Бој на Љубићу или битка на Чачку, најважнија битка у Другом српском устанку. Главне борбе су се водиле 25. маја/6. јуна 1815. на простору између Чачка и оближњег брда Љубић, између најбоље турске војске из Београдског пашалука, под вођством Ћаја-паше Имшира и српских устаника под вођством Милоша Обреновића. У борбама се посебно истакао Рајко Танацковић, који је погинуо бранећи топове. Победа на Љубићу је Милошу подигла углед у народу и у великој мери одредила судбину устанка.

Борбе у Другом српском устанку су се највећим делом одвијале у рудничкој, чачанској и крагујевачкој нахији. Након ослобођења Рудника, устаници су убрзо опсели турске гарнизоне у Чачку, Крагујевцу, Карановцу, Јагодини, Палежу (данас Обреновац), Ваљеву и Ужицу.¹⁾

Почетни период битке је трајао од 13/25. априла до 24. априла/6. маја. Већ два дана након збора у Такову (11/23. април), око 700 устаника, под вођством господара Јован Обреновић и војводе Лазара Мутапе је напало чачански шанац, успело да опседне Чачак и освоји варош, после чега је остало око 600 Турака, сузбијено код шанца²⁾ око беговских конака и џамије у центру вароши.³⁾ Њихов број се касније увећао на око 1500, доласком Хусеин-паше Врањанца.⁴⁾

Због напада устаника на турску посаду у Чачку,⁵⁾ београдски везир Сулејман-паша Скопљак је 15/27. априла 1815, на устанике послао свог помоћника Ћаја-пашу Имшира, са око 5.000 својих најелитнијих војника. Главни део војске, са око 3.500 људи је упутио преко Рудника на Чачак, док је слабије снаге послао на Палеж, како би се пресекле везе устаника са Аустријом. Још на путу ка Чачку, који је трајао десет дана су започели први сукоби устаника и турске војске.⁶⁾ Турци су попалили неколико села и цркву и Мојсињу, поразили устаничку чету на Липару и Рудовцима,⁷⁾ Ћаја-паша пошто је прешао Рудник, одсео је у селу Мајдану, где је опљачкао село и околину и стигао у Коњевиће, на неколико километара североисточно од Чачка, где је преноћио, пре него што је војска ушла у Чачак.⁸⁾ Док су се водиле борбе око Чачка, Милош Обреновић је на одстојању пратио Ћаја-пашу и његову колону, али се због недовољних снага није усуђивао да напада. Пошто је Ћаја-паша ушао у Чачак, Милош се придружио устаницима на брду Љубић.⁹⁾ Тако је пропао његов план да онемогући пролазак турске војске из Београда.¹⁰⁾

Напори да се заузме турски шанац у Чачку такође су пропали, а устаничка војска се уз велике губитке повукла на брдо Љубић,¹¹⁾ изнад леве, супротне обале Западне Мораве, на километар и по, од града Чачка,¹²⁾ где је почела да се утврђује. При повлачењу је погинуло доста Драгачеваца, а рањени Лазар Мутап је преминуо од задобијених рана.¹³⁾ Пошто се придружио устаницима, одмах је започело учвршћивање шанчева на Љубићу, побијањем дебелог храстовог прошћа, преплетеног прућем и постављањем палисада испред шанчева.¹⁴⁾

Устаницима је стизала помоћ, која је одмах распоређивана по положајима. Пристигао је Јован Димитријевић Добрача, са 500 Гружана, војвода Милић Дринчић, са 200 људи из Косјерића из ужичког округа, Драгачевци и Јасеничани,¹⁵⁾ са Танаском Рајићем, који је имао већ велика ратничка искуства и био веома цењен међу устаницима, а на Љубићу постао капетан.¹⁶⁾ Дошао је и гуслар Анђелко Вуковић са Косова, пошто је убио силеџију Синан-Кесеџију, о чему је спевао и песму. Укупно се нашло око 1.500 устаника.¹⁷⁾

У помоћ Ћаја-паши стизали су и други турски команданти из јужних крајева, што је повећало турску армију за неколико хиљада. Покушај Турка из Ваљева да продру до Чачка је спречио Милић Дринчић пошто их је поразио код села Дружетића.¹⁸⁾

У другoj фази од 24. априла/6. маја до 28. априла/10. јуна су се водиле главне борбе, на простору између чачанског шанца и брда Љубића.¹⁹⁾

Када је војска Ћаја-паше са 3.500 војника ушла је у Чачак 6. маја, она је испод већ постојећег турског шанца изградила још један шанац, тако да се укупно 5.000 Турака нашло у блокади.²⁰⁾

