Корисничке алатке

Алатке сајта


артаксеркс_ii

Артаксеркс II

Артаксеркс II Мнемон (435/4—359/8. пре Христа), персијски цар од 404. пре Христа до 359/358. пре Христа. Његов млађи брат Кир Млађи покушао је да се домогне персијскога трона уз помоћ Десет хиљада грчких плаћеника, али поражен је 401. пре Христа у бици код Кунаксе. Спарта је ратовала са Персијом и освајала је грчке области Мале Азије. Да би зауставио Спарту Артаксеркс II је потакао спартанске непријатеље Атину, Тебу и Коринт да започну Коринтски рат против Спарте. Када је Спарта довољно ослабљена, а Атина ојачала и почела да угрожава персијске интересе Артаксеркс II је почео да помаже Спарту. Присилио је све грчке државице да 387/386. пре Христа прихвате његов диктат, односно мир какав им је он издиктирао. Тај мир се називао Краљев или Анталкидин мир, а грчки полиси су тада признали персијски суверенитет у Малој Азији. Египат је постао независан почетком Артаксерксове власти, када се Кир Млађи побунио. Артаксеркс је касније више пута неуспешно покушавао да поново освоји Египат. При крају његове власти од око 368. до 358. пре Христа избијале су многе побуне у Персијском царству, а најпознатија таква побуна је побуна сатрапа.1)

Долазак на власт

Дарије II (424-404. пре Христа) и Парисатис су имали четири сина, Артаксеркса II, Кира Млађега, Остана и Оксатра. Кир Млађи је био нагао, а Артаксеркс је био много блажи.2) Артаксерксова мајка је много више волила Кира Млађега и желеле је да он иако млађи наследи престо.3) Када је краљ Дарије II лежао на самрти Кир Млађи је кренуо из своје сатрапије пун наде да ће му мајка испословати да наследи персијски трон. Парисатис се залагала за Кира Млађега користећи аргумент да се Кир Млађи родио када је Дарије био краљ, а Артаксеркс се родио док Дарије још није био краљ. Ипак Кирова и Артаксерксова мајка није успела да спречи да Артаксеркс постане краљ. Кир Млађи је постао сатрап Лидије и главни заповедник војске у приморским сатрапијама.

Планови Кира Млађега

Тисаферн је сазнао за Кирове планове да убије Артаксеркса и да се домогне трона. Када је Артаксеркс сазнао од Тисаферна за планове свога брата дао је да се ухапси Кир Млађи.4) Међутим на инзистирање мајке Артаксеркс је ослободио свога брата Кира Млађега и поново га послао у његову сатрапију. Кир Млађи је и даље био незадовољан својим положајем.

Побуна Кира Млађега

Кир Млађи се никако није помирио са својом позицијом. Намеравао је да освоји персијски престо. Тражио је помоћ од Спарте. Спарта је наредила Клеарху да Киру пружи сваку могућу помоћ.5) Поред остале војске Кир је окупио 13.000 грчких плаћеника. Кир је у почетку сакривао свој прави циљ. Ипак Тисаферн је информисао Артаксеркса да Кир Млађи намерава да освоји персијски трон. Кир Млађи је са војском отишао далеко, све недалеко од Вавилона. Артаксеркс II је у почетку избегавао да са војском заустави Кира. Саветници су га наговорили да не избегава битку са бројчано много слабијим непријатељем.

Битка код Кунаксе 401. пре Христа

Одлучна битка код Кунаксе између персијске војске и снага Кира Млађега одиграла се 401. пре Христа. У бици је на Кировој страни учествовало око 10.000 грчких плаћеника под заповедништвом Клеарха, 2.500 пелтаста и 10.000 војника из Азије. Артаксеркс је имао вишеструко бројнију војску. Пред битку дошло је до свађе Клеарха и Кира Млађега. Клеарх није хтео да са грчких плаћеницима нападне персијски центар где се налазио Артаксеркс. Уместо њега Кир Млађи је напао персијски центар са војницима из Азије. Клеарх је на својој страни побеђивао, али Кир Млађи је погинуо приликом напада на персијски центар, где се налазио краљ и најбоља војска. Иако је Кирова војска побеђивала након Кирове смрти више није било вође.Грчки плаћеници су се повлачили преко персијске територије у поретку. Тисаферн их је следио, а позвао је вође плаћеника на преговоре. Тада је на превару заробио Клеарха и неколико вођа грчких плаћеника. И након тога Десет хиљада се повлачило и стигли су након дугога марша до сигурности.

