Аћим Медовић (пољ. Joachim Medowic) (Подвизов, 8. мај 1815 — Београд, 11/23. мај 1893), лекар и писац, доктор медицине, секретар санитетског одељења у Попечитељству унутрашњих дела, физикус пожаревачког округа и професор судске медицине на Великој школи у Београду. Спада међу прве српске лекаре и један је од првих чланова Српског лекарског друштва.¹⁾

Пореклом је био Пољак. Рођен је у Галицији (данас Пољска). Студирао је филозофију и медицину у Бечу. Промовисан је за доктора медицине и хирургије и магистра акушерства 1841.²⁾ Говорио је пољски, словачки, немачки, француски и латински језик, а служио се и стручном литературом на енглеском језику.³⁾

Дошао је у Србију исте године када је и дипломирао. Написао је низ просветитељских чланака. Једно време је предавао судску медицину на Великој школи.⁴⁾ Године 1865. издао је Судску медицину за правнике, први медицински уџбеник за високошколску наставу. Означио га је као први, припремни део, по Карлу Бергману, немачком анатому и физиологу.⁵⁾ Већ следеће године издао је други део Судске медицине, који је наменио судским, полицијским, санитетским званичницима и другим правницима.⁶⁾ Ове књиге су биле снажан подстицај за развој медицине у Србији.⁷⁾

Године 1869. штампао и књигу Мале хируршке услуге и прва помоћ у повредама тела.⁸⁾

Био је један од највећих ауторитета у области медицине у Србији. Учествовао је у организацији санитетске службе и био један од зачетника здравственог законодавства. Када је 1872. године, на иницијативу Владана Ђорђевића основано Српско лекарско друштво био је његов први председник.⁹⁾ По четвртом члану статута друштва истицала се брига о српском језику као обавеза сваког лекара.¹⁰⁾ Као председник друштва, залагао се од почетка да се у српском језику развије сопствена медицинска терминологија и фразеологија.¹¹⁾

Кореспондентни је члан Друштва српске словесности од 28. XII 1847. Редовни је члан Српског ученог друштва (Одсека за науке природословне и математичке) наименован 29. VII 1864. Секретар је Одсека за науке природословне и математичке СУД 1869–1870. Почасни је члан Српске краљевске академије од 15. XI 1892.

Преминуо је 1893. године у Београду и сахрањен је на Новом гробљу.¹²⁾

• Mилан Ђ. Милићевић, VII Губици академије: др Аћим Медовић, Годишњак, број VII, Српска краљевска академија, Београд, 1894, стр. 181
• Павле Јовић, Година 135. од првог медицинског уџбеника за високошколску наставу у Србији, Српски архив за целокупно лекарство, волумен 129, 9-10, уредник Павле Миленковић, Српско лекарско друштво, 2001, стр. 275—278, ИСБН 0370-8179
• Брана Димитријевић, Славица Жижић Борјановић, Медицинска терминологија и фразеологија и судбина српског архива за целокупно лекарство, Зборник Матице српске за друштвене науке, број 142, Нови Сад, 2013, стр 75—102, ИССН 0352-5732
• E. P. Lindenmajer: Serbien, Entwicklung und fortschrift im Sanitaetswesen, mit andeutungen über die Gesammten sanitäts Verhältnisse im Oriente. Temisvar 1876. стр. 112, 314, 368, 390, 394 и 409.
• В. Михаиловић: Из историје санитета у обновљеној Србији од 1804–1860. САН 1951. Стр. 218–234 + 437.
• В. Станојевић: Др A. Медовић, 1815–1893. СА 9 (1956) 1082–1083.
• С. Драговић: Пољаци лекари у Србији у XIX веку. У: Сто година полонистике у Србији: зборник радова. Београд 1996. Стр. 230–232.

• Краћа биографија на сајту САНУ

Acim Medovic