Корисничке алатке

Алатке сајта


константин_цукић

Константин Цукић

Константин
Цукић
константин_цукић2.jpg
Рођење:
25. април 1826.
Краљево,
Кнежевина Србија

Смрт:
17. март 1879.
Беч, Аустроугарска

Познат као:
политичар

Константин или Коста Цукић (Краљево, 13/25. април 1826 — Беч, 5/17. март 1879), српски економиста и политичар, доктор филозофије, професор народне економије на Лицеју у Београду, министар финансија и просвете, један од најбољих администратора у време кнеза Михаила Обреновића.1)

Биографија

Рођен је 13/25. априла 1826. године у Карановцу (Краљеву), од мајке Ане (Ангелина или Анка)2) и оца Петра Лазаревића. Мајка је била ћерка војводе Петра Николајевића Молера. Отац је презиме променио у Цукић, по Павлу Цукићу, који га је усвојио и чија га је породица подигла,3) пошто је остао сироче.4)

Школовање

Основну школу је учио у Краљеву и Крушевцу,5) а гимназију је завршио у Краљеву. Заједно са владиним питомцима, али о свом трошку је отишао на школовање у Беч 1838. и 1839. Тамо је прве године учио немачки и приватно спремао гимназијске предмете, нарочито латински и грчки, а после је учио вишу (горњу) гимназију. Године 1843. у Бечу је уписао филозофију.6)

Током студија, као и други млади Срби у иностранству, био је у контакту са Милошем и Михаилом Обреновићем, који су у то време боравили у Бечу. Приближавање династичкој породици је имало утицаја на његов даљи живот и политичку каријеру.7)

Студирао је на неколико европских универзитета, и на крају две и по године камералистику (управљање државном привредом и финансијама) на Хајделбершком универзитету,8) код професора Карла Хајнриха Рауа, признатог економисте и изразитог представника економског либерализма,9) индивидуалистичког приступа економским темама и присталице Адама Смита.10) Професор Рау је у периоду 1826. до 1837. објавио уџбеник политичке економије, у коме је сажето приказао еволутивни пут либералних идеја. Уџбеник је готово пола века био водећи у области економије у Немачкој.11)

Цукић је докторирао филозофију 1848.12)

Професор

Српска граматика, издање (1850)

По завршеним студијама, вратио се у отаџбину.13) Пошто се на Лицеју осећао недостатак компетентних наставника, посебно за економске предмете, кнез Александар Карађорђевић је установио катедру за политичку економију, финансије и науку о трговини на правном одељењу Лицеја14) и поставио га за професора народне економије 30. јула/11. августа 1848.15) чиме је Цукић постао први професор Лицеја који је рођен у Србији. До 1851. предавао је политичку економију, финансије, науку о трговини и економску политику.16) Од 29. јуна/11. јула до августа 1851. године био је ректор Лицеја.17)

Постављен је за члана школске комисије 25. новембра/6. децембра 1849. са задатком да израђује и прегледава школске књиге, посебно оне за основну школу. Написао је Српску граматику за основне школе, која је први пут штампана 1850. и после тога више пута прештампавана.18)

Будући да у Србији није било ниједног уџбеника из економије на српском језику, написао је Државну економију19) по угледу на уџбеник свог професора Рауа.20) Књига је дуго коришћена као уџбеник на Лицеју и Великој школи, чак и пошто је престао да буде професор.21) Објављена је у три тома, први део Народна економија (1851), затим Финансије (1853),22) и на крају Економну полицију (1862).23)

Радио је на створању економске терминологије српског језика, одлучивао о томе које ће стране речи преводити на српски језик, а које оставити у оргиналу. Под изговором да значење неких српских речи није једнако странима, неке које су већ биле у употреби је задржао у изворном облику, тако је на пример употребљавао речи капитал, уместо главно, рента, уместо приход и ђумрук, уместо трошарина.24) Дефинисао је бројне економске појмове и класификовао различите економске феномене, чиме је значајно допринео рашчишћавању појмова и омогућио даља проучавања у тој области.25)

Политика

Константин Цукић, талботипија Анастаса Јовановића око 1850.

У то време на власти су били уставобранитељи, чији политички режим није био либералан. И поред тога што су се залагали за владавину закона, власт је била подељена између кнеза и државног савета и ослањала се на чиновништво, које је народ и даље држало у стези. Цукић је међу првима у Србији имао либералне идеје, залагао се за правну државу и политичке слободе, о чему је писао у својим књигама и говорио студентима на предавањима.26) У почетку је сматрао да су приватна својина и слобода неодвојиве, да је задатак државе да изгради институције правне државе и омогући приватну иницијативу, да подстакне образовање сељака и занатлија, залагао се за слободне цене и слободну конкуренцију и приватизацију државне својине. Са друге стране, либерални кругови оног времена су га сматрали конзервативцем и припадником бирократског деспотизма, али су му признавали стручност, визионарски дух и поштење.27)

Кнежевим указом 17/29. августа 1851. године Цукић је постављен за секретара у Министарству просвете (Попечитељаство просвештенија). На професорску катедру се вратио 10/22. децембра 1853.28) и остао као професор наредне две године.