Рат Спарте са Персијом

Пошто се Десет хиљада грчких плаћеника показало као војна сила, која је могла да се обрани од целе персијске војске међу Грцима се појавило самопоуздање. Спарта се посебно осећала довољно способном да ослободи Грке које су живели на обалама Мале Азије. Персијски цар Артаксеркс II је због великих заслуга у гушењу Кирове побуне поставио Тисаферна за сатрапа западне Азије, тј. за сатрапа Лидије и Карије. Када се вратио Тисаферн је полагао право на целу Јонију. Јонски градови су након Пелопонеског рата припали Персији, а током Кирове побуне били су углавном под управом одметнутог Кира Млађега. Тисаферн је напао оне градове, који су одбили да се врате под персијску власт. Јонски грчки градови су замолили Спарту да им помогне. Спарта се одазвала позиву, па је 399. пре Христа послала војску под заповедништвом Тимброна. Тимброн је са 6.000 преживелих плаћеника дошао до Ефеза. Циљ тога похода је био да се Тисаферн присили на преговоре. Тимбронов поход није се показао успешним, па је Спарта 399. пре Христа послала новога заповедника Деркилиду, познатог по лукавости.

Деркилида је схватио да између Фарнабаза и Тисаферна постоји нетрпељивост, па је склопио примирје са Тисаферном и напао је Фарнабазову сатрапију. Деркилида је био веома успешан током 399. и 398. пре Христа и успео је у почетку да заузме многе градове. Током 397. пре Христа Деркилида није био успешан приликом напада на Карију, па је склопио примирје. Персија је искористила мир да би градила велику морнарицу, али Спарта је схватила да мора да спречи изградњу морнарице. Током 396. пре Христа спартански краљ Агесилај II је дошао са војском у Малу Азију и преузео је заповедништво.

Персија потиче Коринтски рат

Агесилај II је био веома успешан. Најпре је заузео многе градове у Фригији. Током 395. пре Христа Агесилај је кренуо на Лидију према Сарду. Победио је персијску војску под заповедништвом Тисаферна у Пактолу близу Сарда 395. пре Христа. После тога Титрауст је по налогу двора убио Тисаферна и потплатио је Агесилаја да оде из Лидије.6) Агесилај је пристао да се врати само до Фригије,7) тј. до Фарнабазове сатрапије. Освојио је највећи део Фригије. Агесилај II је имао намеру да освоји Персију. Артаксеркс II или његови сатрапи су због тога одлучили да Спарти створе проблеме у самој Грчкој. Послали су Тимократа са Родоса са великом количином новца и он је делом почео да потплаћује, а делом да наговара грчке градове да створе савез против Спарте. Спартанска хегемонија и агресивна политика допринела је да се тај савез лакше оформи. Савез против Спарте оформили су Теба, Коринт, Аргос и Атина. Коринтски рат између Спарте и антиспартанског савеза започео је 395. пре Христа. Пошто је рат почео у Грчкој, а Спарта је изгубила Лисандра и једнога краља ефори су морали да позову краља Агесилаја II да се врати из Азије у Европу. Персијски новац је имао лик стрелца на себи, па је Агесилај II рекао да га је Артаксеркс II истерао са 10000 стрелаца, јер је толико новца дао Атини и Теби да зарате против Спарте.8)

Персија поново контролише Малу Азију

Артаксеркс II је 397. пре Христа именовао Конона заповедником персијске флоте.9) Конон се надао да ће ратујући за Персију и ако покори Спарту успети да поврати атинско вођство у Грчкој.10) Осим тога очекивао је да ће и сам постати славан. У бици код Книда 394. пре Христа персијска флота је победила спартанску флоту. Комбинована атинско-персијска морнарица под заповедништвом Конона потопила је спартанску флоту, коју је водио неискусни Писандар.11) Одмах након битке Конон и Фарнабаз заузели су грчке градове у Јонији, који су били под спартанском контролом. Након те битке Спарта је изгубила контролу над морем.12) Персија је поново контролисала обалу Мале Азије. Пошто је Спарта уклоњена из Азије и са мора Персија је могла да поново успостави своју доминацију у Јонији и делу Егејског мора. У пролеће 393. пре Христа Конон је заузео Кикладе и острво Китеру, одакле се контролисао прилаз Спарти.13)

