Ансалдо СВА, једномоторни двокрилни италијански борбени авиони који су се користили у току Првог светског рата и прву декаду после рата. Производила га је италијанска фирма Gio. Ansaldo & C, одатле му и први део имена а пројектовали су га Umberto Savoia и Rodolfo Verduzio па му је одатле други део имена тј. скраћени назив SVA (Savoia-Verduzio-Ansaldo).¹⁾

Авион СВА је првобитно замишљен као ловачки авион, међутим након испитивања и краткотрајног коришћења видело се да му је та улога неадекватна. Авион је због своје незграпности имао слабу покретљивост и окретљивост (лоших маневарских способности) што су битне карактеристике ловачког авиона. Ипак, његова импресивна брзина, брзина пењања, опсег и оперативни плафон, са максималном брзином која је била међу највећом у то време међу савезничким и непријатељским авионима (ако није био и најбржи авион) одредиле су нову улогу овом авиону. СВА је тако постао одличан извиђачки авион и лаки бомбардер. Производња авиона настављена је и после рата, са испорученим свим примерицма порученим у току 1918. године. Направљено је неколико варијанти овог авиона, наоружана и ненаоружана варијанта, варијанта са камерама уместо митраљеза, са додатним резервоаром за гориво, једноседа и двоседа варијанта.

СВА је био конвенционалан двокрилац, са већим горњим крилом од доњег. Упорнице између крила нису биле вертикалне него су биле у облику латиничног слова V, гледано са предње стране авиона. Крила са упорницама су чинила једну решеткасту конструкцију која је омогућила избацивање жичаних затезача који су због вибрација у току лета авиона стварали отпор и успоравали авион. Крила су била дрвене конструкције танког профила пресвучена платном. Крила су имала трапезни облик а закрилца су се налазила само на горњим крилима. Хоризонтални стабилизатори и кормило висине су такође били дрвене конструкције пресвучене платном, као и вертикални стабилизатор који је био дрвене конструкције обложен платном, кормило правца је такође имало дрвени костур пресвучен платном.

Стајни трап је био класичан: фиксна осовина са два точка, носећа конструкција је била од челичних цеви а на репу као трећа ослона тачка била је дрвена дрљача.

Труп авиона је имао дрвену решеткасту конструкцију обложену дрвеном лепенком. Попречни пресек трупа је био правоугаони од носа авиона до иза кабине пилота, иза кабине па према репу авион је имао троугласти попречни пресек. Пилот је у кабини био заштићен малим ветробранским стаклом и имао је лепу прегледност.

Авиони серије СВА су обично имали линијски мотор са шест цилиндара течношћу хлађен производње S.P.A. снаге 220 KS, док је варијанта СВА 10 имала мотор Isotta-Fraschini од 250 KS. Авион је покретала вучна двокрака елиса фиксног корака направљена од ламинираног дрвета. Између елисе и мотора био је постављен хладњак. Мотор је са доње и горње стране био капотиран (обложен) лимом.

Породица авиона СВА у суштини представља разне модификације једног те истог авиона без обзира што су им намене биле различите: ловац, хидроавион, извиђач, лаки бомбардер или авион за обуку, једносед или двосед. Поред овога постојале су и варијације са моторима S.P.A.6a, Isotta-Fraschini B.6 а вршене су пробе и са мотором Лорен-Дитрих (Lorraine-Dietrich).

• СВА.1 — прототип
• СВА.2 — серија од 65 комада ваздухоплова
• ИСВА — хидро верзија за италијанску морнарицу (50 комада)
• СВА.3 — ловачка варијанта
• СВА.4 — главна производна верзија
• СВА.5 — коначна производна верзија
• СВА.6 — прототип бомбардера
• СВА.8 — прототип
• СВА.9 — двосед ненаоружана верзија, извиђачки или као школски
• СВА.10 — двосед наоружани, извиђачка верзија са мотором Isotta-Fraschini од 250 KS.

Авиони серије СВА су у Првом светском рату коришћени као хидроавиони извиђачи у италијанској ратној морнарици, као извиђачки авиони за подршку копненим операцијама на Италијанско-аустријском фронту а коришћени су и као лаки бомбардери јер је авион могао да понесе више лаких бомби до укупне тешине 90 kg. У оперативне јединице су укључени већ током 1917. године, а почетком 1918. године извели су неколико значајних операција које су прокрчиле пут ефикасном коришћењу ових авиона. Почетком 1918. године један авион СВА је прелетео Алпе и бомбардовао један воз код Инсбрука. Дана 21. маја 1918. године два авиона су одлетела до Фридрихсхафена и фотографисали хангаре у бази Цепелина и вратили се безбедно у своју базу на удаљености 440 миља. Следећег месеца један СВА је одлетео на задатак извиђања до Загреба на удаљености 562 миље.²⁾ Као ловци, наоружани авиони Ансалдо СВА 5 су коришћени углавном као оружана пратња великим тешким тромоторним бомбардерима Капрони Ca.4, с обзиром да су имали велики долет.

