Корисничке алатке

Алатке сајта


андреј_ајншпилер

Андреј Ајншпилер

Андреј Ајншпилер (Andrej Einspieler) (Свечи, 13. новембар 1813 — Целовец, 16. јануар 1888), словеначки политичар, свештеник и публициста. Био је један од вођа словеначкога националнога буђења, кога су сматрали „оцем корушких Словенаца”. Залагао се за уједињење Јужних Словена.

Биографија

Рођен је 13. новембра 1813. године у Свечима крај Бистрице у Рожу (данас Корушка у Аустрији).1) Гимназију и теологију похађао је и завршио у Клагенфурту (Целовцу).2) Као свештеник службовао је у многим корушким словенским градовима. У време Пролећа народа тј. Револуције 1848. сарађивао је са Матијом Мајаром и залагао се за уједињење Словенаца.3) Био је против Франкфуртскога сабора због чега је за њим била издана потерница.4) Прве чланке почео је да објављује 1849. и у њима се залагао за увођење словеначког језика у школе, цркве и уреде.5) Залагао се за илирско свеучилиште у Загребу, као први корак уједињења Јужних Словена.6) Заједно са Франтишеком Палацким залагао се за Аустријско царство, уређено као федерација немачких и словенских држава.7) Што се тиче књижевнога језика заједно са Матијом Мајаром тражио је језично зближавање са Србима и Хрватима.8) Са филологом Антоном Јанежичем и свештеником Антоном Мартином Сломшеком основао је 1851. године Мохорјеву дружбу, која је била најстарија словеначка издавачка кућа. Захваљујући Ајншпилеру Целовец је постао центар словеначког националног буђења.

Након слома Баховога апсолутизма од 1860. постепено је схватао да не може да се постигне идеал уједињене Словеније. Написао је на немачком језику много чланака, у којима је позивао на међусобну сарадњу оних који говоре немачки са онима који говоре словеначки у Корушкој и другим словеначким земљама. Током 1865. заједно са групом „старословенаца” био је један од иницијатора Мариборског програма, по коме би се створила аутономна федеративна јединица звана Унутрашња Аустрија, а у чији састав би ушли Корушка, Штајерска, Крањска и Истра.9) Покренуо је на немачком и Глас Унутрашње Аустрије (Stimmen aus Innerösterreich).10) У том часопису настојао је да наговори оне, који су говорили немачки да прихвате његову идеју унутрашње Аустрије.11) Међутим тај програм одбацивали су и словеначки и немачки националисти. Почетком 1870-их постао је политички безначајан. Ипак 1876. изабран је у градско веће Целовца.

Кореспондентни је члан Друштва српске словесности од 13. I 1863. Дописни је члан Српског ученог друштва, наименован 29. VII 1864.

Литература

андреј_ајншпилер.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/24 22:12