Битка код Рафије

Битка код Рафије, позната као и Битка код Газе, одиграла се 22. јуна 217. пре Христа између египатске војске под командом Птолемеје IV Филопатора и селеукидске војске под командом Антиоха III Великога. Битка за контролу над Коиле Сиријом одиграла се код Рафије, тј. данашње Рафе у области Газе. У једној од највећих битака хеленистичкога света победио је Птолемеј IV Филопатор и обезбедио контролу над Коиле Сиријом.1)

Увод

Селеук II Калиник је у Трећем сиријском рату до 241. пре Христа изгубио Коиле Сирију, укључујући и главну луку Селеукију Пијерију. Антиох III Велики је дошао на престо 223/222. пре Христа након смрти старијега брата Селеука III Керауна, који је убијен на походу против Атала I. Након Антиохова доласка на власт несређену ситуацију у Малој Азији средио је његов рођак Ахеј. Главни Антиохов министар Хермеја искористио је Антиохову младост, па је стекао готово неограничену власт. Антиох III Велики је намераво да одмах крене у ослобађање Коиле Сирије, али омеле су га Хермејине сплетке и побуна. У Селеукидском царству су се побунили Молон и Александар, сатрапи Медије и Персије. Антиохов рођак Ахеј прогласио се краљем у Малој Азији. Тек по окончању побуне Антиох III Велики могао је да покрене војску. И Египат је пролазио кроз период политичке нестабилности. Након смрти Птолемеја III Еуергета наследио га је млади Птолемеј IV Филопатор, а пошто се није много занимао за државничке послове сва власт је била у рукама главног краљева министра Сосибија. Сосибије је своју власт учвршћивао ликвидацијама чланова краљевске породице. Египат је под Сосибијевом управом неспреман дочекао Четврти сиријски рат (221. пре Христа — 217. пре Христа). Антиох је током 219. пре Христа заузео Селеукију Пијерију. Покренуо је велику офанзиву и заузео велики део Коиле Сирије. Сосибије је започео мировне преговоре са Антиохом да би добио на времену и регрутовао и обучио египатску војску. По први пут је домаће становништво почео да обучава тактици борбе у македонској фаланги. До 217. пре Христа Египат је имао довољно јаку војску да се супростави Антиоху Великоме.

Бројни састав две војске

До почетка пролећа 217. пре Христа Антиох Велики и Птолемеј IV Филопатор извршили су припреме за велику битку, којом би решили судбину Сирије. Птолемеј је кренуо из Александрије са 70.000 војника, 5.000 коњаника и 73 слона.2)

Антиохова војска састојала се од:

  • 5.000 војника из Карманије, Киликије и Дахе под заповедништвом Битака Македонца3)
  • 10.000 хипасписта под заповедништвом Теодота из Етолије4)
  • 20.000 војника фаланге под заповедништвом Никарха и Теодота Хемиолија
  • 2.000 агријана, персијских стрелаца и праћкаша и 2.000 Трачана под командом Менедема из Алабанде
  • 5.000 Међана, Кисијаца, Кадузијаца и Карманаца под командом Аспазија Међанина
  • 10.000 Арабљана и околних племена Забдибела.
  • 5.000 грчких најамника под командом Хиполоха из Тесалије
  • 1.500 Крићана под командом Еурилоха
  • 1.000 Неокрићана под Зелисем из Гортина
  • 500 лидијских копљаша и 1.000 Кардака под Лисимахом Галом
  • 6.000 коњаника под командом Антипатера и Темистона

Антиох је укупно имао 62.000 војника пешадије, 6.000 коњаника и 102 слона.5)

Почетни распоред снага

Две војске су се нашле крај Рафије у Коиле Сирији. Теодот из Етолије је учинио смео подухват. Видео је где се налази Птолемејев шатор, па је у зору прешао у египатски логор. Упао је у краљев шатор и убио неколицину, али није нашао Птолемеја у његовом шатору.6) Две војске су пре битке 5 дана логоровале једна наспрам друге. Чим је Птолемеј са војском изашао из логора Антиох је исто то учинио. Обе стране су распоредиле у центру своје фаланге.7) Птолемејев почетни распоред снага био је следећи. Поликрат са коњицом је био на крајње левом крилу, до њега су били Крићани, затим коњица, па краљевска гарда.8) После њих био је Сократ са пелтастима и до фаланге били су Либијци. На крајње десном крилу био је Ехекрат са коњицом, до њега били су Гали и Трачани. Фоксида са грчким најамницима био је одмах до фаланге.9) Од слонова 40 је распоређено лево, где се налазио Птолемеј, а преосталих 35 слонова распоређено је испред најамничке коњице на десном крилу.

