Добро дошли на Српску енциклопедију

Бајо Пивљанин

Бајо (Николић) Пивљанин (Рудинице ? — брдо Врљетица 1685), хајдучки харамбаша и ускок из Пиве, историјска личност опевана у многим српским народним пјесмама.

Биографија

Рођен је средином 17. века у малом селу Рудинице, у општини Плужине у Црној Гори.1) Назив данашњег насеља Бајово Поље у истој општини, потиче од Баје Пивљанина, који је ту убио првога Турчина. Презивао се Николић, а по завичајној Пиви је прозван Пивљанин. Био је познат и под именом Драгојло.2)

У писаним изворима се први пут помиње 1764. године, када је разбио турски караван на територији Дубровачке републике.3)

Године 1674. доселио у Задар, дружио се са Стојаном Јанковићем, чак су се и ородили, пошто му се брат Митар оженио његовом сестром Анком.4)

Између осталих сукоба, учесник је Кандијског рата, четовао је лети у Боки Которској и другим местима у Херцеговини, а зиме проводио у својој кући у Перасту. Помиње се у млетачким изворима 1669. године као хајдучки поглавица који је чувао бококоторски крај од налета Турака и добио је за то награду од Млетака.

На захтев Порте 1870. заједно са својим људима пребачен је на Истру, на подручје Млетачке републике.5)

Средином 1671. године, он и 600 хајдука је из Рисна бродовима превезено у Пулу. У Задру се настанио у лето 1675. године и деловао као један од вођа ускока.

У аустријско-турском рату, који је почео 1683. године, као и у тзв. Морејском рату, који је између Млечана и Турака почео следеће године (1684), истакао се својим јунаштвом, заједно са српским ускоком Стојаном Јанковићем по Равним котарима и Далмацији.

У Боку которску се вратио 1684. године, када је поново почео са хајдучијом. Пивљани и Бањани у Боку су дошли организовано заслугом Баја Пивљанина 1685. године. Код мјеста Дражин Врт (општина Котор) постоји кула Баја Пивљанина, у којој је, по предању, боравио током четовања. Као помоћ Црногорцима у борби против Турака, которски провидур Зено послао је одред хајдука и Бокеља под Бајовом командом. До сукоба је дошло на Вртијељци, гдје су Османлије извојевале побједу.

Погинуо је почетком маја 1685. у бици на Вртијељци поред Цетиња, када је са 1.200 својих хајдука бранио надирање скадарског санџакбега Сулејман-паше Бушатлије. Ова битка је описана у српској народној песми Бој на Вртијељци (1685). Његова смрт је инспирисала и Његоша, у „Горском вијенцу“ и Ђуру Јакшића, који је написао драмски спев „Невеста Пивљанина Баја“ (1862):

Сахрањен је пред Влашком црквом на Цетињу, а кажу да је поред њега сахрањена и његова жена6) Манда.

Према предању, због хајдуковања није засновао потомство, а имао је дванаест братунчеда, које су Турци стално узнемиравали, како би издали свог стрица Бају.7)

До средине 20. века, на јужној страни села, у крају званом Ивановићи, постојали су остаци зидина његове куће.8)

Народне песме о Баји Пивљанину

Литература

1) , 2) , 3) , 5) , 6) , 7) , 8)
Миле Недељковић, 6. 5. 2001.
4)
Стојан Бербер, 2004, стр. 155
Штампање