Корисничке алатке

Алатке сајта


алкибијад

Алкибијад

Алкибијад (грч. Ἀλκιβιάδης) (око 450—404. пре Христа), истакнути атински државник и војсковођа. Био је последњи истакнути члан Алкмеонида. Имао је истакнуту улогу у другом делу Пелопонеског рата као стратешки саветник, војсковођа и политичар. Током Пелопонеског рата Алкибијад је неколико пута мењао своје политичко опредељење. У Атини се 410-их пре Христа залагао за агресивну спољну политику и за подузимање Сицилијанске експедиције. Међутим политички непријатељи су га оптужили за светогрђе, па је побегао у Спарту, где је као стратешки саветник предлагао или надгледао неколико великих похода против Атине. Када је стекао моћне непријатеље у Спарти побегао је у Персију, где је био саветник сатрапа Тисаферна, све док га Атињани нису звали да се врати. Неколико година био је атински стратег све док га политички непријатељи нису протерали по други пут.1)

Док је био у спартанској служби дао је велики допринос јачању Спарте. Био је заслужан за заузимање Декелије и за побуну неколико градова који су били кључни за Атину. Када је поново био у служби Атине заслужан је био за низ атинских победа, због чега је Спарта тражила мир. Градове је заузимао више помоћу издаје или преговора него помоћу уобичајене опсаде. Алкибијадов војни и политички таленат показао се од велике вредности за сваку државу, којој је служио.

Ране године

Алкибијад је рођен у Атини. Отац му је био Клинија, а мајка Диномаха. Његова мајка је била Мегаклова ћерка и преко мајчине стране Алкибијад је припадао Алкмеонидима.2) Када му је отац погинуо код Коронеје тада су чувени Перикло и његов брат Арифрон постали његови стараоци. Перикло му је био рођак.3) Према Плутарху Алкибијад је имао неколико познатих учитеља, а један од њих је био Сократ,4) коме се дивио, ценио га и са којим је одржавао блиске односе. Био је добро обучен у вештини реторике. Учествовао је у бици код Потидеје 432. пре Христа и тада је био рањен, а Сократ му је спасио живот.5) Сократу се одужио у бици код Делија 424. пре Христа.6) Оженио се Хипаретом, ћерком богатог Атињана Хипоника.7) Према Плутарху Хипарета је волила свога мужа, али покушала је да га остави јер је он живео разузданим животом, са разним проституткама.8) Ипак живела је са њим до краја и родила му је ћерку и сина.

Остракизам Хипербола

Хипербол је негде 416. или 415. пре Христа намеравао да наговори народ да остракују Алкибијада или Никију. Алкибијад се тада удружио са својим противником Никијом, па су заједно наговорили народ да остракује Хипербола.9)

Алкибијадова агресивна политика

Алкибијад се почео истицати заговарањем агресивне политике након потписивања Никијиног мира. Никијин мир је окончао прву фазу Пелопонеског рата, у коме ниједна страна није добила одлучну предност. Алкибијад је био увређен јер су Никија и Лах склопили мир, а да њега због његове младости нису консултовали. Био је спартански проксен (једна врста амбасадора Спарте у Атини). Међутим Спартанци су почели да Никију обасипају почастима, јер је био заслужан за мир. Алкибијад је за време мира почео да потпирује Атињане против Спарте.10) Потпиривао их је и против Никије. Када су се појавили проблеми интерпретације неких тачака мировног споразума, Спарта је послала изасланике са пуним овлаштењима да се спорна питања реше.11) Атињани су добро примили спартанске посланике, а Алкибијад се са њима тајно састао пре него што су требали да говоре пред народном скупштином. Представљајући се као пријатељ наговорио их је да пред скупштином кажу да немају пуна овлаштења, да би избегли да скупштина превише тражи од њих.12) Следећега дана Алкибијад их је пред народном скупштином (еклесијом) питао која овлаштења они имају, а када су они одговорили да немају пуна овлаштења Алкибијад их је нападао пред народом.13) Том подвалом Алкибијад је себи подигао угледна рачун Никије, па је изабран за стратега.

