Антиох II Теос

Антиох II Теос (грч. Αντίοχος Β' Θεός) (286—246. пре Христа), краљ хеленистичког Селеукидског царства од 261. пре Христа до 246. пре Христа. Ратовао је са Птолемејем II Филаделфом током Другога сиријскога рата од 260. до 253. пре Христа. Заузео је много градова у Малој Азији, који су пре тога припадали Птолемеју. Рат са Птолемејем окончао је 253. пре Христа споразумом и династичким браком. Занемарио је источне сатрапије, па су сатрапи у Бактрији и Партији основали своје независне краљевине.1)

Рани живот

Млађи је син Антиоха I Сотера и Стратонике, ћерке Деметрија Полиоркета. Постао је сувладар 265. пре Христа. Пре тога његов отац Антиох I Сотер погубио је његовога старијега брата. Антиох I Сотер је погинуо 261. пре Христа у бици са Еуменом I крај Сарда.2) Антиох II Теос је постао краљ након очеве погибије 261. пре Христа.

Успостављање савеза са династима Мале Азије

Антиох је био ожењен Ахејевом ћерком Лаодиком пре 265. пре Христа. Тај дипломатски брак омогућавао је чврст савеза са Антиоховим стрицом Ахејем Старијим, који је као моћни династ контролисао део Мале Азије поштујући суверенитет Селеукидскога царства. Антиох је своје ћерке оженио са два друга династа Мале Азије. Лаодику је удао за Митридата II од Понта, а Стратонику за Аријарата III од Каподокије. Тај систем савеза окруживао је немирне Галаћане, али изгледа да су бракови склопљени након 250. пре Христа.

Проблеми на западу

Након Еуменове победе над његовим оцем Пергам је постао независан, а обухватао је горњи и доњи ток реке Каикос, укључујући и луку Елеју. Након стицања независности Пергам више није ратовао са Селеукидским царством. Рат са Птолемејем II Филаделфом започео је 260. пре Христа. Други сиријски рат са Птолемејем трајао је од 260. пре Христа до 253. пре Христа. Рат се великим делом одвијао у Малој Азији. Краљ Македоније Антигон II Гоната био је Антиохов савезник, а тај савез је оверен дипломатским браком за време Антиоха I Сотера. Антигон Гоната је био ожењен Филом II, сестром Антиоха II. Антигонов син Деметрије II Македонски био је ожењен са Антиоховом сестром Стратоником од Македоније.

Рат у Малој Азији

Уз помоћ Антигона Гонате водио је рат са Птолемејем II Филаделфом и његовим савезницима у Малој Азији. Антиох је био много успешнији од Птолемеја у том рату, па је заузео многе градове на обали Мале Азије и у Феникији. Посебно је било важно заузимање града Милета и Ефеза. У Милету је владао тиранин Тимарх из Милета. Након што је убио тиранина Антиох је од Милећана добио надимак Теос (бог на грчком).3) Након успешнога рата у Малој Азији покушао је да пређе у Тракију, вероватно по први пут након Селеуковога покушаја. Познато је да је опседао и заузео Кипселу и да је био у савезу са Лизимахијом.

Проблеми на истоку

Селеукидско царство је представљало највећу хеленистичку државу, која се протезала од Мале Азије до Хиндикуша. Селеукидски краљеви су највише пажње посвећивали западу, где су се одигравале и најважније битке међу хеленистичким државама. Антиох II је за разлику од Селеука Никатора и Антиохa I много више занемарио исток. Према Јустину Диодот I је остварио независност искористивши рат између Антиоха II Теоса и Птолемеја II Филаделфа.4) Диодот је у то време био селеукидски сатрап Бактрије, а пошто је Селеукидско царство било заузето ратом са Египтом изборио је независност и 255. пре Христа основао хеленистичку државу Грчко-бактријско краљевство. Побуни у Бактрији помогло је и то што су тај пример следили и други селеукидски сатрапи, попут сатрапа Андрагоре у Партији. Арсак I, вођа номадског племена Парни, побегао је пред Диодотом у Партију, где је убио сатрапа и самопроглашенога краља Андрагору. Након убиства Андрагоре Арсак је основао Партско царство.

Мировни споразум са Птолемејем

Други сиријски рат између Селеукидскога царства и Египта окончан је 253. пре Христа споразумом и дипломатским браком. Антиох II Теос се оженио са Птолемејевом ћерком Береником Млађом. Антиох је своју прву жену Лаодику протерао у Ефез, где је она отада живела са своја два сина Селеуком II Калиником и Антиохом Хијераксом. Береника Млађа је имала првенство и живела је у престолници у Антиохији на Оронту, а Лаодика је живела у Ефезу у Малој Азији.

Смрт под мистериозним околностима

Добио је сина са Береником Млађом, па се постављало питање наследства. Лаодика је након протеривања започела са бројним интригама против Антиоха. Антиох II Теос је 246. пре Христа након смрти Птолемеја II Филаделфа напустио Беренику Млађу и једно време је живео са Лаодиком у Малој Азији. Умро је 246. пре Христа у Ефесу под мистериозним околностима,5) тако да постоје сумње да га је Лаодика отровала.

Лаодикин рат

Лаодика је тврдила да је Антиох на самртничкој постељи одредио Селеука II за наследника.6) Селеук II Калиник је признат за краља само у Селеукидској Малој Азији, а Береникин петогодишњи син је признат за краља у срцу царства.7) Береника Млађа је одмах тражила помоћ од свога брата Птолемеја III Еуергета, који је те године наследио оца. Био је то почетак Трећег сиријског рата, званога и Лаодикин рат. Птолемеј је лако освојио највећи део Селеукидскога царства без отпора јер се представљао као заступник легитимних интереса Береникинога сина. Међутим убојством Беренике Млађе и њенога сина обесмишљена је Птолемејева интервенција. Лаодикине присташе су у Антиохији убиле Беренику Млађу и њенога малолетнога сина.8)

Деца

У браку са Лаодиком имао је следећу децу:

Са Береником Млађом имао је једнога сина, који је убијен заједно са мајком по налогу Лаодике.

Литература

1)
Чланак пренесен са Историјске енциклопедије
2)
Страбон 13.4.2
3)
Апијан Сиријски ратови 65
4)
Јустин 41.4
5) , 6) , 7)
К.А.Х 7.1 стр. 420
8)
Јустин 27.1
Штампање