Авион је продат у 12 земаља. Са овим авионом је направљено неколико значајних летова који су показали могућности авијације:

- Крајем 1917. група од 15 авиона Ансалдо СВА прелетела је релацију од Понте Сан Пиетро — Рим.

- Негде у исто време 7 авиона овог типа су прелетели раздаљину Рим — Истамбул.

- Чувени пропагандни лет за време рата изнад Беча, осмислио је Габриеле Д'Анунцио, а извршила га је 9. августа 1918, 87. ескадрила из Сан Пелагиа, која се састојала од једанаест авиона двокрилаца различитих модела Ансалдо СВА -серије. Најмање два авиона су били двосед СВА 9 или 10с а остали су били једноседи СВА 5. На самом почетку лета два авиона су одустала од даљег лета због кварова, а један је принудно слетео у Винер Нојштат због квара на мотору. Авиони су из базе полетели у 5 сати и 50 минута и за три и по сата 8 авиона је долетело до Беча. Изнад Беча су летели пола сата и бацали 50.000 плаката, снимили Беч из ваздуха, онда се окренули и вратили у базу у 12 сати и 40 минута. У овом лету су прелетели преко 1.000 km од чега преко 800 km над непријатељском територијом. Ни са једне зараћене стране током овог лета није било војних активности (нити су Италијани бомбардовали и митраљирали војне циљеве нити су Аустроугари покушали да оборе неки од ових авиона).³⁾

- Средином 1919. извршен је прелет Италија-Барцелона-Мадрид.

- Такође средином 1919. године у Јужној Америци је извршено прелетање Анда на релацији Сантјаго де Чиле-Паломар достигавши при том највећи плафон лета од 6.800 m.

- У периоду између 14. фебруара и 31. маја 1920. пилоти Ферарин и Масиеро су прелетели између Рима и Токија, 18.105 km и у ваздуху провели 109 летачких сати. У Токију их је дочекала маса од 200.000 Јапанаца.

После рата ови авиони су се користили и у цивилне сврхе за пренос поште, обуку пилота и популаризацију ваздухопловства. Последњи авион из ове серије је произведен 1928. године за потребе војске у Либији.

Војно ваздухопловство Краљевине СХС је дошло у посед једног СВА 5, италијанског војног ваздухопловства након што је овај принудно слетео у Словенију јуна месеца 1919. године. Овај авион је за погон имао мотор S.P.A.6a снаге 220 KS и у нашем ваздухопловству је имао кратку службу с обзиром да је убрзо био уништен у једном удесу.⁴⁾

Данас се у свету налази сачувано 5 авиона и 3 реплике ових авиона.

• Ефаг Ц
• Уфаг Ц.I
• Феникс Ц.I
• Ханза Бранденбург Ц.I

1. Петровић, Огњан М. (2/2000). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930)“, Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 2: стр. 21-84. ISSN: 1450-684X.
2. Димитријевић, Б.; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
3. Angelucci, Enzo; Paolo Matricardi (1976) , Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg. Wiesbaden: Falken-Verlag E. Sicker. стр. 319. ISBN 3-8068-0391-9.
4. Justin D. Murphy, (2005), Military Aircraft, Origins to 1918: An Illustrated History of Their Impact,ISBN 1-85109-488-1
5. Cattaneo, Gianni. The S.V.A. (Ansaldo) Scouts: Number 61, Profile Publications Ltd., 1966

1. http://www.ams.vr.it/PIER/AircWalkAround/Museo%20Vignadivalle/SVA_5/SVA_5.htm
2. http://avioni.net/vvkj/index.php?str=avioni&av=4
3. http://www.airwar.ru/enc/other1/sva5.html
4. http://www.airplane-pictures.net/type.php?p=3405
5. http://www.theaerodrome.com/aircraft/italy/ansaldo_sva5.php
6. http://forum.valka.cz/viewtopic.php/t/55743
7. http://acepilots.com/wwi/ansaldo.html

Ansaldo SVA