Угрожаво је доминацију Спарте на Пелопонезу

Народ је Алкибијада прогласио за стратега. Одмах је искористио ситуацију, па је склопио савез са пелопонеским државама Аргосом, Мантинејом, Елидом.14) На тај начин угрожавао је спартанску доминацију на Пелопонезу. Аргивци и Алкибијад су одлучили да нападну Епидаур, да би Атињани у случају потребе могли краћим путем да дођу у помоћ Аргосу.15) Када је Аргос заузео Епидаур Спарта је морала да интервенише, јер је губила доминацију на Пелопонезу. Током 418. пре Христа спартански краљ Агис II сакупио је велику војску и вештим маневрима опколио је аргивску војску. Међутим пропустио је прилику да уништи аргивску војску. Ипак Спарта је победила у следећој бици код Мантинеје 418. пре Христа и поново је успоставила доминацију на Пелопонезу.

Након победе Спарте у бици код Мантинеје Спарта је у Аргосу успоставила олигархијску власт, али грађани су оборили олигархију и поново успоставили демократију. Тада је Алкибијад дошао да помогне и наговорио их је да изграде дуге зидове до мора, да би се могли снабдевати морским путем.16) Алкибијад им је послао зидаре из Атине. Спарта је послала велику војску, опколили су Аргос, освојили су дуге зидине и срушили их. Ипак нису успели да сруше демократију у Аргосу.

Сицилијанска експедиција 415. до 413. пре Христа

Током 415. пре Христа у Атину су стигли представници сицилијанског града Сегесте и тражили су подршку Атине у рату са Селинунтом. Никија се противио атинској интервенцији. Објашњавао је да ће то бити скуп поход. Алкибијад је придобијао народ причом о томе како ће тим походом Атина постати богатија и да ће Атина проширити своју империју. Предвиђао је да ће Атињани моћи да регрутују савезнике на Сицилији и да ће успети да потчине Сиракузу, као најмоћнији град на Сицилији. Надао се да ће Атињани освојити Сицилију, а онда и Картагину.17) Пошто није могао да одврати Атињане од тога похода Никија је саветовао да крену са много бродова и војске. Народ је за војсковође сицилијанског похода изабрао Алкибијада, Никију и Ламаха.

Једне ноћи током припрема за сицилијански поход широм Атине оштећене су главе на Хермесовим стубовима.18) Било је то светогрђе и сматрало се да је то лоше за предстојећу мисију. Алкибијадов политички непријатељ Андрокле је уз помоћ разних сведока оптужио Алкибијада и његове пријатеље за светогрђе. Кимонов син Тесал је Алкибијада оптужио за обесвећивање елеусинских богиња. Алкибијадове присталице су истицали да су војници и морнари који плове на Сицилију одани Алкибијаду. Његови противници су се тада послужили преваром, па су изјавили да Алкибијад треба да оде на сицилијански поход, а да ће му се судити када се врати.19) Алкибијад је сумњао у њихове намере, па је тражио да му одмах суде. Пошто нису пристали он је отпловио према Сицилији са нерешеним оптужбама.20)

Када је Алкибијад допловио до Италије, заузео је Региј и предложио је како да воде рат. На Сицилији је најпре освојио Катану. Код Катане Алкибијада је чекала трирема Саламинија, која је стигла из Атине са налогом да довезу Алкибијада натраг у Атину да се брани од оптужби за оскврнуће елеусинских мистерија и за оштећење Хермесових стубова.21) Атињани су сматрали да је Алкибијад учинио та светогрђа као део завере да се уведе олигархија или тиранија.22) Алкибијад је рекао да ће он на своме броду да прати Саламину до Атине. Међутим побегао је у Турију. Касније се превезао до Пелопонеза, а у Атини су му судили у одсуству и осудили га на смрт.23) Атињани су му запленили имовину

