Корисничке алатке

Алатке сајта


петар_николајевић_молер

Петар Николајевић Молер

Петар Николајевић Молер (Бабина Лука, 1775 — Београд, 11. мај 1816), војвода Соколске нахије за време Првог српског устанка и Другог српског устанка. Био је председник Народне канцеларије (владе Србије) од 1815. до 1816.

Сликарска породица

Петар Николајевић Молер је рођен око 1775. године у Бабиној Луци крај Ваљева.1) Није позната тачна година његова рођења.2) Не зна се ништа о његовом школовању, али знао је добро писати.3) Знао је јако добро сликати, па је многе цркве украсио сликама светаца.4) Због тога је и добио надимак Молер.5) Цела њихова породица знала је добро сликати, а то су били Молеров стриц Хаџи Рувим, затим Михаило Николајевић и његови синови.6) Молеров стриц Хаџи Рувим био је архимандрит манастира Боговађе. Молер је радио иконе и за Карађорђеву цркву у Тополи, а радио је и изгорели иконостас манастира Ћелије.7) Изгледа да је сликарски занат и писменост научио од стрица Хаџи Рувима.8) Када је Хаџи Рувим 1788. побегао у Срем са собом је повео Молера, који је изучавао сликарство и код карловачкога сликара Стефана Гавриловића.9) Молер је стално читао књиге, а до њих је најпре долазио преко стрица Хаџи Рувима.10)

Почетак Првога српскога устанка

Почетком 1804. Молер је сликао конаке дахије Кучук Алије.11)12) Његов стриц Хаџи Рувим био је осумњичен да је са Алексом Ненадовићем писао писмо аустријском мајору у Земун.13) Хаџи Рувим се понадао да ће га Молер својим положајем код моћног Кучук-Алије заштитити, па је отишао код Кучук-Алије, који га је бацио у тамницу и погубио након мучења.14) Молер је тада побегао из Београда, отишао у свој крај и придружио се устаницима.15) Пошто је био писмен али и храбар, брзо се истакао и постао је један од устаничких старешина.16) Учествовао је у борбама са Турцима око Дрине, а нарочито се истакао у бици на Јеленци када је 31. јануара 1806. спасио Карађорђа опасности да га Турци заробе или убију.17) Спасао је и ваљевску војску Јакова Ненадовића, која је била изложена великој опасности на Чучутама крај Уба.18) Ту је захваљујући његовој правовременој реакцији дошло до преокрета у коме је страдало 2.800 турских војника.19) Када је Азбуковица 1807. ослобођена од Турака Карађорђе је за показане заслуге Молера поставио за кнеза и соколскога војводу.20)21)

Затвор

Доситеј Обрадовић је од свих кнезова и војвода после Карађорђа највише ценио Петра Молера.22) Молеру је често слао књиге и са њим се дописивао. Молер је подржавао Карађорђа и залагао се за јединство команде. Око тога није се слагао са Јаковом Ненадовићем, па је због тога Јаков одлучио да га онемогући.23) Јаков га је дуго гањао и клеветао све док није успео да га сломи. Захваљујући вештој сплетци Јакова Ненадовића Совјет је септембра 1812. Молера лишио војводства и осудио на затвор у Кули Небојша.24) Априла 1813. побегао је из затвора заједно са Павлом Цукићем и Димитријем Кујунџићем.25)26) Када их је Карађорђе позвао да се предају и да ће им опростити оклевали су једно време страхујући да неће одржати реч, али касније су се предали и било им је опроштено.27)28)

Емиграција

Није јасно да ли га је Карађорђе потпуно рехабилитирао, али за време страшне турске офанзиве у лето 1813. бранио је Лозницу са 800 Јадрана.29) Турци су их опколили и довели у јако тежак положај и позивали на предају. Неколико пута писао је тражећи помоћ, која није стизала.30) Последње очајничко писмо написао је својом крвљу.31) Молер није хтео да се предаје, него се пробио кроз турску линију, али тај пробој преживело је само 200 његових људи.32) Уследио је слом Првог српског устанка и устаничке вође су углавном отишле у емиграцију. Молер је отишао у Аустрију. У емиграцији је уследио раздор међу старешинама, тако да су старије и угледније старешине отишле даље од граница Србије са намером да оду у Русију. Молер се заједно са Матејом Ненадовићем, Павлом Цукићем и другима задржао у Срему близу Србије.33) Милош Обреновић је након слома устанка једини од војвода остао у Србији. Када је ситуација постала тешка очекивао је да би могао да тражи помоћ од Русије, али није се обратио Карађорђу, него Молеру и Матеју Ненадовићу.34) Молер је у емиграцији сматрао да Карађорђе Петровић више не може да се врати у Србију, па се слагао да се од Русије тражи помоћ, али без Карађорђева учешћа.35) Молер је набављао барут и муницију и сакривао је по селима поред Саве.36)

