Петар Николајевић Молер
Рођење: 1775. Бабина Лука, Османско царство Смрт: 11. мај 1816. Београд, Кнежевина Србија Познат као: војвода и председник Народне канцеларије

Петар Николајевић Молер (Бабина Лука, 1775 — Београд, 11. мај 1816), војвода Соколске нахије за време Првог српског устанка и Другог српског устанка. Био је председник Народне канцеларије (владе Србије) од 1815. до 1816.

Петар Николајевић Молер је рођен око 1775. године у Бабиној Луци крај Ваљева.¹⁾ Није позната тачна година његова рођења.²⁾ Не зна се ништа о његовом школовању, али знао је добро писати.³⁾ Знао је јако добро сликати, па је многе цркве украсио сликама светаца.⁴⁾ Због тога је и добио надимак Молер.⁵⁾ Цела њихова породица знала је добро сликати, а то су били Молеров стриц Хаџи Рувим, затим Михаило Николајевић и његови синови.⁶⁾ Молеров стриц Хаџи Рувим био је архимандрит манастира Боговађе. Молер је радио иконе и за Карађорђеву цркву у Тополи, а радио је и изгорели иконостас манастира Ћелије.⁷⁾ Изгледа да је сликарски занат и писменост научио од стрица Хаџи Рувима.⁸⁾ Када је Хаџи Рувим 1788. побегао у Срем са собом је повео Молера, који је изучавао сликарство и код карловачкога сликара Стефана Гавриловића.⁹⁾ Молер је стално читао књиге, а до њих је најпре долазио преко стрица Хаџи Рувима.¹⁰⁾

Почетком 1804. године Молер је сликао конаке дахије Кучук Алије.¹¹⁾¹²⁾ Његов стриц Хаџи Рувим био је осумњичен да је са Алексом Ненадовићем писао писмо аустријском мајору у Земун.¹³⁾ Хаџи Рувим се понадао да ће га Молер својим положајем код моћног Кучук-Алије заштитити, па је отишао код Кучук-Алије, који га је бацио у тамницу и погубио након мучења.¹⁴⁾ Молер је тада побегао из Београда, отишао у свој крај и придружио се устаницима.¹⁵⁾ Пошто је био писмен али и храбар, брзо се истакао и постао је један од устаничких старешина.¹⁶⁾ Учествовао је у борбама са Турцима око Дрине, а нарочито се истакао у бици на Јеленци када је 31. јануара 1806. спасио Карађорђа опасности да га Турци заробе или убију.¹⁷⁾ Спасао је и ваљевску војску Јакова Ненадовића, која је била изложена великој опасности на Чучутама крај Уба.¹⁸⁾ Ту је захваљујући његовој правовременој реакцији дошло до преокрета у коме је страдало 2.800 турских војника.¹⁹⁾ Када је Азбуковица 1807. ослобођена од Турака Карађорђе је за показане заслуге Молера поставио за кнеза и соколскога војводу.²⁰⁾²¹⁾

Доситеј Обрадовић је од свих кнезова и војвода после Карађорђа највише ценио Петра Молера.²²⁾ Молеру је често слао књиге и са њим се дописивао. Молер је подржавао Карађорђа и залагао се за јединство команде. Око тога није се слагао са Јаковом Ненадовићем, па је због тога Јаков одлучио да га онемогући.²³⁾ Јаков га је дуго гањао и клеветао све док није успео да га сломи. Захваљујући вештој сплетци Јакова Ненадовића Совјет је септембра 1812. године Молера лишио војводства и осудио на затвор у Кули Небојша.²⁴⁾ Априла 1813. побегао је из затвора заједно са Павлом Цукићем и Димитријем Кујунџићем.²⁵⁾²⁶⁾ Када их је Карађорђе позвао да се предају и да ће им опростити оклевали су једно време страхујући да неће одржати реч, али касније су се предали и било им је опроштено.²⁷⁾²⁸⁾

Није јасно да ли га је Карађорђе потпуно рехабилитирао, али за време страшне турске офанзиве у лето 1813. бранио је Лозницу са 800 Јадрана.²⁹⁾ Турци су их опколили и довели у јако тежак положај и позивали на предају. Неколико пута писао је тражећи помоћ, која није стизала.³⁰⁾ Последње очајничко писмо написао је својом крвљу.³¹⁾ Молер није хтео да се предаје, него се пробио кроз турску линију, али тај пробој преживело је само 200 његових људи.³²⁾ Уследио је слом Првог српског устанка и устаничке вође су углавном отишле у емиграцију. Молер је отишао у Аустрију. У емиграцији је уследио раздор међу старешинама, тако да су старије и угледније старешине отишле даље од граница Србије са намером да оду у Русију. Молер се заједно са Матејом Ненадовићем, Павлом Цукићем и другима задржао у Срему близу Србије.³³⁾ Милош Обреновић је након слома устанка једини од војвода остао у Србији. Када је ситуација постала тешка очекивао је да би могао да тражи помоћ од Русије, али није се обратио Карађорђу, него Молеру и Матеју Ненадовићу.³⁴⁾ Молер је у емиграцији сматрао да Карађорђе Петровић више не може да се врати у Србију, па се слагао да се од Русије тражи помоћ, али без Карађорђева учешћа.³⁵⁾ Молер је набављао барут и муницију и сакривао је по селима поред Саве.³⁶⁾