Бег у Спарту

Алкибијад се обратио Спартанцима и обећао је да ће им бити од веће користи него што је била штета коју је нанео као непријатељ.24) Спартанци су га радо прихватили. Открио је Спарти атинске намере, а појачао је њихов страх причом да Атињани намеравају да заузму Сицилију, Италију и чак Картагину.25) Алкибијад је постао спартански војни саветник. Наговорио је Спартанце да пошаљу војску и Гилипа као војсковођу на Сицилију.26) Саветовао је да отвореније започну рат са Атином, јер ће тако охрабрити Сиракузу, а смањити шансе Атињанима да шаљу појачања на Сицилију. Осим тога саветовао је да се утврди Декелија, јер су се Атињани одувек бојали таквог потеза.27) Декелија се налазила на 16 километара од Атине и пошто се из ње могла контролисати Атика, била је погодна као база из које би се онемогућавала атинска експлоатација лауријских рудника сребра. Осим тога из Декелије се могло спречавати обрађивање поља у Атици. Та два савета нанела су Атини велику штету, а Алкибијад је стекао велико поштовање у Спарти. Поштовање је стекао демагошким поступцима, јер је почео да се понаша као Спартанци.

Бег из Спарте

Иако је много допринео Спарти ипак је пао у немилост и у Спарти због афере са Агидовом женом. Краљ Агис II је био одсутан из Спарте преко девет месеци, а кад се вратио његова жена је родила сина Леотихида. Многи су веровали да је то Алкибијадов син. Агис II га тада није хтео признати за сина. Због тога касније Леотихнида није могао да постане краљ. Агис је мрзио Алкибијада и због срамоте коју му је нанио, а завидио је Алкибијаду и на слави. Најутицајнији Спартанци завидили су Алкибијаду и били су кивни на њега.28) Након пораза Атињана на Сицилији Алкибијад је помагао да се Јонија одметне од Атине. Док је био у Јонији сазнао је да је спартански адмирал Антиох добио наређење да га убије.29) Алкибијад је због тога напустио Спартанце и отишао је код персијског сатрапа Тисаферна.

У Малој Азији

Када је стигао на персијски двор Алкибијад је стекао поверење моћнога сатрапа Тисаферна. Прекинуо је све везе са Спартанцима и почео је да им наноси штете.30) Тисафена је саветовао да им више не даје велику помоћ и да постепено слаби Спарту, како би се Атина и Спарта довољно истрошили и исцрпили у рату.31) Потицао је Тисаферна да их исцрпљује, па је Тисаферно смањио финансирање пелопонеске флоте и није им допуштао да се упуштају у поморске битке говорећи да требају да сачекају персијску флоту.32) Алкибијад је наговорио Тисаферна да подмити заповеднике бродова и војсковође разних градова. Иако је својим саветима помогао Персијанцима његов прави циљ је био да се врати у Атину.33)

Преговори са атинским олигарсима

Алкибијад је претпостављао да му никад неће дозволити да се врати док је демократија у Атини. У то доба готова сва атинска морнарица налазила се на Самосу. Одатле су бранили своје интересе и поново успостављали своју власт у Јонији. Бојали су се само Тисаферна и његових 150 бродова. То је Алкибијад знао, па је потајно слао поруке атинским војсковођама на Самосу. Говорио им је да ако успоставе олигархију, да би се он тада могао вратити и да би могао да обезбеди персијску помоћ.34) Алкибијад је најпре придобијао утицајне официре и предложио им је план да се успостави олигархија, да се изгласа повратак Алкибијада и да онда придобију Тисаферна и персијског краља. Већина официра на Саму прихватила је тај предлог. Једино се Фриних супростављао том плану. Официри су створили групу завереника, али већина војника и морнара им се супростављала. Морнари су смирени причом да би могли добити већу плату када Алкибијад буде на њиховој страни, а Персијанци их финансијски помогну.35)

