Корисничке алатке

Алатке сајта


радоје_домановић

Радоје Домановић

Радоје
Домановић
радоје_домановић.jpg
Рођење:
16. фебруар 1873.
Овсиште,
Кнежевина Србија

Смрт:
17. август 1908.
Београд,
Краљевина Србија

Познат по:
„Страдија”
„Вођа”
„Данга”

Радоје Домановић (Овсиште, 16. фебруар 1873 — Београд, 17. август 1908), српски књижевник, који је био познат по својим сатирама и по свом бескомпромсином опозиционом ставу. Својом Страдијом нанео је најтежи удар деспотизму краља Александра Обреновића.

Живот и рад

Породица

Радоје Домановић је рођен 4/16. фебруара 1873. године у Овсишту у Крагујевачком округу.1) Радојев деда Милић доселио се из Херцеговине у околину Крагујевца.2) Милић је једно време служио код Симеуна Цукића, сина Павла Цукића.3) Након одређеног времена Милић је не само постао самосталан, него је стекао велико имање, да је и при деоби сваком од четворице синова оставио довољно земље.4) Радојевом оцу Милошу оставио је око 8 до 10 хектара земље.5) Милош Домановић је завршио богословију, па је постао учитељ у Јарушицама, где су иначе живели.6) Радоје Домановић се родио управо кад је Милош краће време службовао у Овсишту.7) Након тога вратили су се поново у Јарушицу. Мајка Радоја Домановића била је унука војводе Павла Цукића.8) Она је у мираз донела 30 хектара земље под шумом.9) Милош је крчио ту земљу и продавао са ње дрва и обрађивао је.10) Временом се толико обогатио да је почео да се бави зеленашењем.11) Радојева мајка подржавала је култ народне песме и увела је Радоја у царство народне поезије.12) Радоје Домановић се и много касније као студент заносио народном поезијом.13)

Школовање

Уписао се 1883. на седмогодишњу гимназију у Крагујевцу.14) Радоје Домановић је јуна 1890. године у Крагујевцу завршио седам разреда гимназије и матуру.15) У литератури су се сретали погрешни подаци да је гимназију завршио 1894.16) Као средњошколац покушао је да пише приповетке, али није их објављивао.17) У гимназији је наставник цртања Живко Југовић побудио код њега љубав за сликарство, па је након средње школе намеравао да студира сликарство у Минхену.18) Пошто му отац није дао да студира сликарство уписао се 1890. на Филолошки одсек Филозофског факултета на Великој школи у Београду.19) За време његовог школовања радикална влада је прогањала његовог оца као либерала, па га је једно време и пензионисала.20) Као студент дружио се са Милорадом Драшковићем, Ристом Одавићем и Тодором Поповићем.21) Радоје се задуживао рачунајући да је његов отац довољно богат да отплати дугове.22)

Завршио је 1894. филологију у Београду, али нису му одмах издали сведочанство, јер није отплатио један од дугова.23) Без сведочанства није могао да се запосли, а запослио се као предавач у гимназији јануара 1895. тек када је регулирао дуг.24) Иако му је отац имао довољно новца престао је да га помаже након завршетка Велике школе, па је остало доста неплаћених дугова, који су оптерећивали Радоја Домановића.25) Као студент био је одушевљен Гогољевим Мртвим душама, па је Гогоља сматрао за највећег руског писца.26) Као књижевни почетник Домановић се бавио писањем стихова.27) Радио је 1892. на приповеци Сима пензионер, која је 1902. објављена у „Босанској вили”.28) Та приповетка се ширила и усменим путем, па је толико наљутила пензионера, који је послужио као прототип за главног јунака, да је намеравао да се мотком обрачуна са Радојем.29) Током 1893. завршио је приповетке Рођендан, На месечини, Објава и Слика са улице, а 1894. написао је приповетку Баба Стана.30)

У наставничкој служби (1895—1898)

Постављен је јануара 1895. за предавача у гимназији у Пироту.31) У пиротској гимназији се спријатељио са Јашом Продановићем.32) Под политичким утицајем Јаше Продановића придружио се радикалима.33) У то време власт је прогањала учитеље-радикале, па је октобра 1895. године Радоје Домановић премештен у гимназију у Врању, у којој су велики политички утицај имала два радикала Љуба Давидовић и Светислав Симић.34) У новембру 1896. премештен је у нижу гимназију у Лесковцу.35) С времена на време је побољевао и у Врању и у Лесковцу. Влада Владана Ђорђевића донела је јула 1898. године Закон о средњим школама, којим су се укидале многе гимназије и уведена је школарина.36) Због тога закона протествовало је Професорско друштво, а један од главних говорника на конгресу друштва био је Домановић.37) Радоје Домановић отпуштен је јула 1898, заједно са 160 наставника.38) Због Домановићевог иступа на конгресу из државне службе су током августа 1898. отпустили и његову жену, која је радила као наставница основне школе у Лесковцу.39) Док је радио у Пироту Јаша Продановић га је охрабривао да ради на књижевности, па је ту започео роман Из школе у живот.40) За живота није одштампао тај роман, а рукопис се касније изгубио. Написао је 1895. године Снови и јава, а 1896. године На млађима свет остаје и Смрт.41) У Лесковцу је био заузет радом у позоришту. Обајвљивао је приповетке 1896. и 1897. године у „Зори”.

