Корисничке алатке

Алатке сајта


битка_код_илипа

Битка код Илипа

Битка код Илипа, одиграла се 206. пре Христа за време Другога пунског рата између картагињанске војске под командом Хасдрубала Гискона и римске војске под командом Сципиона Африканца. Битка се одвијала крај Илипа, недалеко од данашње Севиље у Андалузији. Била је то најбриљантнија победа Сципиона Афричког. Картагина је тим поразом изгубила поседе у Иберији и могућност било које инвазије Италије копненим путем у будућности. Иберија је представљала значајан извор богатства за Картагину и због сребра и због радне снаге.1)

Увод

После битке код Бекуле и одласка Хасдрубала Барке у Италију, у Иберији су током 207. пре Христа стигла картагињанска појачања најпре под Ханоном, а онда је дошла и војска под заповедништвом Магона Барке. Они су регрутовали велику војску од Келтибера. У међувремену Хасдрубал Гискон је напредовао са својом армијом до Андалузије. Сципион Афрички је почео да се суочава са две војске. Претила је опасност да ако нападне једну војску, да би га друга војска напала са леђа. После пажљивог планирања, Сципион је послао део своје војске под командом Марка Јунија Силана да прво удари на Магона Барку. Марширајући великом брзином Силан је изненадио Картагињане и напао им логор. Магонови Келтибери су се разбежали, а Ханон је заобљен. Након елиминације једне војске Хасдрубал Гискон је остао сам против римске војске под командом Сципиона Афричког. Хасдрубал Гискон је своју војску распоредио по више утврђених градова. Током 207. пре Христа после тога није било већих акција.

Маневар пред битку

Током 206. пре Христа Картагињани започињу задње велике покушаје да поврате своје поседе у Иберији. Магон Барка се придружио Хасдрубал Гискону и заједно су имали 54.5002)—74.000 војника,3) што је било знатно више од Сципионових 45.000 пешака и 3.000 коњаника.4) Према Ливију Сципион је имао 55.000 војника на располагању.5) Сципионова војска је углавном била састављена од иберских савезника, који су били мање искусни од римских легионара. Кад су стигли Римљани, Магон је извео смели напад на римски логор са већином своје коњице под командом нумидијскога савезника Масинисе.6) Сципион Афрички је предвидио такав напад, па је раније сакрио своју коњицу иза брда.7) Прикривена Сципионова коњица ударила је у картагињански бок и изазвала велике губитке код Картагињана.8) Следећег дана два противника су се међусобно посматрали и тестирали један другога. Сципион би излазио са својом војском, само кад би Магон први изашао из свог логора. Сципион би увек излазио са легионарима у центру, а Иберима на крилима,9) наводећи Хасдрубала и Магона да помисле да ће то бити бојни распоред римске војске.10) Та Сципионова обмана навела их је на фаталну претпоставку.

Битка

Верујући да је му је успела обмана што се тиче бојног распореда, Сципион Африканац је наредио да војска буде нахрањена и наоружана пре свитања.11) Коњицу и лаконаоружану војску послао је напред, а иза њих кретала се главнина војске са легионарима на крилима, а иберским савезницима у средини.12) Картагињани су били изненађени ненаданим нападом Римљана, па су кренули у битку без доручка.13) Верујући да ће Сципион распоредити војску попут претходних дана, Хасдрубал Гискон је елитне картагињанске и либијске снаге поставио у средину, а иберске савезнике је распоредио на крила. Када је открио стварни римски распоред снага, било је прекасно и није могао мењати свој распоред снага. Следећих неколико сати Сципион је своје елитне снаге задржао иза лаке пешадије која се обрачунавала.14) На тај начин повећавао је ефект прескоченог доручка код Картагињана. Када се одлучио за прави напад, позвао је натраг лаку пешадију. Током главнога напада Сципион је смислио конкавни поредак, у коме су крила брже напредовала од средине.15)16) На крилима су били легионари. На тај начин формирао је борбени поредак „обратне Кане“.

Римљани су још више раширили крила додајући лаконаоружану војску на саме бокове крила, а коњицу на бокове лаких трупа.17)18) На тај начин обухватили су целу картагињанску линију на обе стране.19) Римске легије, лака пешадија и коњица напале су са свих страна слабо извежбану иберску војску. Картагињански центар са елитном војском није могао да помогне крилима јер им се приближавао Сципионов иберски центар. Не само да је картагињански центар видео да је неминовно уништење крила, него су и њихови властити слонови почели правити штету. Гладни, уморни и деморализовани Картагињани почели су да се повлаче.20) У почетку су се повлачили у правилном распореду.21) Онда је Сципион наредио свом иберском центру да напредује. Тада су Картагињани погубили поредак22) и могао се очекивати велики покољ. Велики пљусак спасио је Картагињане, тако да се део војске могао повући у свој логор.23)

Маневри после битке

Иако су привремено били сигурни у логору, Картагињани су могли да очекују римски напад следећег јутра.24) Већина иберских најамника је дезертирала из картагињанских редова,25) оставивши Хасдрубала Гискона са релативно мало војске, па је он покушао да са војском побегне под заштитом ноћи. Сципион Африканац је био опрезан, па је одмах наредио својој војсци да следи Картагињане.26) Када су их Римљани стигли уследио је покољ после кога је Хасдрубалу остало само 6.000 војника, који су се разбежали по околним брдима без воде.27) Остаци картагињанске војске су се предали нешто касније, али Хасдрубал и Магон су успели да побегну.28)

После битке

Сципион је покорио Картагињанску Иберију и казнио је иберске вође, чија издаја је довела до смрти његовог оца и стрица. По повратку у Рим Сципион је изабран за конзула 205. пре Христа. Почео је да се припрема за освајање Картагине, а Сицилија је била главна база за те операције.

Литература

1)
Чланак пренесен са Историјске енциклопедије
2)
Ливије 28.12
3) , 4)
Полибије 11.20
5) , 7)
Ливије 28.13
6) , 8)
Полибије 11.21
9) , 11) , 12) , 13) , 14) , 15)
Полибије 11.22
10) , 16) , 18)
Ливије 28.14
17) , 19) , 20) , 21) , 22) , 23)
Полибије 11.23
24) , 25)
Ливије 28.15
26) , 27) , 28)
Ливије 28.16
битка_код_илипа.txt · Последњи пут мењано: 2021/07/05 22:07