Павле Маринковић
Рођење: 15. јун 1866. Београд, Кнежевина Србија Смрт: 11. јун 1925. Врњачка Бања, Краљевина Југославија

Павле Маринковић (Београд, 15. јун 1866 — Врњачка Бања, 11. јун 1925), српски политичар, новинар и дипломата. Био је више пута министар Краљевине Србије и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Павле Маринковић је рођен 15. јуна 1866. године у Београду од оца Димитрија и мајке Јеврејке Велике Клајн.¹⁾²⁾ Његов отац Димитрије Маринковић био је министар правде, просвете и унутрашњих дела у више напредњачких влада, а брат Војислав Маринковић био је касније председник владе и више пута министар спољњих послова. Родитељи су са њим имали много проблема током школовања, па пошто није могао да заврши гимназију у Београду, морао је да матурира у Нишу.³⁾ Као дечак био је доста несташан, али ипак волео је и да чита и да глуми.⁴⁾ Нешто касније показао је амбиције, па је студирао права у Паризу.⁵⁾ У Паризу је завршио студиј права.

По повратку у Србију радио је најпре у судској струци, а онда као адвокат.⁶⁾ Из Париза се вратио као диктатор моде и учитељ отменог понашања, а носио је монокл и галске бркове, жакете у боји, камашне, цилиндар и бунду, по којој је добио надимак Паја Бунда.⁷⁾ Као и његов отац учланио се у Напредну странку.⁸⁾ Нападао је радикале и либерале и изазивао је новинске полемике, али и кафанске свађе.⁹⁾ Дружио се са боемима код „Дарданеле”, а увек је био спреман за неки скандал.¹⁰⁾ Са Љубомиром Недићем покренуо је 1894. конзервативни лист „Ред”.¹¹⁾ Писао је позоришне критике и фељтонске козерије.¹²⁾ Ступио је 1894. у дипломатију, па је једно време служио у Русији и Атини.¹³⁾¹⁴⁾ Међутим и у дипломатији се показао склон скандалима, па је на своју руку наговарао једну грчку принцезу да се уда за краља Александра Обреновића.¹⁵⁾ Због тога је 1898. отпуштен из дипломатске службе.¹⁶⁾ Након тога он се претварао да је жртва, па је прешао у опозицију и ступио је у добро плаћену руску дописничку службу.¹⁷⁾ Као пријатељ Јанка Веселиновића сарађивао је у „Звезди”, где је ступио у ближи контакт са радикалима.¹⁸⁾ Он је иступао у име напредњака, али заправо је тајно сарађивао са радикалима.¹⁹⁾

Влада Владана Ђорђевића поднела је оставку 20. јула 1900. због краљеве одлуке да се ожени са Драгом Машин. Павле је са Драгом Машин био друг још од детињства, а са њом је делио и политичке погледе на свет.²⁰⁾ Мандат за састав нове владе краљ је понудио Павлом оцу Димитрију Маринковићу, али пошто је Димитрије одбио понуду, нову владу саставио је Алекса Јовановић.²¹⁾ Павле Маринковић је постављен за министра просвете и црквених дела у влади Алексе Јовановића и у влади Михаила Вујића од 25. јула 1900. до 10. маја 1901.²²⁾ Павле се успешно додворио краљу Александру Обреновићу и Драги Машин.²³⁾ Као напредњак започео је преговоре са радикалима нудећи им свој утицај на двору и могућност да се домогну дела власти.²⁴⁾ С друге стране хвалио се краљу како има поверење радикала.²⁵⁾ Учествовао је у склапању напредњачко-радикалне фузије.²⁶⁾ Заједно са представником радикала Милованом Миловановићем написао је под краљевом контролом нацрт Априлског устава из 1901. године (Октроисаног устава).²⁷⁾ Павле се највише трудио да се у устав убаци Сенат Краљевине Србије.²⁸⁾ Успостављањем Сената, чије чланове је углавном постављао краљ, Павле Маринковић и напредњаци очекивали су да ће њихова странка поново да постане важан политички чинилац.²⁹⁾ Међу напредњацима је толико порастао углед Павла Маринковића, да се о њему почело говорити као о вођи странке.³⁰⁾ Као министар просвете успоставио је Етнографски музеј, Женску учитељску школу и Богословију Св. Саве.³¹⁾ Поред тога донесен је Закон о Народној библиотеци и Правила о унутрашњем уређењу и раду у Народној библиотеци.³²⁾ И на месту министра био је као и иначе необуздан и склон скандалима. Потукао се са неким човеком, па су чак и пуцали један на другога и том приликом ранили су једног обућарског ученика.³³⁾ Након што се удварао жени једног министра био је присиљен да напусти владу.³⁴⁾

