Артаксеркс III

Артаксеркс III (око 425—338. пре Христа), цар Персијског царства од 359/8. до 338. пре Христа. Син је и наследник Артаксеркса II. Пре доласка на власт био је сатрап и командант персијске војске. Дошао је на власт након што му је један брат погубљен, други починио самоубиство, а трећи убијен. Када је дошао на власт погубио је све у краљевској фамилији да би осигурао свој положај. Започео је са два велика похода на Египат. Први поход на Египат није био успешан и након тога уследио је низ побуна у западним сатрапијама. Артаксеркс је 343. пре Христа покорио Египат и угушио побуну у Феникији. Филип II Македонски је након успона Македоније почео да потиче Грке да се побуне против Персије. Артаксеркс је помагао Перинт да се одупре македонској опсади. Према Диодору са Сицилије еунух и персијски хилијарх Багоа отровао је Артаксеркса.1)

Артаксерксов крвави долазак на власт

Пре него што је дошао на власт Артаксеркс је био сатрап и командант у очевој војсци. Током 359. пре Христа кренуо је у поход на Египат. Била је то реакција на египатске нападе на обална подручја Феникије. Његов најстарији брат Дарије био је престолонаследник, али пошто је настојао да што раније дође на власт намеравао је да убије свога оца. Његов отац Артаксеркс II сазнао је за ту заверу, па је погубио Дарија. Следећи престолонаследник био је Аријасп. Артаксеркс III је био трећи син персијскога цара и заједно са још неколико завереника преварио је Аријаспа да цар сумња у њега, па је Аријасп починио самоубиство. Након тога цар је намеравао да наследник престола постане његов четврти син Арсам, али и он је убијен. Персијски цар Артаксеркс II умро је 359/8. пре Христа. Артаксеркс III је одмах наредио да се побије преко 80 његових рођака, а све са циљем да осигура своју власт од могућега преврата.

Први походи

Артаксеркс је након тога ратовао са побуњеним Кадузијцима. Успио је да натера оба кадузијска краља да се потчине. У борби са Кадузијцима истакао се каснији персијски цар Дарије III. Током 355. пре Христа Артаксеркс III је прислио Атину на мировни споразум, по коме је морала да напусти градове Мале Азије и да призна независност својих побуњених савезника. Тим споразумом окончан је Савезнички рат (357–355. пре Христа).

Последња фаза побуне сатрапа

Након тога дао је отказ свим грчким плаћеницима у Малој Азији, јер они више нису представљали гаранцију за мир, него су их западни сатрапи знали да користе приликом побуна против персијског цара. Артаксерксово наређење игнорисао је Артабаз, сатрап Лидије. Артабаз се побунио и затражио је помоћ од Атине. Артабаз је поред Атине добијао помоћ од Оронта и од Ментора са Родоса. Атински војсковођа Харет ступио је у Артабазову службу и заједно са Артабазом у једној бици победио је персијску војску. Атињани су најпре одобрили Харетов савез са Артабазом. Након жалбе персијског цара Артаксеркса III Атињани су променили мишљење, поготово након гласина да је персијски цар обећао 300 бродова побуњеним атинским савезницима.2) Харес је због тога напустио Артабаза. Након Хареса Артабаз је добио помоћ од Тебе. Теби је био потребан новац због учешћа у Трећем светом рату, па је послала војсковођу Памена са 5.000 најамника и тада су победили персијску војску у две велике битке.3) Ипак након почетних успеха током 354. пре Христа Артабаз је био поражен и морао је да бежи на двор краља Филипа II Македонскога.

Први поход на Египат

Артаксеркс III је током 351. пре Христа покренуо поход на Египат, који је дуго времена био независан.4) У исто то време избила је побуна у Малој Азији, коју је потакла Теба. Артаксеркс је са великом војском напао Египат, у коме је тада владао Нектанебо II. Након годину дана ратовања египатски фараон Нектанебо II је победио персијску војску уз помоћ грчких генерала Диофанта и Ламија. Артакисеркс је био присиљен да се повуче и да одгоди египатски поход.

Побуна Сидона и Кипра

Након тога пораза охрабрили су се разни поглавари Кипра, Феникије и Мале Азије, па су прогласили независност.5) Артаксеркс је у поход на Кипар послао сатрапа Карије Идријеја.6) Идријеј је кренуо на Кипар са 8.000 грчких плаћеника и 40 трирема, којима су заповедали Фокион и Евагорин син. Када је Идријеј угушио побуну на Кипру онда је Артаксеркс покренуо офанзиву против Сидона. Пошто се Сидон побунио против Персије египатски фараон Нектанебо им је као помоћ послао Ментора са Родоса и 4.000 плаћеника. Сидон су нападали сатрап Киликије Мазеј и сатрап Сирије Белесис. Ментор са Родоса их је неколико пута победио,7) али није могао да победи велику персијску војску, под Aртаксерксовим заповедништвом. Када се појавила велика персијска војска 346. пре Христа тада су Тенес и Ментор схватили да немају шансе, па су издали град.8) Када је Тенес пустио персијску војску у Сидон, Артаксеркс га је убио, јер му више није био од користи.9) Након тога грађани Сидона су сами запалили себе и свој град.10) Погинуло је око 40.000 грађана Сидона.

