Деркилида (грч. Δερκυλἰδας), спартански војсковођа крајем 5. и почетком 4. века пре Христа. Био је познат по својој лукавости. Успешно је ратовао у Малој Азији против Персије од 399. пре Христа до 397. пре Христа и помагао је грчке градове Мале Азије да очувају независност. Користио је нетрпељивост двојице персијских сатрапа, па им је делио снаге. Искористио је и Мидијин страх од Фарнабазове освете, па је у Еолиди заузео многе градове и покупио велики плен. Био је на гласу као изузетно лукав, па су га називали Сизиф.¹⁾

У пролеће 411. пре Христа послали су га на Хелеспонт да потакне побуну градова на Хелеспонту против Атине. Успео је да придобије стратешки важне градове Абид и Лампсак, али Лампсак су Атињани веома брзо вратили под своју власт.

Током 399. пре Христа послали су га из Спарте да замени Тимброна, који се није показао као успешан војсковођа у рату у Малој Азији. Када се Тимброн вратио у Спарту био је кажњен. Савезници су га оптужили да је дозволио војсци да пљачка савезничке територије.²⁾ Деркилида је искористио љубомору између два персијска сатрапа Тисаферна и Фарнабаза II, тако да је успевао да подели њихове снаге и да ратује само са једним.³⁾ Склопио је примирје са Тисаферном, па је нападао Фарнабазову сатрапију. Деркилида је и иначе мрзио Фарнабаза, јер је једном раније као хармост Абидоса био кажњен због Фарнабаза.⁴⁾

Изводио је операције у Еолиди, која је припадала Фарнабазу II. Тај део Еолиде припадао је Фарнабазу, али Дарданац Зенис је ту био раније подсатрап. Када је Занис умро Фарнабаз се спремао да подсатрапију преда неком другом. Зенисова жена Манија отишла је до Фарнабаза II са богатим поклонима.⁵⁾ Манија је подсетила Фарнабаза да је хвалио Зениса јер је увек на време плаћао данак. Манија је обећавала да ће она наставити са истом политиком плаћања само ако остави Еолиду у њеним рукама.⁶⁾ Фарнабаз II ју је прогласио сатрапом и она је увек на време плаћала данак. Успешно је владала. Убио ју је њен зет Мидија, да би се домогао власти.⁷⁾ Мидија је заузео два града у којима је био највећи део Манијина блага. Већина градова није прихватала узурпатора. Мидија је послао поклоне Фарнабазу, а Фарнабаз II му је одговорио да задржи поклоне и да их добро чува док он не дође и по њега и по поклоне.⁸⁾ Рекао је да му нема живота, ако се не освети за Манијино убиство.

У том критичном моменту стигао је Деркилида и у једном дану три града су прешла на његову страну.⁹⁾ Послао је гласнике и у остале градове Еолиде нудећи им слободу, ако постану савезници са њим. Након тога на његову страну прешло је још неколико градова. Међутим Себрена је остала лојална Фарнабазу II,¹⁰⁾ па је неколико дана покушавао да заузме град, а онда се војска из опкољенога града побунила против свога заповедника и присилила га да преда град.¹¹⁾ Мидија се бојао Фарнабазове освете због Манијиног убиства, па је кренуо да преговара са Деркилидом. Питао је Деркилиду шта тражи да би успоставили савез.¹²⁾ Деркилида је од Мидије тражио да даде грађанума слободу и аутономију.¹³⁾ Деркилида је искористио Мидијин страх од Фарнабазове освете, па је уз његову помоћ освајао градове. Знао је да је Мидија у незавидној позицији и да мора све да послуша. Деркилида је присилио Мидију да му предаје град по град.¹⁴⁾ Мидија је сарађивао очекујући да ће му Деркилида због кооперативности оставити бар неки град. Када је Мидији све узео сем блага тада је Деркилида нагласио да Мидијино благо припада Фарнабазу, а пошто он ратује са Фарнабазом благо је његово.¹⁵⁾ Деркилида је на крају узео све Манијино благо, тврдећи да све припада њему као ономе ко ратује против Фарнабаза. У једној тврђави се налазило блага за годишњу плату 8.000 плаћеника.¹⁶⁾ Деркилида је заузео 9 градова у осам дана.¹⁷⁾

Деркилида није хтео да понавља Тимбронову грешку и да постане терет за своје савезнике, а да ипак не зимује у непријатељској околини. Да не био оставио своје савезнике изложене опасности док је он одсутан одлучио је да најпре склопи примирје са Фарнабазом. Ставио је Фарнабаза пред избор рат или мир, па је Фарнабаз II одабрао мир.¹⁸⁾ Деркилида је отишао у Битинијску Тракију, која је само формално била под Фарнабазовом управом, али заправо је била независна. Током зиме спартанска војска је ту пљачкала уз помоћ Одрижана. У Битинији спартанска војска је била добро опскрбљена, а било је и много прилика за пљачку.¹⁹⁾ Међутим једном приликом Битињани су успешно напали логор Одрижана и одвели им све заробљене и опљачкано благо.

