Корисничке алатке

Алатке сајта


милорад_митровић

Милорад Митровић

Милорад Ј. Митровић (Београд, 4. март 1867 — Београд 27. мај 1907),1) српски песник. Највише се одликовао у балади и романси, које је усавршио као нико пре њега у српској књижевности.

Посвећеност књизи и читању

Милорад Митровић је рођен 20. фебруара/4. марта 1867. у Београду.2)3) Његов отац Јован Митровић доселио се у Београд из Требиња и брзо је постао један од најугледнијих београдских трговаца из такозване главне чаршије.4)5) Милорад Митровић је завршио основну школу у Београду.6) Његов отац био је просвећен, па је својој деци набављао и препоручивао књиге песама Вука Караџића и препоручивао им да читају.7) У својој раној младости Милорад Митровић је много читао народне песме, али у њиховој библиотеци су се налазили и бројни часописи.8)

Ђачка дружина Пупољак

Гимназију је похађао и завршио у Београду.Завршио је Прву мушку гимназију, која се тада налазила у дворишној згради Капетан Мишиног здања. Учио је у генерацији са Михаилом Петровићем Аласем, Јашом Продановићем, Јованом Цвијићем, Љубомиром Стојановићем и Павлом Поповићем и другим великанима.9) Тадашња гимназијска омладина је волела много да чита.10) Заједно са неколико другова из гимназије Милорад је као ученик трећег разреда гимназије основао литерарну дружину Пупољак.11) Састајали би се двапут седмично и поред читања народних и уметничких песама друговима би знали прочитати и своје оригиналне песме.12) Они су сами радили на свом образовању и усавршавању. У тој дружини дошли су на идеју да покрену Српче, чије уређивање је након првих бројева преузео Милош Поповић.13) Као гимназијалац Митровић се јављао у Српчету и Невену.

Државна служба

Уписао се и завршио је Правни факултет у Београду.14) Постављен је 1891. за писара ужичког суда, али на том месту се кратко задржао, јер је исте године дао оставку на државну службу.15) Био је судски и полицијски писар у Чачку, Мионици и Смедереву.16) Постао је 1895. секретар суда најпре у Књажевцу, а онда у Крагујевцу.17) У Крагујевцу је 1897. постао судија.18) Отпуштен је 1898. из државне службе, а онда је 1900. поново враћен у службу, па је био судија у Шапцу и секретар Апелационог суда.19) Отпуштен је из државне службе марта 1903, али након Мајског преварата враћен је у службу.20) Био је секретар Апелације, затим секретар београдског окружног суда и онда опет секретар Апелације.21)

Песништво

Као песник почео је да се развија у школи Војислава Илића, који му је био близак пријатељ.22) Као почетник стално се налазио у друштву Војислава Илића, па је нехотично био под непосредним утицајем његове поезије.23) Под утицајем Војислава Илића написао је Трубадура, Хетеру, Папучицу, Дон Рамира и друге.24) Кад је Војислав Илић престао да пише песме под утицајем руских писаца тада се и Митровић ослободио утицаја Војислава Илића и почео је да пише оригиналније песме.25) Још као студент Митровић се јављао у Отаџбини песмама, које су привлачиле општу пажњу, а за њега су почели да пишу да на њему остаје српска поезија.26) Јављао се у Отаџбини, Преодници, Звезди, Босанској вили, Делу, Новој Искри, Српском књижевном гласнику, Грбоњи, Геџи, Бичу, Одјеку и Дневном листу.27) Његови радови су на тај начин изашли растурени у разним листовима. Засебно је штампао баладе и романсе у делу Књига о љубави (Београд 1899), а збирку политичких и сатиричких песама штампао је као Пригодне песме (Београд 1903).28)

Након смрти Војислава Илића 1894. био је најистакнутији српски лиричар. Имао је много лепих и нежних лирских песама, а песма Била једном ружа једна толико се допала Јовану Јовановићу Змају, да ју је превео на немачки.29) Његов песнички таленат био је више епски и сатирички, а највише се одликовао у балади и романси, које је усавршио као нико пре њега у српској књижевности.30) Одликовао се у глатком и лепом стиху.

Политика и политичке песме

Његове политичке и сатиричке песме биле су доста успешне.31) Још као средњошколац интересовао се за политику, а као студент био је једном толико одушевљен социјализмом, да је напустио школу и породицу и отишао да просвећује народ као сеоски учитељ у Матијевцима код Ниша.32) Био је присташа Народне радикалне странке у време највеће борбе радикала против апсолутизма династије Обреновића.33) Много пута власт га је прогањала због његових политичких идеала, па су га много пута премештали са једнога на други крај Србије, а више пута је био и отпуштан из државне службе.34) Цело то време он је по часописима објављивао политичке и сатиричне песме. Од 1890. до 1903. постао је један од најупорнијих бранилаца политичких и грађанских слобода против насиља династије Обреновић и њиховог режима.35)36) Његови епиграми били су дрски, духовити и непоштедни. Од политичких песама биле су познате Лав и лицемери, Кокошија војска, Одзив, Фарзистанска трка, Фарзистански шах-кочијаш, Два краља - у картама, Стари шах, Посланица пријатељу и многе друге.37)

Крај живота

Последњих година живота нарушило му се здравље, па је 1906. боравио у Соко-бањи заједно са Стеваном Сремцем.38) Умро је 14. маја/27. маја 1907. у Београду.39)

Литература

  • Јован Скерлић, Милорад Ј. Митровић, Читуља, Српски књижевни гласник, број 153, Београд, 1907, стр. 876–879
  • Милорад Ј. Митровић, Босанска вила, Сарајево, 30. 6. 1907, стр. 177-180
  • Милорад Павић, Војислав Илић, његово време и дело, Замак културе, Врњачка Бања, 1972.

Milorad Mitrović
Milorad Mitrovic

1) , 16) , 17) , 18) , 19) , 20) , 21) , 22) , 26) , 27) , 38) , 39)
СКГ 153, 1907, стр. 877
2) , 4) , 6) , 14) , 15)
СКГ 153, 1907, стр. 876
3) , 5) , 7) , 8) , 10) , 11) , 12) , 13) , 23) , 24) , 25)
Босанска вила, 30. 6. 1907, стр. 178
28) , 29) , 30) , 31) , 32) , 33) , 34) , 35)
СКГ 153, 1907, стр. 878
36) , 37)
Босанска вила, 30. 6. 1907, стр. 180
милорад_митровић.txt · Последњи пут мењано: 2021/09/03 18:35