Други египатски поход

Одмах након покоравања Сидона Артаксеркс је 343. пре Христа започео са инвазијом на Египат. Поред војске персијских сатрапија у инвазији је учествовало 14.000 Грка из Мале Азије и 4.000 грчких најамника под заповедништвом Ментора са Родоса. Укупно је имао 300.000 пешака, 30.000 коњаника и 300 трирема.11) Поделио је војску на три дела и на чело свакога дела поставио је Персијанца и Грка. Грчки заповедници били су Ментор са Родоса, Лакрат из Тебе и Микострат из Аргоса. Персијски заповедници били су Росак, Аристазан и главни еунух Багоа. Нектанебо II се супростављао са 100.000 војника, а од тога било је 20.000 грчких најамника. Нектанебо II је линију обране поставио на Нилу и његовим бројним огранцима и каналима. Након пораза Нектанебо II побегао је у Мемфис, остављајући иза себе утврђене градове са гарнизонима. Многи египатски градови, који су били први на удару персијске војске имали су гарнизоне у којима су били измешани Египћани и Грци. Ментор је раширио вести да ће Артаксеркс бити великодушан према онима, који се предају, а да ће оне који се не предају снаћи судбина Сидона.12) Египћани су бежали из градова, а Грци плаћеници су остајали у тим градовима. Плаћеници су се посвадили са домаћим становништвом, па су градови након тога падали.

Када је персијска војска заузела велики део Доњег Египта напредовала је према Мемфису, па је Нектанебо напустио Мемфис и побегао у Етиопију. Брзо након тога цео Египат се предао Атаксерксу. Артаксеркс III је наредио да се сруше бедеми египатских градова. Египатске Јевреје преселио је у Хирканију, јужно од Каспијског језера. Започео је са страховладом и са пљачкањем храмова. Пљачкањем египатских храмова Персија је сакупила велико богатство. Поред осталога Артаксеркс је повећао порезе и покушао је да ослаби Египат толико да никад поново не би могао да се дигне против Персије. Ферендата је именовао за сатрапа Египта. Опљачканим благом наградио је најамнике и вратио се са славом успешнога покоравања Египта.

Касније године

Након успеха у Египту током неколико година успешно је угушио неколико побуна у различитим деловима царства. У египатском походу истакли су се Ментор са Родоса и Багоа, па су унапређени. Ментор је именован за сатрапа у обалним западним сатрапијама.13) Багоас је са друге стране најпре заповедао у источним сатрапијама, а након тога је постао главни царев саветник.14) Багоа је постао хилијарх и друга особа у царству, одмах после цара. Персијске снаге у Јонији и Ликији оствариле су потпуно контролу над Егејем и запоселе су већину острва, која су пре тога припадала Атини. Исократ из Атине позивао је на рат против Персије, али грчки градови тога доба нису били довољно јаки за сукоб са Персијом. Артаксеркс се 341. пре Христа вратио у Вавилон, где је наставио да гради велику Ападаму, коју је описао Диодор са Сицилије.

Политика слабљења Македоније

Иако није било никаквих унутрашњих или вањских немира у Персији ипак је Артаксеркс био узнемирен јачањем Македоније. Уочио је јачање Македоније, која се територијално ширила за време Филипа II Македонскога. Артаксеркс је због тога наредио да Персија пружи подршку македонским непријатељима, настојећи на тај начин да слаби Македонију. Помагао је Тракију, односно Керсоблепта да задржи независност. Помагао је град Перинт за време македонске опсаде. Перинт се уз персијску подршку успео обранити 340/339. пре Христа. До 338. пре Христа Филип II Македонски планирао је инвазију на Персију.

Смрт

Багоа је уз помоћ лечника 338. пре Христа отровао Артаксеркса. Багоа је побио и све Артаксерксове синове, сем најмлађега Артаксеркса IV. Њега је Багоа поставио за персијскога цара. Персијом је онда фактички владао Багоа, да би 336. пре Христа убио и Артаксеркса IV. На власт је поставио Дарија III. Када је Дарије III кренуо да води самосталну политику Багоа је покушао да га отрује, али није успео, него је сам био притеран да попије отров.

Литература

1)
Чланак пренесен са Историјске енциклопедије
2)
Диодор, 16.22
3)
Диодор, 16.34
4)
Briant стр. 682
5) , 6)
Briant стр. 683
7)
Диодор, 16.42
8)
Диодор, 16.42-16.45
9) , 10)
Диодор, 16.45
11)
Диодор, 16.40
12)
Диодор, 16.49
13) , 14)
Диодор, 16.50
Штампање