Карло Пацек (свк. Karol Pacek) (Мезеберењ, децембар 1807 — Беч, фебруар 1876), пионир здравствене службе у Кнежевини Србији.

Рођен је у варошици Мезеберењ (мађ. Mezőberény, свк. Poľný Berinčok) у Угарској.¹⁾ Пореклом је Словак лутерант.²⁾ Студирао је медицину у Пешти.³⁾ После завршених студија краће време је боравио у Немачкој.⁴⁾

У Србију, која је тада имала мање од 700 хиљада становника, дошао је последњих година прве владе Милоша Обреновића,⁵⁾ 1833. године, као његов лични лекар.⁶⁾ Први је у низу страних лекара који су намеравали да се трајно настане у Србији.⁷⁾ Радио је у Шапцу, Београду и Крагујевцу код кнеза Милоша, мада више као саветник, него као лекар.⁸⁾ Ангажовао се око позивања лекара да дођу да раде у Србији.⁹⁾ Осим тога, био је њихов повереник и саставио је мемоар о влади Михаила Обреновића.¹⁰⁾

Постављен је за војног лекара Подринско-савске команде у Шапцу 1834. Затим је 1836. именован за лекара кнежеве гарде у Крагујевцу.¹¹⁾ Био је војни лекар са чином капетана.¹²⁾

Врло брзо је упознао Србију и крајем 1834. проучио многе минералне воде. Уз помоћ Куниберта у Београду и Јована Живковића у Карловцима послао је узорке воде из Рибарске, Јошаничке, Брестовачке, Вишњичке бање и Паланачког кисељака у Беч, ради испитивања. Када је добио резултате које су потврдили лековитост вода, објавио је Упуство за лечење у лековитим бањама и за пијење минералних вода у Србији, први рад ове врсте,¹³⁾ у коме је навео индикације за њихову примену, класификујући их и утврђујући према болестима како која вода треба да се употребљава.¹⁴⁾ Лековите воде је поделио према природним и хемијским својствима, на топле и хладне,¹⁵⁾ сумпоровите и кисело-слане. Сматра се оснивачем балнеоклиматологије.¹⁶⁾

Такође, када се у Србији 1836. појавила епидемија колере, објавио је Правило како се ваља од колере чувати и како се колера може познати, како се од ње ваља лечити и како се после ње ваља владати.¹⁷⁾

Први је у Србији извршио форензичку експертизу и балзамовао тело Милана (1839), првог сина Милоша Обреновића.¹⁸⁾ Почетком 1839. године у многим окрузима у Србији се појавила епидемија великих богиња. У циљу сузбијања епидемије издао је Правило за калемљење богиња (1839), којим је значајно умањена опасност од великих богиња. Међутим, како у народу вакцинација није била радо прихваћена, осим у случајевима када би епидемија непосредно припретила, шест година касније овај закон је морао да буде пооштрен.¹⁹⁾

Према обавези из Сретењског устава, заједно са Јованом Стејићем је учествовао у састављању бројних предлога и прописа, као и у оснивању Грађанског санитета.²⁰⁾ Године 1839. постављен је за шефа Карантинског одељења са санитетом у оквиру Министарства унутрашњих дела.²¹⁾ Затим је августа 1841. дошао на место начелника Грађанског санитета, на место Јована Стејића, који је тада постао главни секретар Државног савета. Ову дужност је обављао до одласка кнеза Милоша из Србије, када га је поново заменио Јован Стејић.²²⁾

Као привремени начелник санитета, у циљу ширења система медицинске заштите, предложио је Совјету решења, према којима је требало извршити постављења физикуса по окрузима, као и прописати њихова права и дужности.²³⁾ Предложио је да се поставе лекри доведу у Шабац, Београд, Смедерево, Јагодину, Чачак и Ужице, а да се обезбеде хирурзи за Ваљево, Београд, Милановац, Зајечар, Бању, Крушевац и Карановац, док је за Крагујевац и Пожаревац предложио „гвардијске” лекаре. Његов предлог је прихваћен и потврђен кнежевим указом.²⁴⁾

Формирао је кадрове и организовао окружне физикусе и исте године, по угледу на аустријско законодавство, написао закон о санитетској служби и делокругу рада физикуса, Упутство – Наставленије за окружне лекаре и физикусе, који се сматра првим законским актом тадашње санитетске служе.²⁵⁾ Закон се састојао од 23 члана.²⁶⁾ Њиме су окружни лекари непосредно зависили од окружног начелништва и морали су да живе у месту где се налазе начелништва и суд и да се не удаљавају од места живљења, без сагласности начелништва. Морали су да говоре српски језик довољно добро да би могли да се споразумевају са пацијентима, без тумача, били су дужни да се старају о стању општег здравља у месту где живе, а у неким случајевима и у околини, да се труде да упознају начин живота, обичаје, посебно јела и пића, те да саветују људе како да очувају здравље и пруже прву помоћ.²⁷⁾ Осим тога, били су дужни да лече људе без обзира на њихово материјално стање, а сиромашне бесплатно. Лекарима је било забрањено политичко деловање.²⁸⁾ Додуше, ни сам се није придржавао тог члана и као ватрени присталица династије Обреновић морао је да напусти Србију.²⁹⁾ Објавио је и Закон о лекарским платама и хонорарима,³⁰⁾ према ком је одређена годишња плата од 300 сребрних талира, а лекарским помоћницима (ранарима), 200 талира. Одређена је и цена пелцовања против великих богиња, која је била различита за пацијенте у граду и на селу.³¹⁾