Од средине 1901. до Мајског преврата 1903. као краљу поуздан човек био је српски посланик у Софији.³⁵⁾³⁶⁾ Радио је на пословима српско-бугарског зближења. Покушавао је да се поново врати у владу, па је посредовао између двора и Николе Пашића.³⁷⁾ Предлагао је Пашићу да му помогне да добије мандат за састав владе, а да онда Пашић њему даде положај министра.³⁸⁾ Након пада владе Михаила Вујића, Пашић је добио мандат за састав нове владе, али због неслоге радикала није могао да састави нову владу.³⁹⁾ Да би постао што утицајнији Павле Маринковић је након тога Драги Машин рекао да је заљубљен у њену релативно ограничену сестру, коју су избегавали да жене дворски официри.⁴⁰⁾ Очекивао је да ће га тај потез винути на врх, али уследио је Мајски преврат 1903, у коме су убијени Александар Обереновић и Драга Машин.

Након Мајског преврата 1903. вратио се из Софије у Србију. Оженио се Аницом Петронијевић, унуком Аврама Петронијевића и дворском дамом Драге Машин.⁴¹⁾ Осетио је да нема сагласности између радикала и завереника, који су извели Мајски преврат.⁴²⁾ Склопио је тајни договор са Николом Пашићем да оснује лист „Правду”, у коме ће жестоко нападати нову династију и заверенике, али да се не би приметила тајна веза, договорено је да нешкодљивом критиком напада и радикале.⁴³⁾ Лист „Правда” Маринковић је основао заједно са Јованом Адамовићем. „Правда” је наносила велику штету новој династији и завереницима.⁴⁴⁾ Изабран је 1906. за председника Српског новинарског удружења. Заједно са братом Војиславом Маринковићем радио је на обнови Напредне странке.⁴⁵⁾ Биран је за народног посланика од 1905. до 1915.⁴⁶⁾ Као посланик отворио је парламентарну расправу о завереничком питању, сматрајући да цивилна власт мора да има превласт над војном влашћу.⁴⁷⁾ Због ставова о завереничком питању група официра напала га је 1907. на Теразијама.⁴⁸⁾ Стално се претварао да је у свађи са радикалима, а заправо је стално у позадини са њима сарађивао.⁴⁹⁾ Због сарадње са радикалима постављен је 1914. за посланика у Букурешту, а његов брат Војислав постао је члан владе на Крфу.⁵⁰⁾

Постављен је 1919. за министра шумарства и рударства у влади Стојана Протића, првој влади Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.⁵¹⁾ Након тога био је исте године министар просвете у влади Љубе Давидовића.⁵²⁾ Био је 1920. министар вера у влади Миленка Веснића.⁵³⁾ Као министар просвете успоставио је позориште Мањеж у Београду и успоставио је Уметничко одељење министарства просвете.⁵⁴⁾ Као министар вера прогласио је обнову Пећке патријаршије и тада се бирао први патријарх након неколико векова.⁵⁵⁾

• Милан Јовановић-Стојимировић, Силуете старог Београда, Просвета, Београд, 2008.
• С. Јовановић, Влада Александра Обреновића, књига 3, Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон, Београд, 1936.
• Знаменити Јевреји Србије, Биографски лексикон, уредник Александра Нећак, Савез јеврејских општина Србије, Београд, 2011.
• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 2, Београд, стр. 788

Pavle Marinkovic