Персија подржава Спарту

Током Коринтског рата Персија је помагала Атину и савезнике против Спарте, па је Спарта губила контролу. Сатрап Тирибаз је сматрао да Атина представља већу опасност за Персију, па је тајно почео да помаже спартанску флоту. Када је за то сазнао Артаксеркс II га је сменио 392. пре Христа. На његово место поставио је Струту, који је наставио са антиспартанском политиком. Требало је чекати неколико година да дође до промене персијске политике. Због атинске политике помагања Евагоре на Кипру дошло је до нове промене персијске политике током 388. пре Христа, па је Тирибаз поново постао сатрап. Заједно са Анталкидом помагао је поновну изградњу спартанске флоте, да би угрозили атинске интересе. Спартанска флота на Хелеспонту подсетила је Атињане на 404. пре Христа, када су због истога разлога изгубили Пелопонески рат. Спартанска флота је угразила снабдевање Атине житом, па су тако присилили Атину да пристане на преговоре. На преговорима зараћених страна Тирибаз је заступао самога персијскога цара. Тирибаз и Анталкида били су посредници између Артаксеркса II и спартанског краља. Ти преговори довели су до Анталкидина мира ( или Краљевог мира), који је Артаксеркс II диктирао осталим учесницима 387. пре Христа (386. пре Христа).

Анталкидин мир или Краљев мир

Артаксеркс II је написао одредбе мировнога споразума, које су прочитане учесницима Коринтскога рата. Тај мир је назван Анталкидин мир, али и краљев мир, јер га је краљ Артаксеркс II диктирао. Најважније одредбе Анталкидина мира су:

  • грчки градови у Малој Азији припадају Персији;
  • Персији припадају и Кипар и Клазомена;
  • острва Лемнос, Скирос и Имброс остају под контролом Атине;
  • признање аутономије, тј. независности свих грчких полиса у Грчкој;
  • Артаксеркс II прети ратом онима, који не прихвате те одредбе.

Анталкидин мир је за Артаксеркса II и Персију представљао велики успех, јер су успели да уклоне сталну претњу у Малој Азији. Атина, Спарта и Теба и остали грчки полиси признали су персијски суверенитет у Малој Азији.

Кипарски рат

Евагора је искористио добре односе са персијским царем Артаксерксом II, па је очекивао да му то даје слободу да успостави хегемонију на целом Кипру. Евагора је најпре био краљ Саламине, а онда је ратовао и заузео је највећи део Кипра. До 391. пре Христа једино су Аматус, Соли и Китијум (Ларнака) остали ван његове контроле.14) Ти градови су тражили помоћ од персијског краља Артаксеркса II оптужујући Евагору да је убио персијског савезника краља Агириса.15) Од 391. пре Христа погоршали су се односи Евагоре и Персије. Артаксеркс II је одлучио да покори Кипар и Евагору. Кипар је имао велики стратешки значај, а имао је и велику морнарицу.16) Артаксеркс II је припремио велику флоту и одредио је сатрапа Карије Хекатомна да заповеда походом на Кипар.17) Изгледа да је Хекатомно извршио инвазију 391. пре Христа, али Евагора је успео да добије на времену захваљујући дипломатској вештини. Склопио је споразум са Хекатомном, који је повукао војску. Уз помоћ Атињана и египатског владара Хакора заузео неколико градова у Феникији и потакао Киликију на побуну. По одредбама Анталкидина мира Кипар је требао да припада Персији, а Атина је требала да престаје да помаже Кипар.

Персијски сатрапи Тирибаз и Оронт су напали Кипар 381. пре Христа са много већом војском од оне, коју је Евагора имао на располагању.18) Евагора је тајно добио помоћ од египатског владара Хакора и од владара Карије Хекатомна.19) У великој поморској бици код Китијума (Ларнака) 381. пре Христа Персијанци су уништили Евагорину флоту,20) па се Евагора морао затворити унутар Саламине. Након тога пораза Персијанци су опседали Саламину и са копна и са мора. Рат се наставио још неко време и окончан је 380/379. успостављањем персијскога суверенитета на Кипру. Евагора је и даље формално остао краљ Саламине.

