Корисничке алатке

Алатке сајта


бајо_пивљанин_и_бег_љубовић

Бајо Пивљанин и бег Љубовић

Бајо Пивљанин и бег Љубовић је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846.

Тема пјесме је сукоб народног јунака Баја Пивљанина и Турчина - бега Љубовића.

Радња пјесме

Пјесма почиње писмом („књигом“) бега Љубовића Бају Пивљанину у којој га оптужује да му је убио брата и заклиње се да ће га осветити. Бајо нуди на то у своме писму помирење бегу и велику одштету. Бег прихвата у идућем писму, али само под изузетно понижавајућим условима. Бајо ово одбија и шаље писмо бегу са захтјевом за двобој.

На двобој стиже Бајо са својим другом Његошевић Матом, код бега Љубовића. Бег нуди велику награду Бајовом другу да не каже Бају да је сакрио три панцијера (оклопа) испод своје кошуље (одјеће). Мато прихвата бегов мито и борба почиње.

Кад год Бајо удари бега, искре сијевају од оклопа сакривених испод кошуље бегове. Кад год бег удари Баја, крв лети. Кад је Бајо видио да ће на превару да изгуби живот, скаче на бега, хвата му сабљу руком, дави га другом руком и зубима га закоље на крају.

Након двобоја се освећује за издају свог побратима Мата тако што му одсијече главу.

Текст пјесме

0001    Књигу ише беже Љубовићу

0002    У лијепу селу Невесињу,

0003    Те је шаље Пиви каменитој

0004    На кољено Пивљанину Бају:

0005    „Чујеш море, Пивљанине Бајо!

0006    „Ти си мене за срце ујео,

0007    „Ти си мога брата погубио;

0008    „Изиђи ми на мејдан јуначки,

0009    „Ево теби три мејдана дајем:

0010    „Један мејдан у кршним Корит’ма,

0011    „Други мејдан под гором Трусином

0012    „Насред равна поља Невесињског,

0013    „Трећи мејдан, ђе се удесимо.

0014    „Ако ли ми не смијеш изићи,

0015    „Послаћу ти ђерђеф и преслицу,

0016    „Уз преслицу Мисирско повјесмо

0017    „И вретено дрва шимширова,

0018    „Те ми преди гаће и кошуљу,

0019    „И учкур ми у гаће навези.”

0020    Када Бају ситна књига дође,

0021    И кад виђе, што му књига каже,

0022    Он узима дивит и хартију,

0023    Те он бегу књигу отписује:

0024    „Господару, беже Љубовићу!

0025    „Штета теби погинут’ од мене,

0026    „Мени жао умријет’ од тебе;

0027    „Него хајде, да се помиримо;

0028    „Ако сам ти брата погубио,

0029    „Мене јесте младост занијела,

0030    „И ја сам се давно покајао;

0031    „Него хајде, да се помиримо:

0032    „Послаћу ти лијепу јабуку,

0033    „Уз јабуку стотину дуката.”

0034    Када књига Љубовићу дође,

0035    И ка виђе, што му Бајо пише,

0036    Тад’ он Бају другу књигу пише:

0037    „Ао Бајо, Пивљанско копиле!

0038    „Ја се с тобом помирити не ћу,

0039    „Да ми дадеш хиљаду дуката,

0040    „Док не дођеш мом бијелу двору,

0041    „Не пољубиш хрта међу очи,

0042    „И крилата коња у копито,

0043    „Онда мене у скут и у руку,

0044    „И преда мном у земљицу црну.”

0045    Када Бајо ситну књигу прими,

0046    Књигу чати Пивљанине Бајо,

0047    Главом маше, зубима шкргуће,

0048    Па он бегу другу отписује:

0049    „Чујеш море, беже Љубовићу!

0050    „Не љубих ти паса међу очи,

0051    „Ни твојијех коња у копита,

0052    „Да бих знао, да бих погинуо,

0053    „Него ћу ти на мејдан изићи,

0054    „Чекај мене под гором Трусином

0055    „Наврх равна поља Невесињског,

0056    „На погледу селу Невесињу

0057    „И кадуни твојој вјерној љуби.”

0058    Књигу посла Пивљанине Бајо,

0059    Пад дозива свога побратима,

0060    Побратима Његошевић-Мата:

0061    „Побратиме, Његошевић-Мато!

0062    „Љубовић ме на мејдан зазива,

0063    „Опремај се, мили побратиме!

0064    „Да идемо под гору Трусину:

0065    „Виђи, побро, ђе ћу погинути,

0066    „Ил’, како ћу бега погубити.”

0067    Опреми се Пивљанину Бајо,

0068    Уд’ри на се свилу и кадиву,

0069    Пак припаса два мача зелена,

0070    Оба мача од једног ковача;

0071    Опреми се Његошевић Мато,

0072    Пак пођоше до два побратима

0073    Од честите Пиве камените,

0074    Машише се планине Трусине,

0075    И сиђоше пољу Невесињском;

0076    Али Турчин чека на биљези,

0077    Наврх поља шатор разапео,

0078    Под шатором сједи, пије вино,

0079    Служи му га слуга Шабан-ага.