Уз таламбасе и вику извршили су 8. маја јак напад на Љубић, али су Срби одржали своје положаје. Већ у првом нападу Хусеин-паша је тешко рањен, али су се турски напади на Љубић понављали свакодневно. Пошто би их Срби одбили, Турци су се повлачили преко Западне Мораве у Чачак.²¹⁾

Пошто су се Турци утврдили у Чачку, а Срби сломили прве турске јурише на Љубићу и стабилизовали фронт на Западној Морави,²²⁾ Турци придошли из Београда су ископали шанац на Палежу, одакле су топовима ометали да се устанак подигне у Београдској и Ваљевској нахији. Због тога је Милош са Љубића кренуо најпре на Палеж.²³⁾ Својим присуством на северозападном фронту успеоја да убрза пад Палежа и Ваљева.²⁴⁾

Најпре је опкољен Палеж, али се Турци нису предавали.²⁵⁾ За главни јуриш 9/21. маја 1815. године²⁶⁾ Срби су користили специјалне направе домузарабе, са прошћем и вашинама (гранама), које су поплашиле Турке и натерале их у бег преко Колубаре, уз велике губитке.²⁷⁾ Палеж је био први ослобођени град у Другом српском устанку.²⁸⁾ У овим борбама највећи плен је био један топ.²⁹⁾ Том приликом је освојена важна скела на Сави, и ослобођен пут Београд-Шабац,³⁰⁾ чиме је омогућено да се из Аустрије врате угледне старешине из Првог српског устанка,³¹⁾ међу њима Стојан Чупић, Петар Молер, прота Никола Смиљанић и други³²⁾ и омогућена је набавке наоружања и муниције.³³⁾

Из Палежа су устаници кренули на Ваљево, који је у то време опседао војвода Павле Цукић.³⁴⁾ Са собом су вукли два топа, пошто је у међувремену су дошли до још једног топа, који је или остао закопан негде у шуми, после Карађорђевог устанка,³⁵⁾ или је неки који су Турци бацили у воду, пошто је био оштећен.³⁶⁾ Видевши да Срби имају два топа, Турци су се у ноћи између 16/28. и 17/29. маја 1815. повукли, тако да је Ваљево ослобођено без веће борбе и жртава на српској страни.³⁷⁾

Велики успех је постигао и Петар Молер, који је успео да одбије напад Турака из Сребренице.³⁸⁾

После успеха на Палежу и код Ваљева, Милош³⁹⁾ се око 19/1. јуна⁴⁰⁾ вратио на Љубић.⁴¹⁾ Са собом је вукао два топа⁴²⁾ и довео војводе Луку Грбовића, Симу Ненадовића, Павла Цукића⁴³⁾ и још устаника, тако да се њихов укупан број увећао на око 3.000.⁴⁴⁾ Одушевљено је дочекан, посебно због топова и коњице, који су уливали веру у победу.⁴⁵⁾

Ћаја-паши је у међувремену стигло још појачања из Сјенице, Новог Пазара, као и од лесковачког паше. Арбанаси из ових јединица су својим испадом из Чачка напали збегове српски жена и деце у Овчарско-кабларској клисури.⁴⁶⁾ Одред под командом Кара-Мустафе, послан да држи под контролом јужни правац за повлачење је потучен у Драгачеву.⁴⁷⁾

Милош је извршио нови распоред снага, команду над шанчевима је поверио Танаску Рајићу, који је истовремено био и командант над топовима,⁴⁸⁾ као добар познаваоц артиљерије⁴⁹⁾ и пошто је знао вешто њима да рукује, док су доњи шанчеви стављени под команду Јована Димитријевића Добраче.⁵⁰⁾

Због јаке турске ватре Срби никако нису успевали да освоје шанчеве у Чачку. У једном од јуриша је тешко рањен и гуслар Анђелко Вуковић. После тога је одлучено да се направе нови шанчеви под брдом, ниже Западној Морави, док су на горњим шанчевима остале само страже да чувају храну и муницију.⁵¹⁾

Пошто су устаници сишли са Љубићког брда у поље, израдили су више шанчева. Најближи Морави је био велики четвороугаони шанац, којим је командовао Јован Добрача са својим Гружанима. Нешто иза Добраче је био шанац са пешадијом састављеном од Рудничана и Ваљеваца, чији је задатак био да обезбеди артиљерију. Иза Рудничана и Ваљеваца се налазио шанац Танаска Рајића са два топа и његови Јасеничани. И на крају мало ближе шуми, налазио се шанац у који су се поставили Посавци и Љижани, које је Милош довео са собом по повратку из Ваљева. Пешадија која није успела да се смести по шанчевима је распоређена по шуми око Мораве, по шибљацима и јарковима.⁵²⁾