Боемски круг око Звезде

Након отпуштања из државне службе једно време је живео у Јарушицама и онда код пријатеља у Београду.42) Придружио се уредништву „Звезде” Јанка Веселиновића.43) „Звезда” је била скоро једино опозиционо јавно гласило.44) Својом смелом и беспоштедном борбом против режима истицали су се Јанко Веселиновић, Милорад Митровић и Радоје Домановић.45) У кругу „Звездиних” сарадника Домановића, Милована Глишића, Милорада Павловића Крпе, Јанка Веселиновића, Стевана Сремца, Илије Станојевића Чиче, Јефте Угричића и Павла Маринковића гајио се култ усмене хумористичне приче.46) Радоје Домановић је због сталног стварања усмене хумористичне и сатиричне књижевности често био централна личност тога боемског круга, који се састајао у кафани.47) У тој боемској атмосфери од средине 1898. стварао је Радоје Домановић. Постао је познат, не само као књижевник, него и као велики противник режима.

За време владе Владана Ђорђевића написао је Дангу, у којој је описао чудну земљу где су људи сматрали за част да их јашу пандури и где је за јунака важио онај који је могао издржати жигосање сточним жигом.48) Када је 1900. њихов друг Павле Маринковић постао министар просвете, Радоје Домановић је августа 1900. постављен за писара 1. класе у Државној архиви.49) Након тога марта 1901. постављен је за писара 1. класе у Министарству просвете и црквених дела.50) У то време материјално су обезбеђени и други чланови боемског Звездиног круга, па је отупљена њихова опозициона оштрица. Међутим, Домановић се није осећао нимало обавезним према краљу и краљици, па је наставио са својим шалама на рачун двора, а нарочито краљице Драге.51) Почетком 1901. објавио је своју значајну сатиричну приповетку Вођа.52) У тој приповетки исмејао је Николу Пашића јер су се тада радикали погађали са двором и напредњацима.53) У Вођи је приказао како је читав народ кренуо за једним ћутљивим човеком, који се чинио необично мудар, јер је стално гледао преда се.54) Када су се добро изубијали и изломили идући за њим кроз трње и преко јаруга, тада су људи сазнали да је њихов вођа слеп од рођења.55) „Звезда” је престала да излази у пролеће 1901, па је Домановић пришао „Српском књижевном гласнику”, почео је да излази фебруара 1901. године.56) У њему је објављивао сатиричне приповетке Краљевић Марко по други пут међу Србима.57)

Политички значај Страдије

Своје дело Страдију објављивао је од марта до октобра 1902. и то дело било је од великог књижевног и политичког значаја.58) „Српски књижевни гласник” се због Страдије прочуо као значајан опозициони лист.59) Страдија је била значајна, јер је показала да је дошло до великог преокрета, да се људи више нису бојали власти, него су почели да је исмевају.60) То исмевање власти представљало је наговештај буне.61) То дело нанело је најтежи удар деспотизму краља Александра Обреновића.62) Страдија је показала да се ради о деспотизму једног сметењака, који је све изокренуо.63) Према Слободану Јовановићу, након Страдије Александар Обреновић је изгледао као пајац од краља, коме право место није у историји једног народа, него у једној шаљивој приповетки.64) Домановић је свој поглед успео да наметне целој читалачкој публици.

Бескомпромисни опозиционар

Припадао је групи самосталних радикала, међу којима су се истицали Љуба Стојановић, Љуба Давидовић, Јаша Продановић и Јован Жујовић.65) Власт је искористила један инцидент јуна 1902. у кафани, да може да га премести из Београда.66) Свадио се у гостионици са својим пријатељем Јашом Продановићем и гађао га је чашом, али чаша је погодила Бранислава Нушића.67) Иако је Нушић отишао кући само окрвављеног носа владина штампа је написала да је Нушићу повређен мозак и да ће тешко остати жив.68) Власт је онда Домановића казнила премештајем у гимназију у Пироту, али он се није појавио у Пироту, па је отпуштен августа 1902.69) Био је сарадник хумористичко-сатиричног листа „Геџа”, а чешће се јављао и у „Дневном листу”.70) Од покретања органа самосталних радикала „Одјека” октобра 1902. постао је стални сарадник листа и новинар.71) Лист је био често забрањиван. Домановићеви сатирични чланци представљали су велики проблем за режим, који је био исмејаван, представљан као безначајан, као умна сиротиња и морална недоношчад.72) Режим је онда нудио леп положај и перспективу одласка у иностранство, али Домановић је све то одбијао, па су онда покушавали да му прете.73) Због несавитљивога карактера нису га могли придобити ни претњама ни обећањима.74)

