Добро дошли на Српску енциклопедију

Арсеније Радивојевић

Арсеније Радивојевић (Сентандреја, 1720 — Нови Сад, 13. октобар 1783), епископ пакрачке, будимске и бачке епархије.

Владика пакрачки, будимски и бачки

Арсеније Радивојевић је рођен око 1720. у Сентандреји.1) Световно име му је било Тимотије Радивојевић.2) Похађао је школу у Сентаандреји и у Будиму.3) У свом родном месту имао је приватног учитеља Адама Корморанац.4) Службовао је на владичанском двору будимског епископа Василија Димитријевића, који га је 1734. рукоположио у чин ђакона.5) Његов добротвор владика бачки Висарион Павловић га је послао на школовање у Сегедин.6) Висарион Павловић га је касније поставио за учитеља на школама у Новом Саду.7) Митрополит Павле Ненадовић поставио га је 1749. за презвитера, а исте године и за егзарха сремског.8) Арсеније Радивојевић замонашио се 1749. (или 1751.9) ) у манастиру Рековцу.10) Након тога постао је учитељ клерикалне школе у Новом Саду.11) Почетком 1753. постављен је за протосинђела, а након смрти Висариона Павловића митрополит га је поставио за администратора бачке епархије.12) Постављен је 1759. за епископа пакрачког.13) Због црквених послова боравио је више у Бечу, него у Пакрацу.14) Поред тога народ је за владику више желео Генадија Васића, који је преко двадесет година био сарадник пакрачких епископа.15) Арсенијев десетогодишњи рад у пакрачкој епархији био је неуспешан, па је тражио премештај.16) Постављен је 1770. за епископа будимске епархије.17) На предлог митрополита Вићентија Јовановића Видака постављен је 1774. за епископа бачке епархије, па се преселио у Нови Сад.18)19) У Новом Саду долазио је у сукоб са магистратом и са грађанима, посебно јер су се мешали у црквене послове, што су за време светаца држали отворене трговине и што су неограничено располагали школском управом.20)

Спорно наређење власти о затвореним сандуцима

Мађарска власт је 1777. забранила да се мртваци носе откривени у цркву на опело.21)22) Када је по наређењу власти требао да то наређење обнародује, он се изговарао да то наређење нема смисла, па је дозволио да се опело одвија по старом.23) Када га је власт опоменула онда је био присиљен да то наређење саопшти народу.24) Народ није пристајао на ново наређење да носи покојнике у затвореним ковчезима, него се и даље држао старог обичаја, а свештеници се нису усудили да крше наређење власти, па су многи сахрањени без свештеника.25) Народ је био огорчен, па је дошло ујутро 8/19. октобра 1777. до демонстрација у новосадском владичанском двору.26)27) Демонстранти су оптужили владику да намерава да их поунијати.28) Тога дана број демонстраната се повећао, а у посету су дошли и митрополит Вићентије Јовановић Видак и темишварски и вршачки епископ Мојсије Путник и Јосиф Јовановић Шакабента.29) Митрополит је пред народом рекао да ће послати делагацију код царице и да ће за осам дана знати на чему су, а да у међувремену важе стари обичаји.30) Касније су одобрени стари обичаји.

Страдање епископа

Августа 1780. двојица Новосађана оптужила су владику Радивојевића за содомију.31) Иако је владика увек водио моралан живот и поред шесторице сведока у његову корист, ипак су победили његови тужиоци.32) Пошто владици није помогао ни пут у Беч, да докаже своју невиност, он је децембра 1780. душевно оболио.33) Био је лишен епархије и послан је у манастир Бездан.34) Након тога послан је у Осијек, а касније је власт наредила да се не сме враћати у бачку епархију, па је 1782. отишао у Трст.35) Када се мало опоравио од душевног оболења одлучио је да поново покрене судски спор.36) Пештански адвокат Самуил Бењовски је повео парницу да спере љагу са епископа.37) На првом рочишту 1783. доказао је у суду невиност Арсенија Радивојевића, али пошто се супротна страна жалила ново рочиште је било заказано за октобар 1783.38) Владика није дочекао коначни крај тога судског спора. Умро је 2/13. октобра 1783. у Новом Саду.39)

Литература

1) , 3) , 6) , 7) , 9) , 11) , 12) , 13)
Ђ. Рајковић, 1881, стр. 45
2) , 5) , 8) , 10)
Сава Вуковић, 1996, стр. 34
4)
„Радио”, Епископи бачки – емисија 03 – Арсеније Радивојевић, Радио Беседа, 30. новембар 2015, Београд
14) , 15) , 16) , 19) , 21) , 26) , 39)
Сава Вуковић, 1996, стр. 35
17) , 18)
Ђ. Рајковић, 1881, стр. 46
20) , 22) , 23) , 24)
Ђ. Рајковић, 1881, стр. 47
25) , 27)
Ђ. Рајковић, 1881, стр. 48
28) , 29)
Ђ. Рајковић, 1881, стр. 49
30)
Ђ. Рајковић, 1881, стр. 50
31) , 32)
Ђ. Рајковић, 1881, стр. 52
33)
Ђ. Рајковић, 1881, стр. 53
34)
Ђ. Рајковић, 1881, стр. 54
35) , 37) , 38)
Ђ. Рајковић, 1881, стр. 56
36)
Радио
Штампање