Корисничке алатке

Алатке сајта


милоје_тодоровић

Милоје Тодоровић

Милоје
Тодоровић
grob_miloja_todorovica.jpg
Рођење:
1762.
Црнче код Јагодине,
Османско царство

Смрт:
1832.
Црнче код Јагодине,
Кнежевина Србија

Милоје Тодоровић (Црнче код Јагодине, 1762 — 1832), војвода Првога и Другога српскога устанка и фрајкорски каплар из Кочине крајине. Био је левачки кнез, оберкнез јагодинске нахије и председник београдскога и крагујевачкога суда.

У фрајкорима

Рођен је 1762. године у Црнчу крај Јагодине, а крштен је у манастиру Јошаници.1) Бавио се трговином, а након избијања аустријско-турскога рата 1788. за време Кочине крајине придружио се добровољачком одреду односно тзв. фрајкорима под заповедништвом аустријскога официра Михаила Михаљевића.2) До окончања рата 1791. године и Свиштовскога мира остао је заједно са саборцима, укључујући и Карађорђа.3) Добио је чин каплара због храброга држања.

Први српски устанак

По окончању рата вратио се кући и поново се бавио трговином, а 1803. изабран је за левачкога кнеза. Након Сече кнезова одазвао се Карађорђевом позиву и укључио се у припреме Првога српскога устанка.4) Учествовао је у многим биткама Првога српскога устанка командујући устаницима са свога подручја од Трстеника до Багрдана. Истакли су се поред осталога у ослобађању Јагодине 1804, биткама за ослобађање Крушевца и обрани Делиграда 1806.5) Због изузетних заслуга Карађорђе Петровић га је 1811. прогласио војводом. Након Букурештанскога мира и обуставе рата Русије и Османскога царства устаници су дошли у тежак положај. Милоје Тодоровић је са Јефтом Станковићем био 1812. одређен да брани положаје око Гургусовца (Књажевац), али да избегава сукоб. Током 1813. требао је да уреди шанчеве у Јагодини, Зајечару, Гургусовцу и Вражогрнцима.6) Након слома устанка са Карађорђем и осталим устаницима отишао је крајем септембра 1813. у манастир Фенек на Фрушкој Гори.7) Као успомена на његов боравак остала је Милојева чесма, коју је подарио манастиру.

Други српски устанак

Почетком марта 1815. вратио се у своје родно село, па се чекајући нови устанак неколико недеља крио на Црном врху.8) Чим је избио Други српски устанак Милоје је постао главни устанички вођа јагодинске нахије. Заједно са братом Пантом истакао се у бици на Таборишту код Белице где су победили турску војску.9) Била је то прва већа победа устаничке војске у Другом српском устанку.10) Том победом пресечена је комуникација турских гарнизона у Јагодини и Крагујевцу. Имао је велику улогу приликом преговора кнеза Милоша Обреновића и Марашли Али-паше. Заједно са Јованом Обреновићем и калуђером Неофитом учествовао је у првој делегацији, која је у манастиру Јошаница преговарала са представницима Марашли Али-паше.11) На други састанак са Турцима отишао је у Ћуприју заједно само са Неофитом и тада су без договора са кнезом Милошем пристали на турски захтев да у знак покорности пропусте део турске војске за Београд.12) Био је и у српској делегацији, која је августа 1815. отишла код султана Махмуда Другог и која се након месец дана вратила са потврђеним мировним споразумом.13) Милоје је том приликом од султана добио на дар сабљу димискију.

Председник суда

По окончању устанка Милоје је 1816. постављен за члана Народне канцеларије, тј. првога српскога суда.14) Потврђен је и за кнеза јагодинске нахије, а једно време био је варошки кнез у Ваљеву, па се онда вратио у Београд на судску дужност. Током 1824. именован је за сталнога председника суда. Кад је Народна канцеларија 1826. преименована у Београдски суд Милоје је именован за првога председника тога суда.15) Када је пензионисан вратио се на своје имање у Црнчу. У Јагодини су се о њему препричавале приче о томе како га је често посећивао Хајдук Вељко и како су заједнички нападали Турке по Јагодини.16) Умро је 1832. и сахрањен је у порти манастира Јошанице.

Литература

милоје_тодоровић.txt · Последњи пут мењано: 2023/07/05 14:28