Други српски устанак

На почетку Другога српског устанка Милош Обреновић се састао са Молером у Срему и тражио од њега извештаје о евентуалној руској помоћи.37) Петар Молер је сматрао да је Милош намерно започео устанак избегавајући договор са емиграцијом. Тражио је и добио од Милоша обећање да о свему треба да се консултује са њим, Матејом Ненадовићем и Павлом Цукићем.38) Молер је прешао у Србију након ослобођења Палежа (Обреновца) маја 1815. заједно са Стојаном Чупићем, Симом Катићем, Милојем Тодоровићем и другима и тражио је од Милоша да се врховна власт подели на њих четворицу, али Милош је то питање вешто избегао.39) Молер је од Милоша тражио гаранције да његова власт неће бити аутократска попут Карађорђеве. Након учешћа у ослобађању Ваљева чувао је границу од Сокола и Сребренице, а онда је дошао у помоћ приликом ослобађања Пожаревца јуна 1815.40) Учествовао је заједно са Милошем Обреновићем и у бици на Дубљу 26. јула, када су победили турску војску, која је продирала из Босне.41) Након успешне битке Милош је оставио Молера као главнога команданта на Дрини.42)

Председник Народне канцеларије

Када је Милош склопио мир са Марашли-пашом по том споразуму у Београду је основана Народна канцеларија као највише административно тело, у којем је свака нахија требала да даје једнога кнеза.43)44) Та установа настала је највише Молеровим заузимањем.45) Молерова намера била је да канцеларија постане слична ранијем Совјету, али са више надлежности све са циљем да се ограничи Милошева аутократска власт.46) Молер је био именован за председника (надзиратеља) Народне канцеларије.47) Молер је био најбољи за тај положај, јер је поред осталога знао и турски језик, важан за споразумевање са турским властима.48) Народна канцеларија је била највише судско и административно тело и одржавала је везе са везиром.49) Милош је на све начине настојао да смањи важност канцеларије и подреди је својој власти.50) Милош је почео да игнорише канцеларију и да са везиром комуницира без ње. Почео је да ради против Молера и да га оптужује да за своје потребе троши народни новац.51) Дошло је до поделе на Милошеве и Молерове присташе.52) Мелентије Никшић их је својим интригама још више завадио након повратка из Цариграда фебруара 1816.53)

Милошеве интриге и погубљење

Милош Обреновић је онда оцрњивао Молера да је живео са две жене и да се мрсио о постовима.54) Турцима је говорио да Молер намерава да Србију доведе под аустријску власт.55) Систематским подметањима Милош је припремио терен да је на скупштини народних старешина на Ђурђевдан 1816. већину унапред придобио против Молера.56) Оптужио је Молера за проневеру новца, да ради о његовој глави и да настоји да Србију стави под аустријску власт.57) Милош је након тога кнезовима театрално рекао Ја сам вам, браћо, досада био старешина, а одсада ево вам Молера!58) Кнезови су онда скочили на Молера, свезали га и предали паши.59) Изгласали су му смртну казну.60) Према споразуму са Турцима српске власти су могле некога да осуде, али казну је могао да изврши само турски везир.61)

Марашлија није одмах пристајао да погуби Молера, па је Милош слао кнезове да траже Марашли-пашу да га погуби. Марашлија је пристао тек када га је Милош потплатио великом сумом новца.62) Поред Молера задављен је и Молеров пријатељ Радич Петровић.63) Молеров писар Сима Милутиновић Сарајлија се тада толико препао, да је побегао у Видин. Према Вуку Караџићу Молер је удављен у затвору 11. маја 1816.64) Према верзији Молерове ћерке Ане побегао је из тамнице, али је био ухваћен и удављен на Калемегдану.65)

Литература

петар_николајевић_молер.txt · Последњи пут мењано: 2021/09/06 19:53