Завереници су послали неколицину на челу са Писандром да би изазвали преврат и да охрабре аристократе да преузму власт у своје руке, па да тако Тисаферн постане савезник Атињана.36)37) Писандар је говорио пред народном скупштином и објашњавао им је потребу да доведу Алкибијада и да успоставе олигархију. Рекао је да је то једина нада да добију персијску помоћ и да победе Спарту.38) Народна скупштина је одобрила да Писандар и друга десеторица оду код Тисаферна и Алкибијада на преговоре.39) Алкибијад се тада нашао у проблемима, јер је Тисаферн желео да следи политику неутралности. Тисаферн је увидео предности политике исцрпљивања обе стране, а да се сама Персија не меша. Алкибијад није желео да атинска делегација схвати да Тисаферн не жели да склопи споразум, па је због тога пред атинском делегацијом тобоже у име Тисаферна тражио све веће уступке.40) Удесио је преговоре тако да је испало да је атинска делегација крива за пропаст преговора.

Олигархијски преврат 411. пре Христа

Иако су преговори са Тисаферном пропали завереници су успели да изврше олигархијски преврат 411. пре Христа. Успоставили су веће четири стотине. Сличан преврат покушали су и на Самосу, али нису успели. Самоске демократе су сазнале за заверу, па су обавестили истакнуте Атињане, генерале Леона и Диомедона, те Тразибула и Тразила. Уз њихову помоћ спречили су да 300 самоских олигарха преузме власт.41) Војска на Самосу је тада изабрала нове официре Тразила и Тразибула, привржене демократији. Одлучили су да наставе рат против Спарте, али да им је циљ поновна успостава демократије у Атини.42) Војска на Самосу и Тразибул позвали су Алкибијада да се врати и изабрали су га за адмирала.43)44) Тразибул је сматрао да је једини спас за Атињане ако уз помоћ Алкибијада привуку Тисаферна на њихову страну.45)

Алкибијад се обратио војсци на Самосу и тада се хвалио својим везама код Тисаферна. Основни мотив његова говора био је да страши атинске олигархе везама са Тисаферном и да охрабри војску на Самосу. Спречио је војску на Самосу да нападне Атину и тако је спречио грађански рат.46) Убрзо након Алкибијадова доласка на Самос оборена је влада четири стотине и замењена је широм олигархијом.

Алкибијад је отпловио код Тисаферна да би спречио да персијска морнарица помаже Спарти. Персијска флота се тада налазила код Аспенда.

Битка код Абида

Значајну улогу је имао за време битке код Абида 411. пре Христа. Тразибул и Тразил су повели највећи део флоте на Хелеспонт, за пелопонеском флотом под заповедништвом Миндара. Алкибијад је тада крстарио око Книда и чим је сазнао одмах је кренуо са својих 18 бродова да помогне атинској морнарици. Пре него што се појавио Алкибијад две стране су се цели дан бориле са променљивом срећом. Час је надјачавала једна страна, а час друга. Изненадна појава Алкибијада охрабрила је атинску флоту.47) Алкибијадови бродови су напали и потукли пелопонеску флоту. Персијски сатрап Фарнабаз је тада са копна спасао пелопонеске бродове, који су пристајали. Атињани су тада заробили 30 бродова. Подршка персијске пешадије спасила је тада пелопонеску флоту од потпуног уништења.

Алкибијад је кренуо да се састане са Тисаферном, надајући се да ће добити персијску подршку. Међутим Тисаферн га је ухапсио.48) Спарта је већ одраније оптуживала Тисаферна, па се он бојао да ће пасти у немилост код персијског цара. Алкибијада је ухапсио да би се ослободио могућег пада у немилост.49) Алкибијад је након месец дана успео да побегне.

