Птолемеј V Епифан (грч. Πτολεμαῖος Ἐπιφανής) (209–181/180. пре Христа), краљ хеленистичкога Египта из династије Птолемејида од 204. пре Христа до 181/180. пре Христа. Дошао је на власт са свега пет година, па су у име њега владали регенти, који су допринели хаосу и колапсу власти у Египту. Слабљење Египта су искористили Антиох III Велики и Филип V Македонски, који су заузели готово све птолемејидске поседе ван Африке. Птолемеј је 185. пре Христа успео да покори Горњи Египат, који се за време његовога оца одвојио од Египта.¹⁾

Син је Птолемеје IV Филопатора и Арсиноје III. Птолемеј Филопатор умро је 205. пре Христа, а његова смрт је прикривана једно време, све са циљем да би његови главни министри Сосибије и Агатокле од Египта боље припремили примопредају власти.²⁾ Бојећи се да ће регентство да преузме удовица и сестра преминулога краља Арсиноја III њих двојица су организовали њено убиство.³⁾ Доста дуго су сакривали ту информацију, све док нису добро припремили терен. Сособије и Агатокло од Египта су се прогласили регентима петогодишњега краља Птолемеја V Епифана.⁴⁾ Позвали су се на лажни тестамент Птолемеја IV Филопатора. У то време Сосибије је већ имао мању моћ од Агатоклеа, а након некога времена изгледа да га је Агатокло ликвидирао. Бригу о краљу детету преузели су Агатоклеова мајка Енанта и сестра Агатоклеја.⁵⁾

У народу је владало незадовољство због убиства Арсиноје, али Агатокло је предузео одређене мере да заштити свој положај. Решио се најугледнијих људи, а незадовољство војске је стишао исплатом плата. Скопу је послао у Етолију да скупља нове најамнике и да уз помоћ њих попуни гарду,⁶⁾ јер се бојао да би стара војска могла да буде против њега. Због свих тих поступака и због убиства Арсиноје избила је 202. пре Христа побуна, којој је на чело стао Тлеполем, командант Пелузијске области.⁷⁾ Током ноћи Тлеполем је са македонском војском опколио краљевску палату. Пред палату поред македонске дошла је и побуњена египатска војска и грађани. Маса се окупила око краљевске палате.

Македонска војска је прва заузела део палате и онда су тражили да им се преда малолетни краљ Птолемеј V Епифан.⁸⁾ Агатокле од Египта је молио гарду да посредује између њега и македонске војске, која је заузела палату. Пристао је да се одрекне положаја краљевога старатеља и само је молио да му се поштеди живот,⁹⁾ али македонски војници нису ништа обећавали, него су само тражили да им се преда краљ. Након предаје краља Сосибије Млађи је наговорио дете краља Птолемеја V Епифан да каже да се убојице његове мајке Арсиноје требају казнити. Агатокла су убиле његове присташе да би га поштеделе окрутне смрти, а Агатоклеју и њену породицу гомила је растргала.¹⁰⁾

Антиох III Велики и Филип V Македонски покушали су да искористе малолетност египатскога краља, каос и колапс власти у тадашњем Египту, па су склопили споразум да поделе птолемејске поседе. Македонија је требала да помогне Антиоху да освоји Египат и Кипар, а Антиох је требао да помогне Македонији да заузме Киренаику, Кикладе и Јонију. Након тога споразума македонска војска је напала птолемејеве територије у Тракији и на Херсонезу. Филип V Македонски је 201. пре Христа започео поход у Малој Азији, па је опседао птолемејски посед, острво Самос. Македонска флота је заузела Самос и заробила је египатску флоту, која се налазила на Самосу. Након тога опседали су острво Хиос. Филип је намеравао да користи северна егејска острва као одскочне даске за освајање Родоса. Освојио је и Карију. Од свих птолемејских поседа остао им је једино Ефез.

Антиох III Велики је 202. пре Христа са друге стране напао Коиле Сирију и потиснуо је египатску војску до пустиње. Град Газа се држао још једно време до 201. пре Христа. Регент Тлеполем се показао као неспособан, па је након годину дана замењен новим регентом Аристоменом из Акарнаније. Скопа је постао главни командант у рату са Селеукидима за Коиле Сирију. У прво време Скопа је преокренуо ситуацију, па је покорио целу Јудеју, укључујући и Јерусалим. Међутим онда га је Антиох Велики победио у одлучној бици код Панија 200. или 198 пре Христа.¹¹⁾ Том битком Египат је изгубио целу Коиле Сирију.