На захтев тадашњег председника владе Магазиновића,29) постао је члан Дунавске комисије у Бечу, која је предвиђена уговором у Паризу 3/15. августа 1856.30) Задатак комисије је био успостављење бољег саобраћаја на Дунаву,31) посебно на Ђердапу, па је 1859. боравио у Бечу као члан комисије.32)

У периоду 1856—1858. као кнежев секретар је пратио Михаила Обреновића на путовањима по Европи.33) За време Светоандрејске скупштине, крајем 1858. налазио се у Бечу, и није учествовао у династијској промени, али се налазио у контакту са кнезом Михаилом.34) Пошто је кнез Милош поново дошао на власт у Београду 25. јануара/6. фебруара 1859, одмах је понудио Цукићу да се врати из Беча и буде његов представник и министар спољних послова, међутим, он је ту дужност одбио под изговором да је исувише млад и да такву дужност треба дати неком старијем и заслужнијем чиновнику.35)

Ипак, 15/27. марта 1860. заступао је кнежевог представника и министра спољних послова, који се у то време налазио у Цариграду, али је већ у мају морао да одступи са те дужности.36) Затим је јула исте године био на склапању телеграфске конвенције у Бечу.37)

ДСС и СУД

Врло брзо по повратку са студија, од 1/13. августа 1848. постао је редовни члан Друштва српске словесности38) и укључио се у његов рад. Исте године, друштву је 31. октобра/12. новембра предложио да се за чланове Друштва укине забрана Вуковог правописа из 1832.39) Обављао је функцију секретара ДСС 1849, а председника ДСС од 22. децембра 1861./3. јануара 1862 до 1863.

Указом кнеза Михаила Обреновића ДСС је укинут фебруара 1862, а на предлог Цукића, рад друштва је обновљен под називом Српско учено друштво.40) и 29. јула/10. августа 1864. наименован је за његовог редовног члана (Одсек за науке моралне, језикословне и литерарне).41)

Министар

После смрти кнеза Милоша, постао је помоћник министра финансија. Врло брзо је на власт дошао кнез Михаило и одржана је Преображенска скупштина, на којој је смењен комплетан државни врх.42) У министарству Илије Гарашинана43) Цукић је наименован за министра финансија 11/23. децембра, а 29. децембра 1861/10. јануара 1862. и за заступника министра просвете и црквених послова. У финансијама је остао до 1. јануара 1868,44) а у просвети до 21. јуна/3. јула 1868, до атентата на кнеза Михаила.45) После пада Илије Гарашанина (1867), прешао је у министарство Николе Христића.

У његовим рукама се тада нашла државна каса и ресор министарства финансија. Према Закону о устројству централне управе 1862. формирано је 7 министарстава и установљена функција кнежевог представника, који је имао улогу председника министарског савета, преко кога су министри контактирали са кнезом. Министри за свој рад нису одговарали скупштини и имали су велику власт.46)

За време Цукићевог мандата је успостављено статистичко одељење при министарству финансија,47) на молбу Владимира Јакшића, кога је поставио за начелника тог одељења.48)

Донет је закон о насељавању и закон о рудама, а врло брзо су поново отворени рудници у Мајданпеку и Кучајну.49) Залагао се и око подизања железница, али турска влада, због националне политике кнеза Михаила, није дозвољавала успостављање везе са Цариградом и Солуном, преко Алексинца.50)

Пошто су у то време у Србији циркулисале 43 врсте страног новца,51) његови напори да се успостави монетарни систем, допринели су да се донесе Закон о ковању српске монете, који је 1868. потписао кнез Михаило. Уведен је бакарни новац, српска монета од 1, 5 и 10 пара, са годином издавања 1868. и са ликом кнеза Михаила на аверсу.52) Тиме су постављени темељи за нови новчани систем,53) који се остварио тек касније 1875. преласком са паре на динар.54)

Утемељио је Управу фондова 28. августа/9. септембра 1862, који је формиран удруживањем средстава свих дотадашњих фондова и сматра се претечом Народне банке. Управа је имала улогу врсте хипотекарног завода, који се бавио издавањем кредита на бази залога некретнина, чиме су постављени темељи банкарског система у Србији.55)

