Корисничке алатке

Алатке сајта


цензор

Цензор

Цензор у Римској републици, службено лице одговорно за спровођење цензуса (попис становништва и њихове имовине, тј. процена прихода у сврху опорезивања и војне службе), надзор јавнога морала и надзор јавних радова и дела финансија. Састављали су листу сенатора према имовном стању. Могли су да избаце сенатора са листе због неморала. Два цензора су се бирала у центуријатској скупштини, а у почетку им је мандат трајао 5 година, а касније 18 месеци. Обично би се бирали из редова бивших конзула. Хијерархијски били су испод конзула и претора, који су имали империјум. Ипак заштићени имунитетом никоме нису били одговорни за време трајања мандата. Цензори су постојали од 442. пре Христа до 22. пре Христа. Реч цензура потиче од цензора и њиховога надзора над јавним моралом.1)

Порекло

Римски краљ Сервије Тулије је први успоставио цензус, тј попис становништва и имовине са циљем да се порези и војна служба одреде према имовном стању. Након укидања монархије и успостављања републике конзули су обављали цензус све до 443. пре Христа. Током 442. пре Христа нису изабрани конзули, него су уместо њих изабрани војни трибуни с конзулском влашћу. Једино су патрицији до тада могли да буду конзули, а неки од војних трибуна били су плебејци. Да би спречили могућност да плебејци обављају цензус патрицији су укинули ту надлежност конзулима или војним трибунима са конзулском влашћу. Због тога су успоставили два нова магистрата звана цензори, а њих су бирали само патрицији. Патрицији су контролисали избор цензора све до 351. пре Христа, када је Гај Марције Рутил био први изабрани цензор из реда плебејаца.2) Након 339. пре Христа по Публилијевом закону један од двојице цензора морао је да буде плебејац.3) Ипак и након тога све до 280. пре Христа плебејски цезор није обављао лустрацију, тј. свечано очишћење. Тек 131. пре Христа по први пут су два цензора били из реда плебејаца. Бирала су се два цензора, јер су раније два конзула заједнички обављала тај посао. Ако би један од цензора умро током свога мандата други би се бирао да га замени, као што је био случај са конзулима. Међутим пошто се то десило само једном 393. пре Христа и како су током тога периода Гали заузели Рим сматрало се да то није добра идеја.4) Након тога ако би један цензор умро онда су се оба цензора поново бирала.

Избор

Цензоре је бирала центуријатска скупштина, којом би председавао конзул.5) Оба цензора би се бирала исти дан, па ако се тај дан не би окончао избор другога цензора, онда би се избори поништили и морали су да се понављају.6) Избор цензора обављао се под ауспицијама, која нису била иста као при избору конзула и претора. Општи принцип је био да су се за цензоре бирали углавном бивши конзули. У почетку није било закона који би спречавао да се неко бира два пута за цензора, тако да је Гај Марције Рутил био два пута биран за цензора. Међутим он је дао да се изгласа закон да нико не може да буде два пута биран за цензора.

Дуљина мандата и други атрибути

У почетку су се цензори бирали за цели лустрациони период од 5 година. Међутим 433. пре Христа њихов мандат је ограничен на 18 месеци. Цензори нису имали империј, па им нису били додељени ликтори. Њихов ранг је био испод конзула и претора. Ипак цензура се сматрала највишом почашћу са изузетком диктатуре. Високи ранг и достојанство били су због различитих дужности, које су цензори обављали. Посебна дужност је била општа контрола над јавним моралом. Ту дужност обављали су по свом властитом схватању и нису никоме одговарали за то. Цензор је имао курулну столицу Њихов погреб је био осебно величанствен, па су касније римским царевима изгласавали цензорски погреб.

Укидање

Цензори су се бирали од 443. пре Христа до 22. пре Христа, али током 421 године било је много периода када цензори уопште нису бирани. Луције Корнелије Сула је нпр. укинуо цензоре, па су поново успостављени за време Марка Лицинија Краса. Касније су њихове дужности биле ограничене. После 22. пре Христа неки од римских царева узели би име цензора док су одржавали цензус.

Дужности

Дужности цензора деле се на три групе:

  1. Цензус, тј. попис становништва и њихове имовине. Састављали би нову листу сенатора и одређивали би ко се квалификује за ранг витезова
  2. Одржавање јавнога морала
  3. Администрација државних финансија, а са тим је био повезан надзор јавних установа и јавни радови

У почетку је дужност цензора била јако ограничен, готово само на спровођење цензуса. Временом су добили нове дужности.

