о славенским и западним легендама Из истории литературного общения Востока и Запада: Славянские сказания о Соломоне и Китоврасе и западные легенды о Морольфе и Мерлине, па је онда био изабран најпре за ванредног, а онда и редовног професора.⁶⁾ Истраживао је и историјски успоређивао различите легенде. Изабран је и за члана Императорске академије наука у Петрограду.⁷⁾

Био је представник поредбено-историјског правца у руској филологији. Током 1860-их изложио је о стварању митова своју теорију, која се разликовала од теорија митолошке школе.⁸⁾ Проучавао је историју књижевне комуникације између Запада и Истока, па је у индијској књижевности налазио трагове легенди о Соломону, а исто тако трагове које су јеврејске и муслиманске легенде остављале у руској верској поезији и западноевропским причама.⁹⁾ Сличност различитих прича код индоевропских народа објашњавао је заједничким књижевним изворима у далекој традицији. При томе је посебно истицао значај Византије у историји европске културе објашњавајући њену улогу посредника између истока и запада.¹⁰⁾

Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије философских наука) од јануара 1895.

• Биографије: Александар Николајевич Веселовски, Годишњак, број IX, Српска краљевска академија, Београд, 1896, стр. 267—302
• Александар Николајевич Веселовски, feb-web.ru
• Jahrbuch, Bayerische Akademie der Wissenschaften, München (1979) 55–57 (H. W. Schaller).
• Српска краљевска академија Год. 9 (1896) 267–302.
• Материалы для Бioграфическаго Словаря 3 : 1, 156–162.
• Большая советская энциклопедия, Москва 4 (В. Е. Гусев)

• Краћа биографија на сајту САНУ

Aleksandar Veselovski