Корисничке алатке

Алатке сајта


павле_цукић

Павле Цукић

Павле
Цукић
павле_цукић.jpg
Рођење:
[…]
Крчмари,
Отоманско царство

Смрт:
1817.
Рогача,
Кнежевина Србија

Павле Цукић (Крчмари — Рогача, пролеће 1817), војвода из Првога и Другога српског устанка. Пре и за време Другог српског устанка спадао је у четворицу главних устаничких вођа. Када је Милош Обреновић склопио мир Павле Цукић се противио мировном споразуму настављајући да држи војску. Побунио се 1817. против Милоша Обреновића, па је убијен приликом спровођења Марашли-паши.

Жупски војвода

Павле Цукић је рођен у Крчмарима у крагујевачкој нахији.1) Био је богат и на гласу у својој околини пре Првога српскога устанка.2) Истакао се у Првом српском устанку, а поготово приликом ослобађања Крушевца.3) Након боја код Делиграда заједно са Станојем Главашем и Димитријем Кулунџићем септембра 1806. продро је у Топлицу и Прокупље и онда је гањао Арнауте до Лаба, Брвеника и Бањске.4) Учествовао је са Карађорђем 1809. године у опсади Новог Пазара.5) Карађорђе Петровић га је 1811. поставио за жупског војводу.6) Држао је и веома значајан шанац Рогозно, који се налазио између Новог Пазара и Бањске и тај положај је јуначки бранио од Арнаута.7)

Затвор и бег

Био је преке нарави и непослушан.8) Једном се Карађорђу свидео Павлов коњ, па га је замолио да му га прода или поклони. Павле му је поклонио коња, али коњу је одсекао уши.9) На Павла Цукића су се многи кметови жалили Савету да злоупотребљава своју власт.10) Отимао је ливаде и сакривао вински десетак.11) Карађорђе Петровић му је због злоупотреба одузео титулу војводе и власт дао Милошу Сарановцу.12) Пошто су Павлове злоупотребе доказане био је затворен заједно са Петром Николајевићем Молером и Димитријем Кујунџићем.13) Били су на принудном раду у Београдској тополивници.14) Молер и Цукић су априла 1813. побегли из затвора.15) Карађорђе их је позвао да се предају и поручио им да ће им опростити, али пошто нису имали поверења нису се предали, па је Карађорђе наредио да их побију чим их нађу.16) Пошто нису имали излаза предали су се Карађорђу, који им је све опростио и послао их кућама.17)

Тетрархија

Након пропасти Првог српског устанка 1813. склонио се у Срем. Цукић се заједно са Матејом Ненадовићем, Петром Николајевићем Молером и другима задржао у Срему близу Србије. Чим је избио Други српски устанак Павле Цукић је прешао у Србију заједно са Јовицом Милутиновићем и одмах је опседао Палеж (Обреновац).18) Одмах након заузимања Палежа продрли су до Ваљева. Цукић је да придобије поколебане ширио лажне вести да им у помоћ долази Карађорђе Петровић са 17.000 козака, а да онда за неко време долази и велика руска помоћна војска.19) Често је показивао и некакво писмо са печатом. Својим обманама будио је храброст код многих обећавајући скори долазак руске војске, па је успео да окупи значајну устаничку војску.20) У време опсаде Палежа Милош Обреновић је отишао у Прогаре у Срему, где се састао са Петром Молером.21) Милош се тада на Молерово инсистирање обавезао да неће владати аутократски, него да ће се власт поделити између њега, Петра Молера, Павла Цукића и Матије Ненадовића.22) Када је стигао у Ваљево Молер је тражио од Милоша да потпише да ће се власт делити на њих четворицу, али Милош је тада успео да одгоди расправу тврдећи да нема смисла да се потписују ко ће бити старешина у туђој кући, кад још нису ослободили Србију.23) Након освајања Ваљева Милош Обреновић је са Цукићем и Симом Ненадовићем стигао око 1. јуна код Љубића.24)

Јуначко ратовање

Сваки од старешина отишао је на своју страну да шири устанак, а Петар Цукић је отишао у пожаревачку нахију.25) Турци из Пожаревца су се онда сјединили са Турцима из Ћуприје и заноћили су у Рановцу, али ту су их напали Милосав Здравковић Ресавац, Павле Цукић и Илија Петровић Стреља са својим јединицама.26) Сељаци су помогли устаницима потпаливши куће у којима су били Турци. Цукић је јуришао на Турке са голом сабљом и по причама секао их као да немају оружја.27) У тој бици турска војска је била разбијена, а преостали мали део војске повукао се у Пожаревац. После тога Цукић је заједно са Милосавом Ресавцем отишао у Ресаву и на Млави је ископао шанац, где су се борили са Турцима.28) Истакао се личним јунаштвом и приликом ослобађања Пожаревца. Турци су једном приликом успели да устаничку војску сузбију и доведу у неред, али Цукић је тада одлучном акцијом повратио ред.29) Након заузимања Пожаревца неуспешно је покушавао да наговори Сали-агу са Ада Калеа на савез са Србима.30)

