Јован Живановић
Рођење: 11. фебруар 1841. Сремски Карловци, Хабзбуршка монархија Смрт: 1. децембар 1916. Сремски Карловци, Аустроугарска Познат као: филолог, професор и пчелар

Јован Живановић (Сремски Карловци, 11. фебруар 1841 — Сремски Карловци, 1. децембар 1916), српски филолог, педагог и пчелар, професор гимназије и богословије у Сремским Карловцима. Први се код Срба бавио пчеларством као науком.

Јован Живановић је рођен 30. јануара/11. фебруара 1841. године у Сремским Карловцима. Средњу школу завршио је 1862. у Сремским Карловцима.¹⁾ Пошто је био присташа Вука Караџића и његове реформе отишао је да студира славистику у Бечу код Франца Миклошића.²⁾ По окончању студија постављен је 1865. за професора српског језика у карловачкој гимназији, али забранили су му да предаје по Вуковом правопису.³⁾ Међутим он је ипак након две године почео да предаје по забрањеном Вуковом правопису.⁴⁾ Залагао се на Омладинској скупштини у Београду да млади прихвате ијекавски као главни дијалект.⁵⁾ Вуков правопис је 1872. био званично уведен у гимназије, па је он одмах написао уџбенике по новом правопису.⁶⁾

Био је први пчелар, који се пчеларством занимао као науком.⁷⁾ Експериментисао је са више типова кошница са покретним саћем, а конструисао је и нову кошницу, која је названа „американка”.⁸⁾ Са Иларионом Руварцем основао је 1878. године Катедру за пчеларство и на њој је предавао 26 година.⁹⁾ У Руми је основао прву пчеларску задругу.¹⁰⁾ Покренуо је 1896. часопис „Српски пчелар”.¹¹⁾

Био је практични филолог и нарочито се занимао чистоћом књижевног језика. Писао је углавном школске књиге: Српска читанка 1884, Српска синтакса 1889, Извод из српске граматике за богослове 1880, Граматика старословенског језика (1895, 1912, 1921). Више научних чланака је издао у књизи О српском језику (Нови Сад 1888). Његова најбоља расправа је Сложене речи у српском језику (1904). Писао је и о пчеларству: Српски рјечник за кованџије 1877, Српски пчелар 1879, Пчеларска библиотека 1,3,5,7.

Дописни је члан Српског ученог друштва од 30. I 1883. Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије философских наука) од 23. I 1888.

• Матица српска, Одабране биографије, том 1
• Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка / ред. Станоје Станојевић, Београд, 1924. 1 (A. Белић).
• В. Алексијевић: Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стеф. Караџића : био-библиографска грађа. Рукопис се чува у Одељењу посебних фондова Народне библиотеке у Београду., P 425/3 (B. Алексијевић)
• Енциклопедија Новог Сада 8 (1997) 143–146.

• Краћа биографија на сајту САНУ

Jovan Zivanovic