Након Мајског преврата

Након Мајског преврата 1903. постављен је за писара Министарства просвете, а августа 1903. одобрено му је једногодишње плаћено одсуство у Немачкој на усавршавању у књижевности.75) Отишао је у Минхен, где је усавршио немачки, па је могао да чита Свифта и Дикенса у немачком преводу.76) Дружио се са сликарима и одлазио је на сликарске изложбе. У Београд се вратио августа 1904. Након Мајског преврата више није сурађивао у „Одјеку”. Од почетка 1905. издавао је часопис „Страдију”, који је скоро потпуно сам испуњавао.77) Све више се одавао пићу и губио је здравље.78) Од октобра 1905. до смрти био је на месту коректора Државне штампарије.79) Након Мајског преврата није од завереника тражио заштиту, али увек је јавно бранио заверенике.80) Током 1906. наведен је као власник прозавереничког листа „Нови покрет”.81) Његово писање нападала је и радикална „Самоуправа” и „Одјек”, орган самосталаца. Када је „Нови покрет” након годину дана престао да излази, Домановић је поново био усамљен и разочаран, па је тонуо у алкохолизам.82) Током 1907. и 1908. боловао је с времена на време. Умро је 4/17. августа 1908. године у Београду.

Литература

  • Димитрије Вученов, Радоје Домановић, живот, доба и генеза дела, Рад, Београд, 1959.
  • Живота Жика Живуловић-Серафим, Ненаписани мемоари Милорада Павловића Крпе, Мегатренд универзитет, Београд, 2004.
  • С. Јовановић, Влада Александра Обреновића, књига 3, Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон, Београд, 1936.

Radoje Domanovic

1) , 4) , 5) , 6) , 7) , 8)
Д. Вученов, 1959, стр. 9
2) , 3)
Д. Вученов, 1959, стр. 8
9) , 10) , 11)
Д. Вученов, 1959, стр. 10
12)
Д. Вученов, 1959, стр. 11
13)
Д. Вученов, 1959, стр. 12
14)
Д. Вученов, 1959, стр. 22
15)
Д. Вученов, 1959, стр. 20-21
16)
Д. Вученов, 1959, стр. 21
17) , 19)
Д. Вученов, 1959, стр. 31
18)
Д. Вученов, 1959, стр. 30
20)
Д. Вученов, 1959, стр. 34
21) , 25)
Д. Вученов, 1959, стр. 37
22)
Д. Вученов, 1959, стр. 35
23) , 24)
Д. Вученов, 1959, стр. 36
26) , 27)
Д. Вученов, 1959, стр. 40
28)
Д. Вученов, 1959, стр. 42
29)
Д. Вученов, 1959, стр. 43
30)
Д. Вученов, 1959, стр. 41-42
31)
Д. Вученов, 1959, стр. 45
32)
Д. Вученов, 1959, стр. 47
33)
Д. Вученов, 1959, стр. 47-50
34)
Д. Вученов, 1959, стр. 50
35)
Д. Вученов, 1959, стр. 50-51
36)
Д. Вученов, 1959, стр. 54-56
37)
Д. Вученов, 1959, стр. 56
38)
Д. Вученов, 1959, стр. 58
39)
Д. Вученов, 1959, стр. 60
40)
Д. Вученов, 1959, стр. 61
41)
Д. Вученов, 1959, стр. 62
42)
Д. Вученов, 1959, стр. 70
43) , 44) , 45)
Д. Вученов, 1959, стр. 76
46) , 47)
Д. Вученов, 1959, стр. 77
48) , 53) , 54) , 55)
Влада Алекс. Обр. 3, 1936, стр. 223
49)
Д. Вученов, 1959, стр. 96-97
50)
Д. Вученов, 1959, стр. 97
51)
Д. Вученов, 1959, стр. 98
52)
Д. Вученов, 1959, стр. 99
56)
Д. Вученов, 1959, стр. 100-102
57) , 58)
Д. Вученов, 1959, стр. 103
59)
Д. Вученов, 1959, стр. 104
60) , 61) , 62) , 63)
Влада Алекс. Обр. 3, 1936, стр. 225
64)
Влада Алекс. Обр. 3, 1936, стр. 226
65)
Д. Вученов, 1959, стр. 114
66)
Д. Вученов, 1959, стр. 120-121
67)
Д. Вученов, 1959, стр. 120
68)
Д. Вученов, 1959, стр. 121
69)
Д. Вученов, 1959, стр. 121-122
70) , 71)
Д. Вученов, 1959, стр. 123
72)
Д. Вученов, 1959, стр. 129
73)
Д. Вученов, 1959, стр. 130
74)
Д. Вученов, 1959, стр. 131
75)
Д. Вученов, 1959, стр. 139-140
76)
Д. Вученов, 1959, стр. 145
77)
Д. Вученов, 1959, стр. 154
78)
Д. Вученов, 1959, стр. 155
79)
Д. Вученов, 1959, стр. 163
80) , 81)
Д. Вученов, 1959, стр. 167
82)
Д. Вученов, 1959, стр. 173
радоје_домановић.txt · Последњи пут мењано: 2023/07/13 14:27