Отпор примирју

Када је Милош Обреновић 5. августа 1815. уговорио у Ћуприји мир са Марашли-пашом одмах се Цукић почео противити миру као главни војвода пожаревачке нахије.31) Сматрао је да се ради о штетном миру, па је почео да ради све само да га наруши.32) Тврдио је да треба да победе ослабљене Турке и да Србију заувек ослободе, па је неуспешно покушао да покрене крагујевачку нахију.33) Није имао на располагању него чету Срба и Цигана, са копљима на којима су били његови иницијали П. Ц.34) Са својом малом четом прешао је Мораву и дошао у Баточину, надајући се да ће ту да скупи присташе, али када га је сузбио Ђорђе Парезан вратио се у Ресаву.35) Заузео је град око манастира Манасије сматрајући да се ту може одупрети Турцима или Србима.36) Милош Обреновић је послао Вујицу Вулићевића, који је након краћег пушкарања наговорио Цукића да се преда.37) Вулићевић је Цукића одвео код Милоша, који му је све опростио.38)

Побуна и смрт

Павле Цукић је касније постао кнез крагујевачке нахије.39) Почео је да говори да се Милош Обреновић подао Турцима и слизао са Марашли-пашом.40) Фебруара 1817. године Сима Марковић је у договору са Павлом Цукићем и Драгићем Горуновићем дигао буну у шест нахија.41) Када је стишао буну Милош Обреновић је оптужио Цукића код крагујевачког муселима и удесио је да га овај позове, а чим је стигао вежу га за коња и у оковима га пошаљу у Београд са писмом Марашли-паши.42)43) Заноћили су у Рогачи, а ујутро је нађен мртав.44) Кнез Милош је у једном писму Михаилу Герману говорио да је он наредио да се Цукић убије.45) Цукићу су одсекли главу и послали у Београд, а тело му је сахрањено крај Рогаче.46)

Жене и деца

Имао је две жене. Док му је прва жена Анка била у емиграцији у Срему он се у Србији за време Другог српског устанка оженио другом женом Милицом.47) Када му је прва жена дошла у Србију он јој је дао кућу недалеко од куће у којој је он живео са другом женом.48)49) Са првом женом Павле Цукић је имао ћерку Персиду, чији унук је био Радоје Домановић. Његова друга жена Милица касније се удала и у другом браку имала је сина Милана Пироћанца, каснијег председника владе.50) Павле Цукић је посинио Петра Лазаревића Цукића, који је са Аном, ћерком Петра Молера, имао сина Косту Цукића, каснијега министра финансија.51)

Литература


Pavle Cukic

1) , 2)
М. Ђ. Милићевић, 1888, стр. 802
3) , 8) , 9) , 10) , 12)
М. Ђ. Милићевић, 1888, стр. 803
4)
Р. Љушић I, 2000, стр. 161
5)
Р. Љушић I, 2000, стр. 273
6) , 7)
К. Ненадовић, 1884, стр. 207
11)
Р. Љушић II, 2000, стр. 146
13) , 14) , 15) , 16) , 17)
Радован М. Драшковић, 1967, стр. 26
18) , 25)
М. Ђ. Милићевић, 1888, стр. 804
19)
М. Гавриловић I, 1908, стр. 159
20)
М. Гавриловић I, 1908, стр. 160
21) , 22)
М. Ђ. Милићевић, 1888, стр. 388
23)
Радован М. Драшковић, 1967, стр. 32, 33
24)
М. Гавриловић I, 1908, стр. 163
26)
К. Ненадовић, 1884, стр. 210
27) , 34) , 35) , 36) , 37) , 38) , 41) , 43) , 47) , 49)
М. Ђ. Милићевић, 1888, стр. 805
28) , 29) , 30) , 31) , 32) , 33)
К. Ненадовић, 1884, стр. 211
39) , 40) , 42)
К. Ненадовић, 1884, стр. 212
44) , 45) , 46)
М. Ђ. Милићевић, 1888, стр. 806
48) , 50)
М. Ђ. Милићевић, 1901, стр. 126
51)
М. Ђ. Милићевић, 1888, стр. 809
павле_цукић.txt · Последњи пут мењано: 2023/07/08 23:18