Покушаји поновног освајања Египта

Египат је постао независан почетком Артаксерксове власти, када се Кир Млађи побунио. Фараон Амиртеј помиње се 400. пре Христа у Елефантину.21) Први владар 29. египатске династије био је Неферит I, који је владао од 398. до 393. пре Христа.22) Египатски владари су финансијски помагали разне персијске непријатеље. Египатски фараон Хакор је помагао Евагору и Атињане. Три савезника Кипар, Египат и Атина контролисали су источни Медитеран, па Персија није могла да лако нападне Египат. Након окончања Коринтскога рата Артаксеркс II одлучио је да се обрачуна са Египтом. Атина је била присиљена да призна персијски суверенитет и у Малој Азији и на Кипру. Артаксеркс II је именовао Фарнабаза II заједно са Титраустом за заповедника похода на Египат. Два напада на Египат 385. и 383. пре Хр. била су неуспешна. Том приликом египатски фараон Хакор унајмио је грчке плаћенике под заповедништвом Хабрије Током 381. пре Христа Хакор је помагао Евагору са 50 бродова, много новца и жита.

Током 373. пре Христа Фарнабаз II је једини заповедник у походу на Египат. У то време Египат је био без савезника. Уз Фарнабаза II били су и грчки плаћеници под заповедништвом Ификрата. Египатски фараон Нектанебо I није имао морнарицу, која би ометала напредовање персијске војске из Газе. Према Диодору персијска војска састојала се од 200.000 војника, 20.000 грчких плаћеника и 300 трирема.23) Вође похода на Египат били су Фарнабаз II и Ификрат, који је заповедао са 20.000 најамника.24) Фарнабаз II је био спор, тако да је дао Египћанима довољно времена да се припреме. Нектанебо I је блокирао све важније тачке, којима би персијска војска могла да прође.25) Посебно добро је утвдио прво ушће Нила, пелузијско ушће, тако да су се Фарнабаз II и Ификрат запутили бродовима и искрцали се код Мендесијског ушћа са 3.000 војника. На томе месту заузели су утврђење и поробили становништво.26) Након тога дошло је до свађе између Ификрата и Фарнабаза око тактике, а та свађа је помогла Египћанима да консолидирају снаге и победе. Бријант сумња у веродостојност целе приче или њених делова јер се зна да је Диодор био под утицајем грчких извора 4. века, који су сматрали да персијски команданти нису способни да победе у бици без савета грчких војсковођа.27)

Побуна сатрапа

Први сатрап који се побунио против Артаксеркса био је Датам. Побунио се 368. пре Христа јер се препао да би могао да буде погубљен. Уследила је побуна великога броја сатрапа у западним деловима Персијског царства. Против Датама Артаксеркс II послао је Артабаза.28) Датам је имао на располагању 20.000 плаћеника. Датам је победио Артабаза.29) Ариобарзан се побунио 367./366. пре Христа. Артаксеркс II послао је Аутофрадата на челу велике војске да угуши побуну. Аутофрадат је имао на располагању огромну војску од 20.000 коњаника и 100.000 пешака.30) Поред тога имао је и 3.000 праћкаша, 45.000 савезника, 3.000 грчких плаћеника и много лаконаоружаних војника.31) Ариобарзан је тада изгубио велики део своје сатрапије. Против персијског цара побунило се још неколико сатрапа. Били су то сатрап Јерменије Оронт и кратко сатрап Карије Маузол. Побуњеним сатрапима помагао је египатски фараон Теос. Кратко време након 360. пре Христа био је успостављен ред, па када је Артаксеркс III Охос наследио свога оца 358. пре Христа није морао уопште да се боји сатрапа.

Литература


Artakserks II

1)
Чланак пренесен са Историјске енциклопедије
2) , 3)
Плутарх, Артаксеркс 2
4)
Плутарх, Артаксеркс 3
5)
Плутарх, Артаксеркс 6
6) , 7)
Плутарх, Агесилај 10
8)
Плутарх, Агесилај 16
9) , 10)
Диодор са Сицилије 14.39
11)
Диодор, 14.83
12)
Диодор, 14.84
13)
Диодор са Сицилије 14.84
14) , 15) , 16) , 17)
Диодор 14.98
18) , 19)
Диодор 15.2
20)
Диодор 15.3
21) , 22)
Briant стр. 634
23) , 24)
Диодор, 15.41
25) , 26)
Диодор, 15.42
27)
Briant стр. 654
28) , 29)
Диодор 15.91
30) , 31)
К. Непос, Датам 8
артаксеркс_ii.txt · Последњи пут мењано: 2021/06/25 21:59