Почетком пролећа 398. пре Христа Деркилида је напустио Битинију и кренуо је према југу. У Лампсаку се срео са спартанском комисијом, која га је обавестила да му је мандат због успешно обављена посла продужен за још годину дана.²⁰⁾ Комисија је од ефора добила и задатак да похвали војску да се њихово понашање променило за разлику од раније. Један од заповедника рекао је да се војска није променила него генерали.²¹⁾ Деркилида је послао комесаре до Ефеза, па су могли да уоче битан напредак у грчким градовима,²²⁾ који су се опорављали након периода тираније и сукоба због Лисандрове политике. Лисандарови тирани угњетавали су слично Тридесеторици тирана у Атини. Један од комесара успут је Деркилиди споменуо проблем Трачког Херсонеза, који је стално био на удару Трачана.²³⁾

Продужио је примирје, које је склопио са Фарнабазом II, па је кренуо до Трачког Херсонеза (Галипољско полуострво). Било је то веома плодно подручје са најбољом земљом, али Трачани су харали тим подручјем.²⁴⁾ Галипољско полуострво је на једном месту било широко 37 стадија, па је Деркилида ту почео да подиже зид.²⁵⁾ Да би што раније завршио зид војницима је обећао награде. Радове је започео у пролеће, а завршио је зид пре јесени. Унутар тих граница основао је 11 градова са бројним лукама и са много плодне земље.²⁶⁾ Могуће је и да је Деркилида градио на Периклеовим разрушеним зидинама.

Деркилида се вратио у Азију и већина градова је напредовала. Међутим извесни прогнаници са Хиоса користили су Атарнеј као базу за пљачкање по Јонији.²⁷⁾ Пошто је сазнао да имају ускладиштену велику количину жита одлучио је да их опседа и заузео је Атарнеј за осам месеци.²⁸⁾ За Атарнеј је одлучио да буде тврђава са погодним складиштем, било за будући боравак било као уточиште у случају потребе.²⁹⁾ Након тога Деркилида је отишао за Ефез.

До тада је одржаван мир између сатрапа Тисаферна и Деркилиде. Тисаферн је и даље полагао права на грчке градове тога подручја, па су они тражили од Спарте да се нападне Карија.³⁰⁾ Пошто су се Тисафернови приватни поседи налазили у Карији напад на Карију присилио би га да да независност грчким градовима.³¹⁾ Спарта је наредила 397. пре Христа Деркилиди да нападне Карију са копна, а да адмирал Фаракс нападне са мора.³²⁾ Тисаферн је именован за главнокомандујућег персијске војске у Малој Азији и Фарнабаз II је дошао да му помогне.³³⁾ Успоставили су утврђења у Карији, па су онда одлучили да нападну Јонију.³⁴⁾ Деркилида се тада налазио са војском на путу према Карији, а када је сазнао за опасност, почео је да се повлачи.³⁵⁾ Мислио је да је непријатељ одмакао, па је неспреман налетео на целу непријатељску војску. Била је то уједињена војска два сатрапа, у којој је било Каријаца, грчких плаћеника и много коњице.³⁶⁾ Дериклида је брзо развио своју војску у борбени поредак. Пелопонежани су се одликовали дисцилином, али јонски Грци и Грци са острва нису се показали, него се део њих преплашио и побегао.³⁷⁾ Фарнабаз II је био спреман да одмах започне битку, али Тисаферн је имао неугодних искустава са Кировом војском, па је настојао да избегне битку са војском која је за њега изгледала непобедива.³⁸⁾ Предложио је Деркилиди преговоре.³⁹⁾ На преговорима Деркилида је тражио независност азијских Грка, а Тисаферн је тражио да Спарта повуче војску са персијске територије и да повуче спартанске хармосте (управници градова) из градова Мале Азије.⁴⁰⁾ Склопили су примирје да би омогућили да свака страна обавести своју престолницу.⁴¹⁾

Током 396. пре Христа спартански краљ Агесилај II је дошао са војском у Малу Азију и преузео је заповедништво. Деркилида је био један од тројице који су требали да закључе кратко примирје са Тисаферном. Након тога изгледа да се Деркилида вратио у Спарту. Током 394. пре Христа послали су га из Спарте да јави Агесилају о биткама крај Коринта. Срео је Агесилаја крај Амфипоља. Након тога кренуо је у азијске градове да би добио довољно војске за Коринтски рат.

• Плутарх, Агесилај
• Ксенофонт, Хеленска историја, превод др Милена Душанић, Матица српска, Нови Сад, 1988.
• Диодор са Сицилије
• Paul Cartledgе, Sparta and Laconia - A regional history 1300 to 362 BC 2nd Edition, Routledge 2002, ISBN 0-415-26356-5

Derkilida