Видевши да се устаничка војска примакла уз реку и то са топовима, турски Ћаја-паша је одлучи да је што пре разбије и лично поведе Турке у напад. У току ноћи неопажено је пребацио преко реке доста своје коњице.⁵³⁾

Одлучујући бој се одиграо 25. маја/6. јуна.⁵⁴⁾ Турска војска је кренула са јаким коњичким нападом,⁵⁵⁾ обухватајући са бокова српске положаје у подножју брда. Десним крилом прешла је Западну Мораву у правцу села Коњевићи, а левим у правцу Трбушани, изнад Чачка. Ове снаге су имале задатак да опколе Љубић и нападну устанике слеђа, док су главне турске пешадијске снаге извршиле фронтални напад на истурене српске шанчеве у близини реке. Устаници су против турске коњице избацили своје коњанике, између њих је дошло до борбе, а затим повлачења српских коњаника на Љубић. Они су обавестили о покретима турских снага.⁵⁶⁾

Добрачин шанац, је остао опкољен, али је успешно одбио неколико турских напада.⁵⁷⁾ устаници су пружали огорчен отпор. Претрпевши велике губитке и видевши да је Добрачин шанац са Гружанима неће тако лако освојити, Турци су са бока кренули на шанац у којем су били Ваљевци и Рудничани, који су онда успаничени. делом кренули да беже према Љубићком брду, док је турска коњица јурила за њима и многе сасекла, а део устаника из овог шанца, као и други борци, су јурнули да се докопају оног у којем се налазио Танаско Рајић са топовима. Својим ускакањем у Рајићев шанац, они су га знатно оштетили и на крају провалили, а за собом довули и Турке, што је изазвало панику међу Рајићевим тобџијама и пешацима. Пошто су Турци упадали у шанац заједно са Србима, Рајић није могао да употреби картеч, да се одбрани. Настао је покољ, у коме је изгинуло доста устаника и Турака, а преостали устаници, пошто су увидели да ће их Турци надвладати, су напуштали шанац⁵⁸⁾ и повлачили се у околне шуме, тако да је Рајић, на крају остао сам.⁵⁹⁾ Одлучан да пожртвовано брани два топа,⁶⁰⁾ објахао је један од њих, спреман да на њему погине, извадио је своје кубуре и пуцао, а затим потегао јатаган и нож и обема рукама се клао са Турцима, који су се сјурили на њега. Турци су га на крају, сасекли на комаде.⁶¹⁾ Његов јунаштво је опевано у народној песми:

Силна војска силених Турака
опколише чудо од јунака;
Сто пушака уједанпут плану,
сто ножева у мах се зама’ну.
Како миш’ца да сили одоли!
И јунака црна крвца поли…
Од сто рана, од сто јатагана
паде Рајић јунак од мегдана!

И поред губитка артиљерије, Срби су се окупљали да дочекају нови напад.⁶²⁾ У доњем шанцу, опкољени, наставили су да пружају отпор,⁶³⁾ током читавог дана. Према казивању Васо Томић из гружанског села Кнића је успео да погоди Ћаја-пашу,⁶⁴⁾ у часу док је овај на коњу прелазио реку. Погођен у врат он се само стропоштао у воду. Команду над Турцима тада је преузео Мухамед-бег, син београдског везира Сулејман-паше Скопљака.⁶⁵⁾

Овај моменат је у првом тренуту остао на обе стране незапажен у току дана и борба је трајала све до ноћи.⁶⁶⁾ Међутим, мада су успели да сузбију Србе и да им отму топове,⁶⁷⁾ Турци нису били спремини да организују нову команду. Са страхом гледајући на Љубић и оставши без хране, одлучили су да напусте Чачак⁶⁸⁾ и у току ноћи између 29. и 30. маја/10 и 11. јуна⁶⁹⁾ почели су да се повлаче.

Вест о повлачењу турске војске преко Драгачева, ка Старом Влаху, је донела Танкосава Јанковић, касније прозвана Драгачевска Орленка, коју су Турци држали заробљену у Чачку од почетка маја. Она је са још једном другарицом, успела да се искраде из турског логора на десној старни Западне Мораве, преплива реку и пређе на Љубић. Захваљујући њеном подвигу, Срби су кренули да преко Мораве терају Турке.⁷⁰⁾