Када је краљ напунио 12 година крајем 197. пре Христа Аристомен из Акарнаније одлучио је да га прогласи пунолетним. Тада је добио епитет Теос Епифан. Краљ је посвећен од египатских свештеника у старој престолници Мемфису и са церемонијом крунисања попут фараона. Та нова церемонија је уведена да би се осигурала лојалност Египћана страном владару грчке династије Птолемејида. Било је то потребно да би се сузбила побуна у Египту, која је трајала од 207/206. пре Христа. За време Птолемеје IV Филопатора отцепио се цели горњи Египат. Горњи Египат искористио је каос, па је владар отцепљенога горњега Египта фараон Анкмахид заузео Ликопољ 197. пре Христа. То је био шокантан догађај, пошто се Ликопољ налазио у делти Нила. Међутим Ликопољ је брзо враћен под контролу Птолемеја. Птолемеј је након опсаде Ликопоља лоше поступао са онима, који су се предали.¹²⁾ Анкмахид је заробљен тек 185. пре Христа, али Горњи Египат је пацифициран тек 184/183. пре Христа. Многи династи, који су му се предали били су изложени тешким мукама и онда поубијани.¹³⁾ Птолемеј није лично командовао гушењем побуне, него је команду поверио Поликрату, а много најамника је регрутовао у Грчкој.¹⁴⁾ Након предаје побуњеника Птолемеј је наредио погубљење вођа побуне. На чувеном камену из Росете из 185. пре Христа забележене су одлуке свештеничкога синода из Мемфиса. На њему се слави Птолемејева победа над побуњеницима и он се захваљује свештенству, јер га је подржало. Камен из Розете је био исписан на три писма: старогрчком, египатском хијероглифском и египатском демотичком. Због тога је тај камен послужио да 1822 Жан Франсоа Шамплион дешифрује египатске хијероглифе.

Антиох III Велики је 195. пре Христа пред предстојећи сукоб са Римљанима био спреман на помирење са Египтом, па је понудио Птолемеју руку своје ћерке Клеопатре I Сиријке. Клеопатра је 194/193. пре Христа отпловила у Рафију, где се венчала за Птолемеја V Епифана.¹⁵⁾ То венчање је симболички обављено на истом месту, где се 217. пре Христа одвијала велика битка код Рафије између Египта и Селеукидскога царства. У тренутку венчања Клеопатра је имала око 10 година, а Птолемеј V 16 година. Споразум о венчању садржавао је наводно клаузулу, по којој је спорна територија Коиле Сирија заправо мираз, који Клеопатра уноси у брак и на тај начин долази до помирења.^16)17)18) Ипак по свој прилици радило се о Антиоховим неиспуњеним обећањима или птолемејској пропаганди, пошто се зна да је Коиле Сирије након битке код Панија 200(198) пре Христа остала стално под селеукидском контролом.¹⁹⁾

Птолемеј V Епифан припремао се за инвазију Коиле Сирије, али смрт га је спречила да оствари своје намере. Када је Птолемеј V умро 181/180. пре Христа тада је малолетни Птолемеј VI Филометор постао нови краљ, а Клеопатра I Сиријка је преузела улогу регенткиње. Била је прва птолемејска краљица, која је била самостални владар Египта. Обуставила је припреме за рат са Селеукидским царством, који је намеравао да води Птолемеј V.

Птолемеј V Епифан и Клеопатра имали су троје деце, који су једно време владали Египтом:

• Птолемеја VI Филометора, рођенога 186. пре Христа
• Птолемеја VIII Фискона, рођенога око 182. пре Христа и
• Клеопатру II, која је рођена око 185. пре Христа

• Полибије, Историје
• Тит Ливије
• Апијан, Сиријски ратови
• Диодор са Сицилије, Историјска библиотека
• Јустин
• Беван, Птолемејиди
• Књиге Макавејске, превод епископа Атанасија
• Јосиф Флавије, Јудејски рат, превод Душан Глумац, Просвета, Београд, 1967.
• Јосиф Флавије, Јеврејске старине

Ptolemej V Epifan