Реформу финансијског система желео је да заокружи56) доношењем уредби и закона о порезу,57) како би се увећао државни буџет. До тада се као основни порез плаћала главница, коју су готово једнако плаћали сви људи и сви окрузи, без обзира на економско стање, због чега је прилив новца искључиво зависио од броја становника. На његов предлог је уведен порез на приход, према вредности имовине и у зависности од висине прихода, односно према социјалној структури. Уведено је шест редовних и једна ванредна класа, а пореска обавеза је проширена на свештенство и чиновнике.58) Међутим, наилазио је на бројне тешкоће, било је разних опструкција приликом пријављивања пореза и претњи бунама у неким крајевима.59) Да би се нови закон спровео, било је потребно извршити попис становништва и имовине у Србији, што му није пошло за руком. Државна администрација Србије није успела да направи одговарајући попис, многи подаци у њему су били погрешни,60) па према томе није имала механизме за контролу и успостављање пореске основице,61) а закон о непосредним порезима је повучен.62) Незадовољан резултатима ове реформе и као одговор на опструкцију, крајем 1862, под изговором да су неопходна средства за санирање последица бомбардовања Београда, увео је ванредни порез у износу од 2 дуката по глави сваког одраслог становника, чиме је успео да напуни државну благајну и остварио буџетски суфицит.63)

Године 1864. донесен је нови, компромисни порез. Њиме је увећана стара главница, која се састојала од личног и имовинског дела. За плаћање личних пореза, сиромашније грађане је помагала општина, на рачун богатијих, а висина пореза је била нижа у селима, него у градовима, док је у Београду порез био највећи.64) Без обзира на исход пореских реформи, после њега је остала свест о потреби селективног односа према пореским обвезницима, као и увођења финансијске дисциплине обвезника.65)

Како је у то време Аустроугарска сматрала да Србија нема права да сама одређује царинске стопе, већ да треба да примењује старе турске које су износиле 3%, увео је нове царинске „ђумручке” стопе од 3%, којим су цене увезене робе увећаване по тарифи. Заобилазећи царинска ограничења, која је наметала Аустроугарска, уведен је и нов домаћи порез на промет дувана и соли (регали), чиме су и ови увозни производи постали оптерећени, без измене царинских стопа.66) У случају дувана, ова мера је чинила део плана за унапређење његове производње у Србији, јер је сматрао да би увећањем цена увезеног произвoда, порасла потражња за домаћим, јефтинијим дуваном. Године 1865. економно одељење Министарства финансија је објавило Поуку како се производи дуван, о врлинама и технологији производње, а држава је набављала боље засаде турског дувана и делила их сељацима.67)

Један је од оснивача и председник (1858—1860) Првог српског певачког друштва, које се сматра једном од најважнијих културних институција Србије.68) Од самог повратка са студија се залагао за подизање Народног позоришта у Београду.69)

Унапређено је школство, које је 1863. реорганизовано. За време његовог мандата у Србији се увећао број од 299 школа и 10.734 ђака, на 418 школа и 21.962 ђака. Под његовом управом преуређен је и проширен Лицеј и формирана је Велика школа,70) пошто је 24. септембра/6. октобра потписао Закон о устројству Велике школе.71) Захваљујући његовим залагањима, истог дана капетан Миша Анастасијевић је поклонио своје здање на употребу просвети, у које је премештена Велика школа.72) Захваљујући Цукићу формирани су Коларчев фонд и Коларчева задужбина.73) Завео је Реалку, основана је и Виша женска школа у Београду.74)75)

Ради чувања и сакупљања архивске грађе, Државном савету је 1866. поднео предлог закона о основању државног архива, који није усвојен.76)

Као министар је 6/18. априла 1867. на Калемегдану присуствовао свечаности на којој је Али Рази-паша јавно објавио султанов ферман и извршио симболичну предају кључева тврђава у Београду, Смедереву, Шапцу и Кладову кнезу Михаилу.77)

Диполомата

После убиства кнеза Михаила, иступио је из министарства 20. јуна/2. јула 1868 и једно време је био без службе, а затим је 10/22. септембра 1869. постављен за заступника Србије у Букурешту, код румунске владе.78)79)

Саставио је Шифроване речнике, које су и касније користили министри спољних послова.80)

После пада Ристићевог кабинета 31. октобра/12. новембра 1873. постао је члан државног савета. Затим је 31. маја/12. јуна 1874. постао заступник Србије у Бечу.81) Пратећи европска дипломатска кретања, у свом извештају из 1875. српској влади је поручио да су велике силе успоставиле договор, да се све међународне кризе решавају сагласношћу великих сила, те да свако ко може и жели, треба да своје интересе усклади према назорима и интересима Европе и да онај ко то неће, може да очекује само зло.82) За време Српско–турског рата, 1876. у разговору са министром спољних послова аусторугарске Хофманом, објашњено му је да ће Аустроугарска применити најрадикалније мере, ако би српска војска дошла до Сарајева, те да никада неће дозволити да „Босна буде српска”.83)