Битка код Кизика

Пелопонеска флота је изградила нову флоту. Битка код Кизика одиграла се 410. пре Христа и завршила је сјајном атинском победом. У тој бици Атињани су навукли спартанску флоту да следи 20 Алкибијадових бродова. Када су се спартански бродови удаљили довољно далеко од Кизика појавила су у њиховој позадини два атинска ескадрона под заповедништвом Тразибула и Терамена. Они су им одсекли одступницу. Спартанска флота се нашла у замци, па су побегли на једну плажу. Током бега су имали губитака. Алкибијадова војска се искрцала са намером да зароби спартанске бродове. У близини се налазила персијска војска, која је помагала Спартанцима и почела је да потискује Атињане, али тада је Тразибул искрцао своју војску и наредио је Терамену да учини исто. Јача атинска војска надјачала је и потиснула Спартанце и Персијанце. Заробили су све спартанске бродове, који претходно нису били уништени50)51) Након тога пораза Спарта је тражила мир, али Атина није прихватала.

Даљи војни успеси

Након те победе Алкибијад и Тразибул су са 190 бродова опседали Халкедон током 409. пре Христа. Нису успели да присиле град на предају. Ипак Алкибијад је победио у малој копненој бици ван градских капија. Терамен је склопио споразум са Халкедонцима. Касније су склопили споразум и са Фарнабазом, који им је обећао нешто новца. Алкибијад је био присиљен да тражи финансије за своју војску, па је покушао да осигура ратни плен. Напао је Селимбрију на Трачком Херсонезу и ту је узео новца, оставио гарнизон и отишао даље. Алкибијад се онда придружио опсади Бизантија заједно са Тераменом и Тразилом. Део изгладнелих и деморалисаних грађана одлучио је да преда град под истим условима као Селимбрија.

Повратак у Атину

Алкибијад се вратио у Атину 407. пре Христа. Био је срдачно дочекан као херој. Поништене су пресуде и повучене оптужбе против њега. Вратили су му имовину и изабрали су га за стратега са пуним овлаштњима и на копну и на мору.

Пораз код Нотијума

Алкибијад је 406. пре Христа кренуо са 1.500 хоплита и 100 бродова. Није успео да заузме Андрос и онда је кренуо на Самос. Након тога преместио се у Нотијум, ближе непријатељу, који је био у Ефесу. У међувремену син Дарија II Кир Млађи постао је сатрап уместо Тисаферна. Лисандар је успоставио пријатељске односе са Киром Млађим, од кога је добио велику финансијску помоћ. Захваљујући Кировој благајни могао је да повећа плату веслача за трећину, са три обола на четири обола дневно. Са повећањем плата почео је привлачити искусније морнаре из атинске флоте.

Чекајући у Нотијуму Алкибијад није успео да изазове битку са спартанском флотом из Ефеса. Отпловио је са неколико бродова да потражи новца потребног за морнарицу, а и да помогне Тразибулу у опсади Фокеје. Већину флоте оставио је код Нотијума. Антиоху је наредио да не напада Лисандрове бродове. Антиох је одлучио да не послуша Алкибијадово наређење. Покушао је да спроведе ратну варку, којом ће победити спартанску флоту. План му је био да изазове непријатељске бродове и да они крену у потеру за неколико његових бродова, а после тога би их атинска флота дочекала у заседи. План је био сличан плану битке код Кизика. Међутим околности су се доста разликовале. Лисандар је сазнао за Алкибијадово одсуство. Због тога је кренуо са целом флотом. Најпре су наишли на Антиохов брод и потопили су га, а осталих девет атинских бродова се дало у бег. Лисандар је гањао остале атинске бродове све док није још атинских бродова ушло у битку. Атинска флота није очекивала да ће цела спартанска флота изаћи, па су неспремно дочекали битку. У бици 15 атинских бродова је заробљено, а још седам потопљено.

