Сенат Краљевине Србије

Сенат Краљевине Србије, горњи дом Народног представништва Краљевине Србије заједно са доњим домом Народном скупштином.

Основан је априла 1901. октроисањем Устава Краљевине Србије, а укинут 1903. заједно са Уставом после Мајског преврата. Законодавну власт је вршио краљ са дводомним Народним представништвом (Сенатом и Народном скупштином). Избори за Сенат су се вршили 8. септембра.

Сенатори

Престолонаследник (кад би постао пунолетан), архиепископ београдски и епископ нишки по праву су били чланови Сената. Осим њих Сенат су састављали: тридесет чланова (које је краљ именовао на цео живот) и осамнаест чланова (Београд је бирао једног, а седамнаест изборни окрузи).1)

Нико није могао бити члан Сената и Народне скупштине у исто време. Сви чланови Сената су полагали заклетву као и народни посланици. Мандат изабраних чланова Сената је трајао шест година. Бирање је сенатора било непосредно, а гласање тајно. За сенатора је могао бити постављен или изабран: који је рођени или прирођени српски грађанин, који ужива сва грађанска и политичка права, који стално живи у Краљевини Србији, који је навршио 40 година и који плаћа годишње најмање 200 динара непосредне порезе.2)

Сенатори нису могли бити активни чиновници, изузев ванредних посланика и дипломатских агената као и сви они који су могли бити бирани за посланике у Народној скупштини. Официри под заставом нису могли бити бирани за чланове Сената. Исто тако нису могли бити ни именовани, осим генерала у броју највише до четири. Свештеници оба реда су могли бити бирани у Сенат. Чиновник који је био сенатор није могао бити пензионисан без свога пристанка до навршене седамдесете године, сем ако је навршио 40 година државне службе или је тако оболео да не може вршити своју службу.3)

Сенатори, чим би им пуномоћства била оверена, полагали су ову заклетву:4)

Цитат: Ја (име и презиме) заклињем се јединим Богом, да ћу Устав верно чувати и да ћу при саветовању и гласању само опште добро Краља и Народа у виду имати. И како ово испунио будем, тако ми Бог помогао и овога и онога света.

Пуномоћства чланова Сената је прегледала и оверавала општа седница Касационог суда.

Делокруг

Право предлагања закона је припадало и краљу и Народном представништву. Ниједан закон се није могао издати, укинути, изменити, обуставити или протумачити, нити се законски предлог могао краљу на потврду поднети, пре него што би га и Народна скупштина и Сенат појединачно и у целини већином гласова усвојили.5)

Сенат је могао решавати само ако је у седници више од половине целокупнога Уставом одређенога броја његових чланова. За пуноважне закључке, изузев случајеве за које је Уставом друкчије наређено, била је потребна већина гласова присутних чланова. Кад би било једнако гласова сматрало се да је предмет одбачен. Кад би Сенат неки предлог одбацио он му се није могао више подносити за време истога сазива.6)

Предлог који би један дом усвојио слао се на даљи рад другоме дому. Ако би га и други дом у целини без икакве измене усвојио, Народно представништво је предлог усвојило. Ако би пак један дом учинио какве измене у предлогу, које је други дом усвојио и њему послао, предлог би се с тим изменама враћао ономе дому који га је прво претресао. Ако би он остао при своме првом решењу, предлог би се враћао на друго и последње решавање ономе дому, који га је други по реду претресао. Не буде ли ни тада усвојен, предлог се сматрао као одбачен и у истом се сазиву није могао више ни једноме дому подносити. Буџет би решавала коначно Народна скупштина при другом претресу, ако би га Сенат после првог скупштинског претреса у било чему изменио.7)

Председника и два потпредседника Сената је постављао краљ за целу периоду. Секретаре Сената је бирао сам Сенат за сваки сазив из своје средине. У Сенату су имали право говорити само сенатори, министри и владини повереници.

Сродни чланци

1)
Члан 70. Устава Краљевине Србије, 1901
2)
Нису морали имати ову погодбу плаћања пореза: грађани који су били председници или потпредседници Народне скупштине, генерали у пензији или у оставци, пређашњи министри, саветници, ванредни посланици и дипломатски агенти.
3)
Чланови 71—74. Устава Краљевине Србије, 1901
4)
Члан 53. Устава Краљевине Србије, 1901
5)
Члан 48. Устава Краљевине Србије, 1901
6)
Чланови 55. и 56. Устава Краљевине Србије, 1901
7)
Члан 62. Устава Краљевине Србије, 1901
Штампање