Бочна колона сукобила се са устаницима на положају Плоче и продужила наступање, док је главна ишла придворичким друмом до Ртара.⁷¹⁾ Идуће преко планине Јелице су их дочекали српски одреди.⁷²⁾ Верује се да је у сукобима Рако Левајац успео да убије Мехмед-бега, Скопљак-пашиног сина, а у борбама се истакао и игуман Боговађе, Авакум. Пошто су Турци ипак успели да продру с Јелице, у Ртарима су их пристигли Љубићки устаници,⁷³⁾ који су им после двочасовне борбе, нанели велике губитке.⁷⁴⁾ Турци су се разбежали, оставивши топове, робље и сву стоку.⁷⁵⁾ Без оружја и опреме, гонили су их све до Краварице. Заробљене турске жене, децу и рањенике, које су видари претходно превили, Милош је упутио Турцима у Ужице, а устаници су се вратили у Чачак. На челу победничке колоне су вучени топови на којима је погинуо Танаско Рајић.⁷⁶⁾

Битка се завршила 1/13. јуна 1815, потпуним поразом најбоље турске војске из Београдског пашалука.⁷⁷⁾

Док су трајале борбе за Чачак, Турци су се учврстили у Карановцу (данас Краљево), Крагујевцу, Баточини и Пожаревцу.⁷⁸⁾ Месец дана после битке на Љубићу, Милош је с око 15.000 војника кренуо на Пожаревац.⁷⁹⁾

Бој на Љубићу решио је судбину Другог српског устанка. После ње, Турци су кренули да се повлаче из Крагујевца и других места.⁸⁰⁾

Битка је описана у српској епској народној песми „Бој на Чачку“, коју је Вук Стефановић Караџић записао од ано­ним­ног пе­ва­ча „из Руд­нич­ке на­хи­је“ и први пут објавио 1823. Исте го­ди­не, Вук је имао не­во­ља са Ми­лошем, који је остао незадовољним што његова улога у овом догађају из 1815. није истакнута, нити посебно издвојена.⁸¹⁾ Песма је такође објављена и 1862. у „Пјесмама јуначким новијих времена“ (књига четврта).

Два топа устаничке артиљерије из Боја на Љубићу су временом постала национална легенда. Један од њих је био топ пољског краљевства М 1766. од кога је искован Орден Таковског крста, поводом педесетогодишњице Другог српског устанка.⁸²⁾

На брду Љубићу, некад у атару села Љубић, сада у Чачку је 1938. подигнут споменик Танаску Рајићу, рад вајара Милована Крстића из Ниша. Споменик је довршен 1978. Израђен је у облику високог обелиска на постољу, украшеном бронзаним фризом са представом Танаска Рајића како гине бранећи топ. Овај споменик чини део својеврсног меморијалног комплекса, у коме се налазе и споменици из НОБ.⁸³⁾

Танкосави Јанковић из Зеока, у Драгачеву, је родбина на Зеочком гробљу, подигла споменик који је нестао у току Другог светског рата. Војислав Илић Млађи у својој поеми „Љубић“ ју је назвао српском Јованком Орлеанком, дивећи се њеној храбрости да под турским куршумима преплива реку, како би обавестила Србе о повлачењу Турака.⁸⁴⁾

• Бранко Р. Златковић, Други српски устанак у историји и у усменој хроници, Књижевна историја, број 154, Институт за књижевност и уметност, Београд, 2014, стр. 953–966
• Анђелија Радовић, Други српски устанак, Војни музеј, Београд
• Делфина Рајић, Извештај о раду Народног музеја у Чачку за 2013. годину, Зборник радова, Чачак, Народни музеј, 2013, ИССН 0350-7262
• Радивоје Бојовић, Чачански крај у прошлости : водич Народног музеја Чачак, уредник Делфина Рајић, Народни музеј, Чачак, 2009, ИСБН 978-86-84067-31-1
• Меморијални комплекс на Љубићу, Споменици културе у Србији, Национални центар за дигитализацију
• Боса Росић, Знамените жене без спомен обележја, Савиндан, број 21, МКК „Свети Сава”, Пријепоље, 2011.
• Богдан Секендек, Историјска читанка наших нарави - Српска жртвовања, Дом културе „Вера Благојевић“, Шабац, 1998.
• Радомир Ј. Поповић, Градиво за државно такмичење - Други српски устанак, Друштво историчара Србије „Стојан Новаковић“, 2015.
• Последња битка, Новости - фељтон, Компанија Новости, 7. 6. 2006.
• Милоје Ж. Николић, Ваљевска нахија у Другом устанку 1815. године, Гласник, број 25, Историјски архив Ваљево, 1990.
• Миодраг Матицки, Милошијада – спев Петра Соколовић, Зборник „Жива реч“, уредник Мирјана Детелић, Снежана Самарџија, Балканолошки институт САНУ, Београд, 2011, ИСБН 978-86-7179-071-0

Boj na Ljubicu