Након проглашења Краљевине Србије 1. новембра 1878. постао је посланик при бечком двору.84) Већ у то време, здравље му је било нарушено.85)

У Бечу је учествовао у дипломатским припремама за Берлински конгрес и у припремама за српско-аустријски трговински уговор.86)

Умро је од сушице (туберкулозе) 5/17. марта 1879. године у Бечу. Сахрањен је у Београду 15/27. марта код Цркве Светог Марка.87)

Личност

Коста Цукић (1878). Објављено у Српској зори

Био је низак растом, сувоњав, кратковид, због чега је носио наочаре. Кретао се готово нечујно.88) Његов спољашњи изглед више је био одбојан, него привлачан. Није бирао послове којима ће се бавити, сам је читао, радио коректуру, а у хитним случајевима и преписивао акте. Рукопис му је био нечитак, али марљив. Под утицајем немачке синтаксе, писао је заплетене слогове.89)

Говорио је мало кроз нос, у почетку чак помало замуцкивао, док би му се језик развезао. Нарав му је била плаха, у обраћању другима, чак и када је био љут или је некога прекоревао, одвикнут од ружних узречица, увек је користио пристојан речник. У друштву је био весео, волео је музику и певање у које се разумео.90)

Током обављања функције министра финансија, баратајући државним новцем, лично није стекао ништа. Крешући сваке године државни буџет, стално је смањивао и своју плату, говорећи како му је плата превелика.91) Његов неуобичајени висок ниво поштења је оставио дубок траг у историјском сећању,92) па се за поштене министре говорило да су „честити као Цукић”.93)

Волео је да игра преферанс, али је за саиграче бирао само поштене људе. Верује се да је за преферанс написао и приручник.94) Међу играчима преферанса је остала изрека „или играј по Цукићевим правилима или (од)устај”.95) Играти по „Цукићевим правилима”, у жаргону и сада означава логичну игру, без покушаја да се сазнају или виде карте других играча.96)

Био је тих, скроман, без сујете, није тежио за публицитетом и славом, није имао личних амбиција, а подсмевао се онима који су се грабили за положаје.97)

Имао је шесторо деце.98)

Литература

Спољне везе

1) , 43)
Слободан Јовановић, 1925, стр. 404
2) , 4)
Бошко Мијатовић, 2002, стр. 2
3) , 8) , 13) , 15) , 18) , 28) , 30) , 33) , 37) , 45) , 47) , 69) , 74) , 78) , 84)
Српска зора, 1878, стр. 236
5) , 6) , 12) , 17)
Милан Ђ. Милићевић, 1888, стр. 799
7) , 14) , 16) , 22)
Бошко Мијатовић, 2002, стр. 3
9) , 11) , 20) , 32)
Весна Матић, 2006, стр. 61
10)
Бошко Мијатовић, 2002, стр. 11
19) , 31) , 35) , 36) , 44) , 49) , 53) , 55) , 57)
Милан Ђ. Милићевић, 1888, стр. 800
21)
Бошко Мијатовић, 2002, стр. 25
23) , 26) , 29) , 34)
Бошко Мијатовић, 2002, стр. 4
24) , 25)
Бошко Мијатовић, 2002, стр. 10
27) , 42)
Весна Матић, 2006, стр. 62
38) , 41)
Љ. Никић, Г. Жујовић, Г. Радојчић-Костић, 2007, стр. 352
39)
Љ. Никић, Г. Жујовић, Г. Радојчић-Костић, 2007, стр. VII
40) , 46) , 51) , 68)
Весна Матић, 2006, стр. 63
48) , 50) , 66) , 76)
Бошко Мијатовић, 2002, стр. 7
52) , 54) , 56) , 92) , 95)
Весна Матић, 2006, стр. 64
58) , 60) , 62) , 64)
Бошко Мијатовић, 2002, стр. 6
59) , 61) , 63) , 65)
Весна Матић, 2006, стр. 65
67)
Бошко Мијатовић, 2006, стр. 39
70) , 73) , 75) , 79)
Милан Ђ. Милићевић, 1888, стр. 801
71) , 72)
Љ. Никић, Г. Жујовић, Г. Радојчић-Костић, 2007, стр. X
77)
Јован Никочић, 19. 4. 2007.
80) , 81) , 85) , 87) , 89) , 90)
Милан Ђ. Милићевић, 1888, стр. 802
82)
Мирослав Перишић, 2014, стр. 23
83)
Мирослав Лазански, 7. 2. 2014.
86) , 97)
Бошко Мијатовић, 2002, стр. 8
88) , 91) , 98)
Велимир Буцало, 1998.
93) , 94) , 96)
Урош Колменовић, 28. 12. 2000.
константин_цукић.txt · Последњи пут мењано: 2023/07/07 07:48