Антиох Велики је 60 својих слонова распоредио на десном крилу. Иза слонова распоредио је 2.000 коњаника под Антипатером и још 2.000 коњаника под углом.10) До коњице били су Крићани, затим грчки најамници и онда 5.000 војника под командом Битака из Македоније. На левом крилу распоредио је 2.000 коњаника под командом Темистона. Поред њега били су копљаши из Кардије и Лидије, затим 3.000 лаконаоружаних под командом Менедема, а после њих Цисијани, Међани и Карманијци.11) Поред фаланге били су Арабљани и околна племена. Преостале слонове распоредио је на левом крилу.

Битка

Већина Птолемејевих афричких слонова није могла да издржи смрад и рику Антиохових индијских слонова, па су се дали у бег.12) Слонови су приликом бега направили метеж у египатским редовима. Антиох III Велики је на десном крилу повео коњицу, пројахао је поред левога крила са слоновима и напао је коњицу на левом крилу под заповедништвом Поликрата.13) Због повлачења слонова Птолемејеви пелтасти били су у метежу, па су их тада грчки најманици напали и потиснули.14) Цело Птолемејево лево крило се повлачило. На десном Птолемејевом крилу Ехекрат је командовао коњицом и чекао је развој догађаја на левом крилу. Када је селеукидска војска кренула у напад и на том делу египатски слонови се нису усуђивали да крену у напад, па је Ехекрат наредио Фоксиди и грчким најамницима да они нападну непријатеља.15) Ехерат је са коњицом заобишао селеукидско крило избегавши слонове и напао је са стране и одострага, па је противничку коњицу натерао у бег.16) Фоксида је исто тако био успешан, јер је напао Арабљане и Међане и натерао их у бег. Антиохово десно крило је победило, али лево крило је губило. На крају су на попришту остале две фаланге без својих крила. Птолемејева македонска фаланга под заповедништвом Сосибија и Андромаха кренула је у напад. Кратко време Антиохова фаланга је одолевала, а онда се део под Никархом дао у бег.17) Антиох је након победе на свом крилу покушао да се са краљевом гардом (агемом) врати у битку, али тада се његова фаланга већ повлачила. Антиох се онда повукао у Рафију. Покушао је да поново окупи војску за још једну битку са Птолемејем Филопатором, али пошто се већина склонила у Рафију морао је и он.18) Птолемеј је током следећега дана кренуо према Рафији. Антиох је онда са војском напустио Рафију и кренуо до Газе. Погинуло му је близу 10.000 пешака и више од 300 коњаника, а 4.000 војника је заробљено.19) Изгубио је и пет слонова. Птолемеј је изгубио 1.500 пешака и 700 коњаника.20) Убијено му је 16 слонова, а већина од њих је заробљена.

Последице

Након битке Птолемеј је без борби заузео Рафију и друге градове. Антиох је молио Птолемеја за мир, бојећи се инвазије. Није био сигуран у своју војску, а бојао се и да ће Ахеј да нападне. Птолемеј је добио натраг Коиле Сирију. Антиох је задржао Селеукију Пијерију. Птолемеј је у Коиле Сирији провео три месеца успостављајући ред, а када је отишао оставио је Анромаха као војнога управника целе области. Сосибијева обука локалнога египатскога становништва за борбу у македонској фаланги имала је далекосежне последице. Побуне против Птолемејида постале су учесталије. Самопоуздање Египћана представљало је један од разлога побуне и отцепљења дела Египта. Горњи Египат се отцепио и био је независан од 206. пре Христа до 186. пре Христа. Битка код Рафије представљала је прекретницу у историји Птолемејскога Египта. Дошло је до јачања утицаја домаћега елемента у птолемејској администрацији и култури.

Литература

1)
Чланак пренесен са Историјске енциклопедије
2) , 3) , 5)
Полибије 5.79
4)
Полибије 5.76
6)
Полибије 5.81
7) , 8) , 9) , 10) , 11)
Полибије 5.82
12) , 13) , 14)
Полибије 5.84
15) , 16) , 17)
Полибије 5.85
18) , 19) , 20)
Полибије 5.86
Штампање