На почетку Другога српског устанка Милош Обреновић се састао са Молером у Срему и тражио од њега извештаје о евентуалној руској помоћи.³⁷⁾ Петар Молер је сматрао да је Милош намерно започео устанак избегавајући договор са емиграцијом. Тражио је и добио од Милоша обећање да о свему треба да се консултује са њим, Матејом Ненадовићем и Павлом Цукићем.³⁸⁾ Молер је прешао у Србију након ослобођења Палежа (Обреновца) маја 1815. заједно са Стојаном Чупићем, Симом Катићем, Милојем Тодоровићем и другима и тражио је од Милоша да се врховна власт подели на њих четворицу, али Милош је то питање вешто избегао.³⁹⁾ Молер је од Милоша тражио гаранције да његова власт неће бити аутократска попут Карађорђеве. Након учешћа у ослобађању Ваљева чувао је границу од Сокола и Сребренице, а онда је дошао у помоћ приликом ослобађања Пожаревца јуна 1815.⁴⁰⁾ Учествовао је заједно са Милошем Обреновићем и у бици на Дубљу 26. јула, када су победили турску војску, која је продирала из Босне.⁴¹⁾ Након успешне битке Милош је оставио Молера као главнога команданта на Дрини.⁴²⁾

Када је Милош склопио мир са Марашли-пашом по том споразуму у Београду је основана Народна канцеларија као највише административно тело, у којем је свака нахија требала да даје једнога кнеза.⁴³⁾⁴⁴⁾ Та установа настала је највише Молеровим заузимањем.⁴⁵⁾ Молерова намера била је да канцеларија постане слична ранијем Совјету, али са више надлежности све са циљем да се ограничи Милошева аутократска власт.⁴⁶⁾ Молер је био именован за председника (надзиратеља) Народне канцеларије.⁴⁷⁾ Молер је био најбољи за тај положај, јер је поред осталога знао и турски језик, важан за споразумевање са турским властима.⁴⁸⁾ Народна канцеларија је била највише судско и административно тело и одржавала је везе са везиром.⁴⁹⁾ Милош је на све начине настојао да смањи важност канцеларије и подреди је својој власти.⁵⁰⁾ Милош је почео да игнорише канцеларију и да са везиром комуницира без ње. Почео је да ради против Молера и да га оптужује да за своје потребе троши народни новац.⁵¹⁾ Дошло је до поделе на Милошеве и Молерове присташе.⁵²⁾ Мелентије Никшић их је својим интригама још више завадио након повратка из Цариграда фебруара 1816.⁵³⁾

Милош Обреновић је онда оцрњивао Молера да је живео са две жене и да се мрсио о постовима.⁵⁴⁾ Турцима је говорио да Молер намерава да Србију доведе под аустријску власт.⁵⁵⁾ Систематским подметањима Милош је припремио терен да је на скупштини народних старешина на Ђурђевдан 1816. већину унапред придобио против Молера.⁵⁶⁾ Оптужио је Молера за проневеру новца, да ради о његовој глави и да настоји да Србију стави под аустријску власт.⁵⁷⁾ Милош је након тога кнезовима театрално рекао „Ја сам вам, браћо, досада био старешина, а одсада ево вам Молера!”⁵⁸⁾ Кнезови су онда скочили на Молера, свезали га и предали паши.⁵⁹⁾ Изгласали су му смртну казну.⁶⁰⁾ Према споразуму са Турцима српске власти су могле некога да осуде, али казну је могао да изврши само турски везир.⁶¹⁾

Марашлија није одмах пристајао да погуби Молера, па је Милош слао кнезове да траже Марашли-пашу да га погуби. Марашлија је пристао тек када га је Милош потплатио великом сумом новца.⁶²⁾ Поред Молера задављен је и Молеров пријатељ Радич Петровић.⁶³⁾ Молеров писар Сима Милутиновић Сарајлија се тада толико препао, да је побегао у Видин. Према Вуку Караџићу Молер је удављен у затвору 11. маја 1816.⁶⁴⁾ Према верзији Молерове ћерке Ане побегао је из тамнице, али је био ухваћен и удављен на Калемегдану.⁶⁵⁾

• Радован М. Драшковић, Петар Николајевић Молер, Гласник 2-3, Историјски архив, Ваљево, 1967.
• М. Милићевић, Поменик знаменитих људи у српскога народа новијега доба, 1888.
• Гавриловић Михаило, Милош Обреновић, I—III, Београд, 1908, 1909, 1912.

Petar Nikolajevic Moler