Корисничке алатке

Алатке сајта


антоније_протић

Антоније Протић

Антоније
Протић
антоније_протић.jpg Антоније Протић,
рад Арсенија Петровића (1844),
Народни музеј у Смедереву

Рођење:
29. април 1787.
Смедерево,
Отоманско царство

Смрт:
10. децембар 1854.
Смедерево,
Кнежевина Србија

Антоније Протић или Ћир Анта Протић (Смедерево, 29. април 1787 — Смедерево, 10. децембар 1854), српски политичар и дипломата. Био је члан Савета и министар финансија. За време Првога српског устанка био је писар код устаничких војвода.

Детињство и школовање

Антоније Протић је рођен 18/29. априла 1787. године у Смедереву.1) Његов отац је био прота.2) За време Кочине крајине његови родитељи су пребегли код Ковина.3) Након Свиштовскога мира 1791. вратили су се у Смедерево, али пошто је брзо након тога избила епидемија куге, родитељи су Антонија послали у Скобаљ код стричева.4) Отац му је тада умро од куге.5) У Смедереву и Крњеву похађао је српске и грчке школе, па је говорио и писао српски и грчки, а поред тога знао је и турски.6)7)

Први српски устанак

За време Првога српскога устанка одмах је био потребан устаницима као писмен младић.8) У устанку је учествовао не само као писар, него и као тумач и војник.9) Присуствовао је многим важним догађајима у Првом српском устанку, па је о томе касније 1853. написао Повесницу.10) Био је уз Карађорђа за време опсаде Смедерева и када је успостављен Правитељствујушчи совјет.11) Познавао је све војводе Првог српског устанка.12) Учествовао је и у опсади и ослобађању Београда.13) Након пропасти Првог српског устанка пребегао је преко Дунава, а 1814. отишао је у Хоћин у Бесарабији.14)

Преговарач

Вратио се поново у Србију, па је учествовао у Другом српском устанку.15) Учествовао је у преговорима са Марашли-пашпом у Ћуприји.16) На тим преговорима Протић је саставио жалбу у име српског народа упућену султану, а у тој жалби набројани су сви злочини Турака према Србима након окончања Првог српског устанка.17) Поред тога помагао је да се та жалба преведе на турски језик. Из Ћуприје је са Марашлијиним одобрењем и са његовим изасланицима одлазио пред Рушид-пашу, да му јави за споразум Марашлије са Милошем Обреновићем, и да тако спречи напад на устанике са босанске стране.18) Павле Цукић је био незадовољан мировним споразумом, који је кнез Милош склопио са Марашлијом, па се успротивио и затворио у Манасију.19) Протић је много помогао да се Павле Цукић наговори да се преда кнезу Милошу.20)

Био је 1817. писар код смедеревског кнеза Вујице Вулићевића и тада је често носио писама од Вујице Милошу и обратно.21) Био је присутан у време када је Вујица дао да се убије Карађорђе.22) Ипак у својој Повесници тај догађај није ни поменуо.23) Кнез Милош га је у време хетеријског устанка 1821. слао у Адакале и у Видин да види шта Турци намеравају, а са друге стране да турским пашама пренесе поруке да Срби остају у миру.24) Касније је био порезник у пожаревачкој нахији, а 1822. био је цариник на скели у Смедереву.25)

Саветник и министар финансија

Од 1838. постао је члан Државног савета.26) Кнез Милош је 1839. напустио Србију, а брзо после тога умро је кнез Милан. Следећи кнез је био кнез Михаило Обреновић који се у то време налазио са оцем у Влашкој. Намесници су послали кнегињу Љубицу и Анту Протића у Влашку по кнеза Михаила.27) Из Влашке су новембра 1839. заједно са кнезом Михаилом отишли у Цариград на поклоњење султану, а из Цариграда су се вратили тек у марту 1840. Био је министар финансија од 1. септембра 1840. до 25. маја 1841, када се поново вратио у Савет.28) Након Вучићеве буне прешао је 6. септембра 1842. са кнезом Михаилом у Аустрију, али ту није дуго остао.29) Након повратка у Србију живео је у Смедереву.30) Јован Гавриловић га је наговорио да напише све што зна о значајним догађајима, који су се десили за време његовог живота.31) Тако је настала његова Повесница. Био је добротвор, који је 1826. поклонио плац за за смедеревску школу.32) Умро је у Смедереву 10. децембра 1854.33)

Литература


Antonije Protic

1) , 3)
Милан Ђ. Милићевић, 1888, стр. 573
2) , 10) , 23)
Силуете 1, 2008, стр. 284
4) , 5) , 7) , 8) , 14) , 15) , 16) , 17) , 18) , 19)
Милан Ђ. Милићевић, 1888, стр. 574
9) , 11) , 12) , 13)
Силуете 1, 2008, стр. 285
20) , 21) , 22) , 24) , 25) , 26) , 27) , 29) , 30)
Милан Ђ. Милићевић, 1888, стр. 575
28)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 3, Београд, стр. 716
31)
Милан Ђ. Милићевић, 1888, стр. 575, 576
32) , 33)
Милан Ђ. Милићевић, 1888, стр. 576
антоније_протић.txt · Последњи пут мењано: 2023/07/04 15:46