Корисничке алатке

Алатке сајта


квинт_публилије_филон

Квинт Публилије Филон

Квинт Публилије Филон (лат. Quintus Publilius Philo), истакнути римски државник и војсковођа, који је четири пута био конзул (339, 327, 320. и 315. пре Христа). Био је два пута диктатор и једном цензор. Извршио је велику реформу Устава Римске републике проглашењем Публилијевих закона (лат. Lex Publilia). Истакнити је војсковођа током Другога самнитскога рата.1)

Први конзулат

По први пут је био конзул 339. пре Христа заједно са Тиберијем Емилијем Мамерком.2) Победио је Латине и заслужио је тријумф.3) Због рата са Латинима Сенат је наредио да се именује диктатор, па је Мамерк именовао Квинта Публилија Филона за диктатора. Као диктатор почео је да заступа интересе плебејаца.4) Предложио је три закона, који се зову и Публилијеви закони.

Публилијеви закони (Lex Publilia)

  1. Према првом закону одлуке плебејске скупштине (тј. плебисцити) постале су обавезујуће и за патриције.5)
  2. Предлоге закона које доноси центуријатска скупштина мора најпре да одобри Сенат, па тек онда могу да иду на гласање
  3. Један од цензора треба да буде биран међу плебејцима6)

Први закон представља дупликат Хортензијевога закона из 287/286. пре Христа, па је могуће да је измишљен.

Цензор

Током 337. пре Христа Филон је био први претор из реда плебејаца.7) Приликом избора за претора конзул Гај Сулпиције Лонг се противио избору првога плебејца на место претора.8) Када је Филон изабран за претора Сулпиције је одбијао да га призна, али Сенат се показао помирљивији и признао је првога плебејца за претора.9) Током 335. пре Христа био је командант коњице за време кратке диктатуре Луција Емилија Мамерка. За цензора је изабран 332. пре Христа заједно са Спуријем Постумијем Албином.10) Извршили су цензус и додали су две нове трибе.

Покушај заузимања Неаполиса

Изабран је други пут за конзула 327. пре Христа заједно са Луцијем Корнелијем Лентулом.11) Становништво Напуља (или Палеополиса, како га назива Ливије) склопило је савез са Самитима.12) Према аналистичкој традицији, која је описивала догађаје са римске тачке гледишта становништво Палеополиса нападало је римске поседе у Кампанији. Римска република је онда прогласила рат Палеополису.13) Заповедништво у рату са Грцима у Неаполису припало је Квинту Публилију Филону, а Лентул је са другом војском требао да нападне Самните.14) Самнити су одмах дошли да помогну Неаполису. Око 4.000 Самнита и 2.000 војника из Ноле успоставило је гарнизон у Неаполису.15) Изгледа да је град био подељен тако да је већина становништва била на страни Самнита, а добили су помоћ и од других грчких градова. С друге стране део аристократије подржавао је Римљане.16) Филон је опседао град, али није могао да га заузме, а мандат му је истицао.17)

Заузимање Неаполиса

Да би се омогућило да Филон и даље води рат учињен је преседан. Он је 326. пре Христа именован за проконзула, па је и даље имао империјум да настави вођење рата.18) То је било први пут да је неко именован за проконзула. Филон је наставио са опсадом Неаполиса у којем је уследила оскудица. Двојица вођа из Неаполиса Харилај и Нимфије издали су свој град и омогућили су Квинту Пубилилију Филону да га заузме.19) Нимифије је вешто намамио већину самнитске војске да изађе из града да би тобоже напали Римљане, а за то време Харилај је са 3.000 римских војника ушао у град.20) Због заузимања Неаполиса Публију је додељен тријумф и то је први тријумф одобрен војсковођи, који није био конзул или диктатор.21)

Након Каудијскога пораза

Након тешкога понижавајућега пораза у Каудијском кланцу за конзуле су 320. пре Христа именовани Квинт Публилије Филон и Луције Папирије Курсор.22) Ливије описује њихову битку и успешан рат са Самнитима. Међутим већина модерних историчара сматра да су аналисти измислили поменуте догађаје да би опрали римску срамоту након тешкога пораза у Каудијском кланцу.23)

По четврти пут је био конзул 315. пре Христа заједно са Луцијем Папиријем Курсором.24) Тит Ливије не помиње имена конзула, него само каже да су конзули остали у Риму, а да је рат водио диктатор.25)

Оптужен за заверу, па онда ослобођен

У Кампанији је откривено учешће аристократа у једној завери.26) Истрага се након тога проширила и на водеће људе у Риму. Филон је 314. пре Христа оптужен за учешће у завери, али био је ослобођен.27) Апије Клаудије Цек се често описује као Филонов политички наследник. Након 314. пре Христа више нема записа о Филону.

Литература


Kvint Publilije Filon

1)
Чланак пренесен са Историјске енциклопедије
2) , 3) , 4) , 5) , 6)
Ливије 8.12
7) , 8) , 9)
Ливије 8.15
10)
Ливије 8.17
11) , 12) , 13) , 14)
Ливије 8.22
15) , 17) , 18)
Ливије 8.23
16)
Дионизије 15.6
19)
Ливије 8.26-27
20) , 21)
Ливије 8.26
22)
Ливије 9.7
23)
Форсајт 299-301
24)
Диодор 19.66
25)
Ливије 9.22
26) , 27)
Ливије 9.26
квинт_публилије_филон.txt · Последњи пут мењано: 2021/07/03 16:18