0080    Како дође Пивљанине Бајо,

0081    Како дође, он под шатор уђе,

0082    Како уђе, он на земљу сједе,

0083    Када сједе, онда Бога назва:

0084    „Добро јутро, беже Љубовићу!

0085    „У зао час по ме или по те.”

0086    Па отпаса два мача зелена,

0087    Бегу баци оба преко крила:

0088    „Ето, беже, два мача зелена,

0089    „Оба мача од једног ковача,

0090    „Ти избери, кога теби драго,

0091    „Узми бољег, остави горега,

0092    „Да не речеш, да је пријевара.”

0093    Кад то виђе беже Љубовићу,

0094    Он поскочи на ноге лагане,

0095    Довати се сабље оковане:

0096    „Ао Бајо, Пивљанско копиле!

0097    „Што ће мени Ришњански мачеви

0098    „Та код моје сабље Шамлијанке?”

0099    Уста Бајо на ноге лагане,

0100    Обојица на двор изиђоше,

0101    Изиђоше, пак се растадоше.

0102    Бајо посла Његошевић-Мата,

0103    Да опипа бега Љубовића,

0104    Да на њему панцијера нема.

0105    Оде Мато бега да опипа;

0106    Кад опипа бега Љубовића,

0107    Ал’ на њему до три панцијера,

0108    Три панц’јера, један сврх другога;

0109    Када виђе беже Љубовићу,

0110    Ђе ће дознат’ Пивљанине Бајо,

0111    Он загрли Његошевић-Мата,

0112    Па га љуби у бијело лице:

0113    „Богом брате, Његошевић-Мато!

0114    „Немој казат’ Пивљанину Бају,

0115    „Да на мени панц’јери имају;

0116    „Ако мени Бог и срећа даде,

0117    „Те погубим Баја на мејдану,

0118    „Даћу теби све рухо Бајово,

0119    „И даћу ти оружје његово,

0120    „И све благо, што код њега нађем;

0121    „Честита ћу тебе учинити:

0122    „Б’јеле ћу ти дворе саградити

0123    „У лијепу селу Невесињу

0124    „Поред мојих двора бијелијех,

0125    „И даћу ти хиљаду дуката.”

0126    Превари се Његошевић Мато,

0127    Превари се, уједе га гуја,

0128    Не шће казат’ Пивљанину Бају,

0129    Већ превари свога побратима,

0130    Да на бегу ништа више нема.

0131    Осим једна танана кошуља,

0132    По кошуљи свила и кадива,

0133    Тад’ Љубовић посла свога слугу,

0134    Да опипа Пивљанина Баја;

0135    Оде слуга, те опипа Баја,

0136    И врати се, те он бегу каза

0137    Да на Бају панцијера нема,

0138    Него само танана кошуља,

0139    И по њојзи свила и кадива,

0140    Тада они на мејдан дођоше,

0141    Трже Бајо мача зеленога,

0142    А Љубовић сабљу Шамлијанку,

0143    Пак ђевери од њих одступише,

0144    А они се ударат’ стадоше.

0145    Кад удара Пивљанине Бајо,

0146    Кад удара бега Љубовића,

0147    Просијеца свилу и кадиву,

0148    А из свиле жива ватра сипа;

0149    Куд удара беже Љубовићу,

0150    Куд удара Пивљанина Баја,

0151    Просијеца свилу и кадиву,

0152    А из свиле црна крвца лије

0153    И комади одлијећу меса,

0154    Љубо бјеше Баја обранио,

0155    Обранио по десници руци.

0156    Када виђе Пивљанине Бајо,

0157    На невјери да ће погинути,

0158    Баци мача у зелену траву,

0159    Пак Тучрину под сабљу подлеће:

0160    Десном га је руком уватио

0161    За десницу и за бритку сабљу,

0162    А лијевом за грло бијело,

0163    Обори га у зелену траву,

0164    Од љутине зубима га закла.

0165    Кад то виђе Његошевић Мато,

0166    Он побјеже преко поља равна

0167    Са Турчином слугом Шабан-агом,

0168    За њим трчи Пивљанине Бајо;

0169    „Стани побро, Његошевић-Мато!

0170    „Да си мене јуче побјегао,

0171    „Опет бих те данас сустигао.”

0172    Сустиже га на крај поља равна,

0173    Удари га мачем на довату,

0174    До рамена одс’јече му главу,

0175    Па он виче слугу Шабан-агу:

0176    „Врат’ се натраг, слуго Шабан-ага,

0177    „Те ти скидај Његошевић-Мата,

0178    „Тврда вјера! Ништа теби не ћу.”

0179    Поврати се слуга Шабан-ага,

0180    Те он скиде Његошевић-Мата,

0181    Па отиде селу Невесињу.

0182    Бајо скиде бега Љубовића,

0183    Скиде с њега рухо и оружје,

0184    На њем’ нађе три ћемера блага,

0185    Сва три пуна жутијех дуката,

0186    С њег’ отпаса, а себи припаса,

0187    Пак посједе бијесна путаља,

0188    Оде право к мору на крајину

0189    У Латине, видат’ десну руку.

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846. Исто издата и у Београду, 1988.

Bajo Pivljanin i beg Ljubovic

бајо_пивљанин_и_бег_љубовић.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/24 22:53