Хаџи Рувим
Рођење: 19. април 1752. Бабина Лука, Отоманско царство Смрт: 10. фебруар 1804. Београд, Отоманско царство

Хаџи Рувим Ненадовић или Хаџи Рувим Нешковић (Бабина Лука, 19. април 1752 — Београд, 10. фебруар 1804), архимандрит манастира Боговађе и један од најзначајнијих српских дуборезаца и графичара. Учествовао је у припремама за Први српски устанак, па је након тамнице и мучења био погубљен 1804. године у време Сече кнезова.

Хаџи Рувим Ненадовић (Нешковић) рођен је 19. априла 1752. године у Бабиној Луци у Ваљевској нахији.¹⁾²⁾

Водио је порекло од никшићког племена и припадали су првој генерацији новог становништва досељеног из динарског подручја, а првенствено Херцеговине.³⁾⁴⁾⁵⁾ Отац му се звао Ненад-Нешко, а мајка Мара.⁶⁾ На крштењу је добио име Рафаило, дакле световно име му је Рафаило Нешковић.⁷⁾ Имао је три брата: Николаја, Павла и Марка. Његов брат Николај је био отац устаничког војводе Петра Николајевића Молера.⁸⁾ Као млад обешењак обукао се једном у девојачке хаљине да би прерушен са девојкама отишао на прело једној Туркињи.⁹⁾¹⁰⁾ Турци су га због тога стали тражити да га обесе, па је побегао од куће.¹¹⁾ Сакривао се и смирио, па је по манастирима почео да учи да чита и пише.¹²⁾ Бавио се уметничким дуборезом, који је највероватније научио у манастиру Докмир, где је била школа дубореза, каменореза и црквеног појања.¹³⁾

Рукоположен је у јереја 1774. године у манастиру Ћелије, а парох је постао у свом селу Бабиној Луци.¹⁴⁾ Овладао је вештинама цртања и дубореза, а посебно израдом дуборезних крстова.¹⁵⁾ Остао је удовац 1783, па се по тадашњим обичајима закалуђерио у манастиру Боговађи.¹⁶⁾ Добио је монашко име Рувим (Руфим).¹⁷⁾ Кренуо је 1784. на хаџилук у Свету Земљу и Јерусалим.¹⁸⁾ У Свету Земљу стигао је 1785. и ту је боравио неколико месеци.¹⁹⁾ На повратку свратио је у манастире Свете горе, укључујући Хиландар.²⁰⁾ По повратку из Свете Земље имао је велики углед, па га је митрополит Јоаким поставио 1786. за игумана манастира Вољавча.²¹⁾²²⁾ Са њим или по његовом доласку у манастир долазили су нови монаси, укључујући и књиговесца Митрофана, што указује да је намеравао да у манастиру створи и књижевни центар.²³⁾ За време Кочине крајине Турци су 1789. запалили манастир Вољавчу.²⁴⁾ Хаџи Рувим је са монаштвом и својим синовцем Петром Молером отишао у Срем.²⁵⁾ Примљен је у манастиру Велика Ремета на Фрушкој Гори.²⁶⁾

Када је закључен Свиштовски мир 1791. вратио се у манастир Боговађу и заједно са другима радио је до 1795. на обнови порушеног манастира.²⁷⁾ Постављен је 1795. за архимандрита манастира Боговађе.²⁸⁾ У Боговађи је створио значајан књижни фонд, а књиге из те библиотеке посуђивао је и световним лицима.²⁹⁾ Бринуо се и за обнову других манастира. Поред цртања наставио је да се бави дуборезом, па је за манастир Чокешина 1799. направио дуборезни крст са урезаним иконама.³⁰⁾ У манастиру је успоставио иконописачку и дуборезачку школу, а продајом дуборезних крстова финансирао је набаву књига.³¹⁾ Током 1802. свадио се са прњаворским субашом и од Алексе Ненадовића је неколико пута тражио да му обезбеди да се субаша промени.³²⁾

Још почетком 1803. био је у договорима са кнезовима и активно је био укључен у активностима против дахијске узурпаторске власти.³³⁾ Био је јеадн од оних који су написали писмо султану о дахијској самовољи.

Пошто се сазнало да је у то био укључен побегао је 1803. најпре у манастир Студеницу, па на Свету Гору, да би се ујесен 1803. вратио у Боговађу. Постао је сумњив дахијама да је заједно са Алексом Ненадовићем писао писмо аустријском мајору у Земун. Због тога писма дахије су погубиле Алексу Ненадовића. Запретили су смрћу у случају непослуха митрополиту Леонтију и наредили му да позове Хаџи Рувима у Београд.³⁴⁾

Постојало је више различитих верзија приче како је Хаџи Рувим дошао у Београд. Код дахије Кучук-Алије у то време радио је Рувимов сестрић Петар Николајевић Молер, па је Кучук Алија предао Рувима Аганлији да му суди.³⁵⁾ Кучук Алија га је оптужио да је писао писмо Аустријанцима.³⁶⁾ Мучили су га да би од њега извукли признање.³⁷⁾ Клештима су му откидали комаде меса, али он ништа није одавао.³⁸⁾ Одсекли су му главу 10. фебруара 1804.³⁹⁾ Дан након његове смрти убијен је и његов сарадник и ученик Хаџи Ђера. Филип Вишњић је у песми Почетак буне против дахија о томе спевао:

„Док погубим до два игумана,
Аџи-Ђеру и Аџи-Рувима,
Који знаду злато растапати
И са њиме ситне књиге писат’
Нас дахије цару опадати,
Око себе рају сјетовати …”

• Недељко В. Радосављевић, Архимандрит Хаџи Рувим Нешковић (1752-1804), Историјски часопис, књ. LIX (2010) стр. 297—320
• Ненад Идризовић, Хаџи-Рувим Ненадовић – велики књигољубац, Православље бр. 1085
• М. Милићевић, Поменик знаменитих људи у српскога народа новијега доба, 1888.

Hadzi Ruvim