Добро дошли на Српску енциклопедију

Аћим Медовић

Аћим Медовић (пољ. Joachim Medowic) (Подвизов, 8. мај 1815 — Београд, 11/23. мај 1893), лекар и писац, доктор медицине, секретар санитетског одељења у Попечитељству унутрашњих дела, физикус пожаревачког округа и професор судске медицине на Великој школи у Београду. Спада међу прве српске лекаре и један је од првих чланова Српског лекарског друштва.1)

Биографија

Пореклом је био Пољак. Рођен је у Галицији (данас Пољска). Студирао је филозофију и медицину у Бечу. Промовисан је за доктора медицине и хирургије и магистра акушерства2) 1841. године. Говорио је пољски, словачки, немачки, француски и латински језик, а служио се и стручном литературом на енглеском језику.3)

Дошао је у Србију исте године када је и дипломирао. Написао је низ просветитељских чланака. Једно време је предавао судску медицину на Великој школи.4) Године 1865. издао је „Судску медицину за правнике“, први медицински уџбеник за високошколску наставу. Означио га је као први, припремни део, по Карлу Бергману, немачком анатому и физиологу.5) Већ следеће године издао је други део „Судске медицине“, који је наменио судским, полицијским, санитетским званичницима и другим правницима.6) Ове књиге су биле снажан подстицај за развој медицине у Србији.7)

Године 1869. штампао и књигу „Мале хируршке услуге и прва помоћ у повредама тела“.8)

Био је један од највећих ауторитета у области медицине у Србији. Учествовао је у организацији санитетске службе и био један од зачетника здравственог законодавства. Када је 1872. године, на иницијативу Владана Ђорђевића основано Српско лекарско друштво био је његов први председник.9) По четвртом члану статута друштва истицала се брига о српском језику као обавеза сваког лекара.10) Као председник друштва, залагао се од почетка да се у српском језику развије сопствена медицинска терминологија и фразеологија.11)

Кореспондентни је члан Друштва српске словесности од 28. XII 1847. Редовни је члан Српског ученог друштва (Одсека за науке природословне и математичке) наименован 29. VII 1864. Секретар је Одсека за науке природословне и математичке СУД 1869–1870. Почасни је члан Српске краљевске академије од 15. XI 1892.

Преминиуо је 1893. године у Београду и сахрањен је на Новом гробљу.12)

Литература

Спољне везе

1)
Годишњак VII, 1894, стр. 181
2) , 5)
Павле Јовић, 2001, стр. 275
3) , 4) , 12)
Брана Димитријевић, Славица Жижић Борјановић, 2013, стр. 81
6) , 9)
Павле Јовић, 2001, стр. 276
7)
Павле Јовић, 2001, стр. 278
10) , 11)
Брана Димитријевић, Славица Жижић Борјановић, 2013, стр. 82
Штампање