Станоје Главаш
Станоје Стаматовић Главаш
Рођење: 1763. Глибовац код Смедеревске Паланке, Отоманско царство Смрт: 25. фебруар 1815. Баничина, Отоманско царство

Станоје Стаматовић Главаш, познат као Станоје Главаш (Глибовац код Смедеревске Паланке, 1763 — Баничина, 25. фебруар 1815),¹⁾²⁾ српски војвода из Првога српскога устанка. Пре Првога српскога устанка био је хајдучки харамбаша. На почетку устанка прво је њему понуђено да буде вођа устанка, али он је одбио и на његов предлог за вожда је изабран Карађорђе Петровић. Био је један од најистакнутијих јунака Првога српскога устанка.

Убијен је по налогу везира 25. фебруара 1815, а његова глава истакнута пред везировим двором допринела је започињању Другог српског устанка. У народним песмама опевано је његово јунаштво код Делиграда и у ослобађању Прокупља.

Станоје Главаш је рођен у Глибовцу крај Смедеревске Паланке као Станоје Стаматовић.³⁾⁴⁾⁵⁾ Још пре почетка Првога српскога устанка одметнуо се у хајдуке и постао харамбаша.⁶⁾ Обично су се у хајдуке одметали они сиромашнији, а он је био имућан. Једном је спречавао да се његови рођаци ожене и тако почине родоскврнуће, али када су им потплаћени Турци дали исправе да могу да се венчају онда им је Станоје покварио свадбу претећи турском спахији.⁷⁾ Турци су онда Станоју убили брата, па је он убио спахију и одметнуо се у хајдуке.⁸⁾ Најпре је био хајдук у чети Лазе Добрића, а након Добрићеве смрти маја 1803. постао је харамбаша.⁹⁾ Постао је чувени харамбаша, а његови најбољи другови у чети били су Милован из Велике Плане, Лепи Стева из Прова и чувени Хајдук Вељко.¹⁰⁾ Хајдук Вељко је тај назив добио из времена четовања са Главашем, а и оженио се једном Главашевом рођаком.¹¹⁾

Познавао се са Карађорђем и пре 1803.¹²⁾ Био је са њим у побратимству.¹³⁾ Постоје подаци да је Карађорђе са Главашем био у истој хајдучкој дружини неколико година након Свиштовског мира 1791.¹⁴⁾ Од 1803. године Главаш се јако често састајао са Карађорђем.¹⁵⁾ Заједно су се спремали за устанак против Турака.¹⁶⁾ Након Сече кнезова Карађорђе се одмах састао са Главашем, кога је позвао на збор у Орашцу.¹⁷⁾ На збору у Орашцу најпре су понудили Главашу да он буде вођа устанка.¹⁸⁾ Он је одбио понуду изговарајући се да такав положај не приличи једном хајдуку, који нема куће ни кућишта.¹⁹⁾²⁰⁾ Предложио је да Карађорђа изаберу за вожда.²¹⁾ Главаш током целог устанка стално је ратовао са Турцима, али није никад управљао народом.²²⁾

Станојева хајдучка чета била је на почетку Првога српског устанка језгро устаничког покрета и била је од огромне важности на самом почетку устанка.²³⁾ Тешко је рањен приликом освајања Баточине, али ипак је остао у бици до краја и тек онда је тражио да му се извади метак, који му је дубоко продро у раме.²⁴⁾ Прве године устанка био је крај Карађорђа. Чин војводе добио је 1805.²⁵⁾ Почетком 1806. радио је на утврђивању Делиграда.²⁶⁾ Истакао се за време Делиградске битке 1806, када је Ибрахим-паша опседао Делиград.²⁷⁾ Тада је са 3.000 устаника кренуо на Крушевац, прешао Јастребац и онда изненадио Турке у Прокупљу, кога је након борбе са Турцима до темеља спалио.²⁸⁾²⁹⁾ Нико од Турака се није надао да ће устаници напасти Прокупље. Након тога кренуо је даље према Косову, па је натерао Ибрахим-пашу да дигне опсаду Делигарада.³⁰⁾³¹⁾ Ибрахим паша се повукао у Ниш страхујући да не буде опкољен.³²⁾ Продор у Топлицу био је од огромнога значаја за дизање самопоуздања целе српске војске.³³⁾

Главашев испад према Косову дао је наду за ослобођење Србима у Старој Србији.³⁴⁾ Учествовао је у ослобађању Београда 1806. године и међу првима је јурнуо у Београд.³⁵⁾ Напад на Београд почео је 12. децембра 1806. у четири колоне на четири београдске капије. Главаш је предводио једну од четири колоне.³⁶⁾ До краја Првог српског устанка ратовао је око Делиграда, код Варварина, код Лознице.³⁷⁾

Као и Милош Обреновић предао се Турцима 1813. након пропасти Првог српског устанка.³⁸⁾ Велики везир Кушид-паша оставио му је оружје и поставио га је за крсердара са задатком да гони хајдуке и да чува главни цариградски друм кроз Србију.³⁹⁾ Он се због турског терора договарао са виђенијим Србима да се покрене нови устанак.^{40) 41)} Када је била угушена Хаџи Проданова буна требао је да по налогу Турака ухвати Хаџи Продана, али он му је помогао да пређе преко Саве.⁴²⁾ Београдски везир Сулејман-паша Скопљак је онда наредио муселиму из Смедеревске Паланке да му доведу Главаша живог или мртвог.⁴³⁾⁴⁴⁾ Муселим је најпре тражио од Станоја оружје, али овај није хтео да преда и вратио се кући. Турци су касније са појачањем кренули да га ухвате, а он се склонио у некој колиби у шуми код села Баничина.⁴⁵⁾⁴⁶⁾ Око 40 Турака опколило га је у колиби, а он се вешто бранио и избацио је из строја седам Турака.⁴⁷⁾ Турци су онда запалили колибу, па је био приморан да изађе.⁴⁸⁾ Пре него што су га убили Главаш је убио још једног нападача.⁴⁹⁾ Убијен је 13. фебруара/25. фебруара 1815.⁵⁰⁾ Одсекли су му главу и неколико дана држали је набијену на шиљак пред пашиним двором у Београду.⁵¹⁾ Том главом су опомињали и Милоша Обреновића шта га чека у случају непослуха.⁵²⁾

Након Главашеве смрти кнезови су почели да страхују да ће и они бити посечени, па су одлучили да је боље да устанком окушају срећу.⁵³⁾ На тај начин Главашева крв је била предзнак новога устанка.⁵⁴⁾

• М. Милићевић, Поменик знаменитих људи у српскога народа новијега доба, 1888.
• Знаменити Срби 1 (1901) 63 (A. Гавриловић)
• К. Ненадовић, Живот и дела Карађорђа и његови војвода и јунака, 2. део, Беч, 1884.
• Р. Љушић, Вожд Карађорђе, књига 1, 2. издање, Београд, 2000.
• Радомир Ј. Поповић, Одабране биографије (1-4), Матица српска
• Гавриловић Михаило, Милош Обреновић, I-III, Београд, 1908, 1909, 1912.

Stanoje Glavas