Написао је Поученије о беснилу, које је штампано као додатак у „Српским новинама”.³²⁾

Први је 1842. предложио оснивање Београдског читалишта за лекаре, претечу будућег Српског лекарског друштва. Његов предлог су одушевљено прихватили, посебно лекари из унутрашњости, којих је, у то време било врло мало. Према његовој замисли сви они су могли бити чланови читаонице, која је требало да набаља књиге и стручне часописе за узимање на позајмицу за читање.³³⁾ Набављао је медицинске књиге, које је слао лекарима по унутрашњости.³⁴⁾ Рад читаонице, која је тек започела са радом је због бурних догађаја око смене династија, прекинут. Затим га је тек 1847. године на кратко обновио начелник Санитетског одељења Емерих Линденмајер.³⁵⁾

Остао је уз Обреновиће и када су се налазили у изгнанству. И сам је напустио Србију 1842, па се вратио заједно са Обреновићима 1858, али се после тога више није бавио лекарском праксом, већ је био одан пријатељ владара кнеза Милоша и кнеза Михаила и њихов саветник.³⁶⁾ У другој владавини кнеза Михаила био је управник његових добара у Влашкој. Осим тога, био је противник кнегиње Јулије и подржавао је кнеза Михаила да се разведе, те ожени сестричином Катарином Константиновић, те се налазио под великим утицајем њене мајке Анке.³⁷⁾

После убиства кнеза Михаила, старао се о његовом ванбрачном сину Велимиру Теодоровићу.³⁸⁾

Мада је подржавао Обреновиће, за српски народ је сматрао да се налази на ниском степену културног развоја и да му је потребна аутократска управа.³⁹⁾

Умро је у Бечу 1876.⁴⁰⁾

• Слободан Јовановић, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, број 3, Н-Р, уредник Станоје Станојевић, Биоблиографски завод д.д., Загреб, 1928, стр. 310
• Славица Жижић-Борјановић, Мирослав Јеринић, Примери поштовања и оданости међу народима и њиховим лекарима који се не смеју заборавити, Пројекат Растко, 2011.
• Предраг Тојић, Здравствене прилике шабачке нахије у постустаничкој Србији (2. део) - Шапчани лечили путујући лекари, Глас Подриња, број 3516, уредник Тања Трифковић, Глас Подриња а.д., Шабац, 12. 3. 2015.
• Зоран Матовић, Марко Спасић, Први физикуси и болнице у Крагујевцу - престоници обновљене Србије, Медицински часопис, број 47 (4), уредник Драган Миловановић, Крагујевац, 2013, ИССН 0350-1221
• Јелена Јовановић-Симић, Српско лекарско друштво 1872 - 2007, Српско лекарско друштво, Београд, 2007, ИСБН 978-86-85313-63-9
• Гордана Живковић, Минералне воде Гамзиградске Бање у народном лечењу, Тимочки медицински гласник, број 29/1, уредник Жељка Алексић, Српско лекарско друштво, подружница Зајечар, 2004, ИССН 2406-1042
• Брана Димитријевић, Минералне воде Гамзиградске Бање у народном лечењу, Тимочки медицински гласник, број 36/2, уредник Жељка Алексић, Српско лекарско друштво, подружница Зајечар, 2011, ИССН 2406-1042
• Дејан Танић, Добривоје Јовановић, Од Карла Белонија до Јосифа Панчића (1939-1847) прилози за историју здравства у Јагодинском округу, Здравствене прилике у Јагодинском округу у 19. веку, број 2, Историјски архив Јагодина, Јагодина, 2005, ИСБН 86-902609-4-3
• Весна Чекић, Лечили народ и војску, а земљу просвећивали, Дневник, Дневник Војводина прес д.о.о., 1. 9. 2011.
• Мирољуб Манојловић, Двор и породица кнеза Милоша у Пожаревцу (1825-1839), Зборници докумената, Зборник 1, уредник Јасмина Николић, Историјски архив Пожаревац, 2011, ИСБН 978-86-84969-40-0
• Брана Димитријевић, Славица Жижић-Борјановић, Медицинска терминологија и фразеологија и судбина Српског архива за целокупно лекарство, Зборник Матице српске за друштвене науке, број 142, Матица српска, Нови Сад, 2013, ИССН 2406-0836
• Гордана М. Митровић, Градитељство бања Србије - 19. и прва половина 20. века - докторска дисертација, Универзитет у Београду, Архитектонски факултет, 2015.
• Будимир Павловић, Живот и дело српских научника, уредник Владан Д. Ђорђевић, САНУ, Београд, 2008.

Karlo Pacek