Пораз у бици код Нотијума политички је упропастио Алкибијада у Атини и изазвао је његов пад. Био је омиљен после битке код Кизика и у њега су полагали велике наде. Грешка му је била што је током одсуства оставио Антиоха као јединог заповедника, уместо да постави неколико заповедника, као што је било уобичајено. Пошто је та Алкибијадова грешка довела до тешког пораза, то су искористили његови политички противници па је смењен са позиције команданта атинске флоте.

Алкибијада су оптужили у Атини да је он крив за пораз у бици код Нотијума. Изабрали су нове војсковође. Након тога Алкибијад је одлучио да се не врати у Атину. Отишао је на свој посед у Трачки Херсонез. Иако је то био релативно мален пораз тада су Атињани уклонили не само Алкибијада, него и Тразибула, Терамена и Критију, а то су били најспособније војсковође, које је тада Атина имала.

Смрт

Пре битке код Егоспотама 404. пре Христа, у којој је Атина изгубила контролу над морем, Алкибијад је саветовао атинске војсковође да одаберу повољније место за сидриште.52) Рекао им је да немају луку, а имају и тешкоћа у снабдевању војске. Међутим атинске војсковође га нису послушале, а атинска морнарица је била готово потпуно уништена у тој бици. Алкибијад је након тога боравио у Фригији настојећи да осигура подршку Артаксеркса против Спарте.

Не зна се тачно како је умро. По једној од прича одговоран је Лисандар. По Плутарховој причи Лисандар је послао једног изасланика до Фарнабаза II, а он је послао свога брата до Фригије где је живео Алкибијад. Опколили су Алкибијадову кућу, запалили је и убили га кишом стрела, када је покушао да побегне из запаљене куће.53)

Литература

  • Тукидид, Пелопонески рат, превод Душанке Обрадовић, Admiral Books, Београд, 2010, ISBN 978-86-84983-72-7
  • Fine, J. V. A. (1983). The Ancient Greeks: A critical history. Cambridge: Harvard University Press. ISBN 0-674-03314-0
  • Kagan, D. (2003). The Peloponnesian War. New York: Penguin Books. ISBN 0-670-03211-5
  • Donald Kagan, The Fall of the Athenian Empire. Ithaca, NY: Cornell University Press, 1991, ISBN 0-8014-9984-4

Alkibijad

1)
Чланак пренесен са Историјске енциклопедије
2)
Плутарх Алкибијад 1
3)
Плутарх Алкибијад 1.
4)
Плутарх Алкибијад 4
5) , 6)
Плутарх Алкибијад 7.
7) , 8)
Плутарх Алкибијад 8.
9)
Плутарх Алкибијад 13.
10) , 11) , 12) , 13)
Плутарх Алкибијад 14.
14) , 16)
Плутарх Алкибијад 15.
15)
Тукидид 5.53
17)
Тукидид 6.15
18)
Тукидид 6.27
19)
Плутарх Алкибијад 19.
20)
Плутарх Алкибијад 20.
21)
Тукидид 6.53
22)
Тукидид 6.60
23)
Тукидид 6.61
24)
Плутарх Алкибијад 23.
25) , 26) , 27)
Тукидид 6.91
28)
Плутарх Алкибијад 24.
29)
Тукидид 8.45
30) , 31)
Плутарх Алкибијад 25.
32)
Тукидид 8.46
33) , 34)
Тукидид 8.47
35)
Тукидид 8.48
36)
Тукидид 8.49
37) , 43)
Плутарх Алкибијад 26.
38)
Тукидид 8.53
39)
Тукидид 8.54
40)
Тукидид 8.56
41)
Тукидид 8.73
42)
Тукидид 8.75
44) , 45)
Тукидид 8.81
46)
Тукидид 8.82
47) , 48) , 49)
Плутарх Алкибијад 27.
50)
Kagan, The Peloponnesian War, 410–413.
51)
Диодор од Сицилије, Историјска библиотека 13.50–51
52)
Плутарх Алкибијад 36.
53)
Плутарх Алкибијад 39.
алкибијад.txt · Последњи пут мењано: 2021/06/25 21:31