Спровођење цензуса

Цензус је био главна дужност цензора и увек се одржавао на Марсовим пољима, а од 435. пре Христа у једној згради, која је била изграђена за те потребе. Након обављених ауспиција телал би позвао грађане да дођу на цензус. Свака триба се засебно сазивала. Сваки старешина фамилије (патер фамилиас) долазио би до цензора, који би седио на курулној столици. Морали су да кажу своје име, презиме, кономен, име оца и годиште. После тога следили би подаци о жени и деци. Након тога морали су да се изјасне о целој својој имовини. Понекад се наводила само вредност имовине, не улазећи у детаље, али обичај је био да се детаљно наводе сви подаци и општа процена. Земља је представљала најважнију ставку. Међутим узурпирана јавна имовина није улазила у списак. Морао је да наведе позицију земље, колико је земље обрадиво, какав је квалитет, да ли је пашњак, виноград и тако даље и онда је морао да даде процену вредности. Следећа важна ставка током пописа имовине били су робови и стока.

Кажњавање одсутних са цензуса

Порез, који би се разрезивао на вредност имовине обично је био 1:1000 од вредности имовине, али у случају казне дешавало се и 8:1000. Онај ко се не би појавио на цензусу могао је очекивати оштро кажњавање. Сервије Тулије је такве кажњавао затвором и смртном казном. Током периода Римске републике могли су за казну да буду продани као робови. Током касне Републике једну особу је пред цензором могао да заступа неко други. Током ратова велики број војника би био одсутан, па цензус не би био спроведен. У каснијим временима цензори би послали комисије, са овлаштењем да изврше цензус код римских војника на ратишту.

Формирање центурија и листи сенатора и витезова

Када би пописали све грађане након тога би свакоме грађанину према имовном стању одређивали којој класи, односно којој центурији припада. Помоћу тога се формирала центуријатска скупштина. Поред сврставања грађана у трибе, центурије и разреде цензори би састављали и листу сенатора. Сенаторе који не би били довољно имућни. или који би били неморални избацили би са листе сенатора. Постављали би и принцепса Сената. Поред тога размотрили би и листу витезова, који су добијали коња из државнога фонда.

Јавни морал

Одржање јавнога мотрала била је друга најважнија функција цензора. Због те функције цензор је био обожаван и уливао је страх. Имали су право да особу избаце из листе грађана. Они нису спречавали злочине или неки акт неморала, али кажњавањима би одржавали традиционалне римске вредности, обичаје и етику.

Цензор би се мешао у приватан живот појединца у случају када:

  • неко се не би оженио. Цензор би прекршиоцу издао наређење да се мора женити, а ако би одбио био би кажњен.
  • Раскид венчања на неправилан начин или због недовољнога разлога
  • Превише раскошан начин живота и превелико трошење новца
  • Занемаривање обрађивања земље
  • Окрутност према робовима или клијентима
  • Некоректан однос према жени и деци, као и претерана грубост према деци

Прекршаји у јавном животу:

  • Магистрат се не понаша у складу са достојанством своје функције, нпр прима мито или кривотвори ауспиције
  • непрописно понашање према магистрату или покушај да се ограничи његова моћ
  • кривоклетство
  • Кукавичлук, непослушност и занемаривање дужности од стране војника

Кажњавање због нарушавања морала

  1. Избацивање са листе сенатора или свођење на нижи ранг
  2. Одузимање јавнога коња витезу. Та казна може да се комбинује са свођењем на нижи ранг.
  3. Избацивање из трибе,
  4. Избацивање у сеоску трибу

Финансије

У првом реду цензори су одређивали трибут, односно порез на имовину. Имали су и право да надзиру све приходе државе, укључујући закуп јавне земље, приходе од солана, рудника и царина. Сакупљање пореза и закупнина обично би се на тендеру давало оним публиканима, који би понудили више. Изгледа да је цензор одређивао буџет државе Новац би се уплаћиво у ерариј, који је био у надлежности Сената, а плаћања су се обављала по налогу тела, у чијем саставу су били квестори. Цензор је био задужен за расходе, али плаћања је обављао квестор. Цензор је надзирао јавне грађевине и јавне радове, а Сенат му је у сврху трошкова одобравао извесну суму новца. Бринуо се о храмовима и јавним грађевинама и на њима је вршио поправке. Одржавао је и акведукте, цесте и бране. Одржање јавних грађевина цензор је давао на аукцији ономе ко понуди да ће поправку извршити за најмањи износ. Поред одржавања постојећих грађевина и јавних радова задатак му је био и да гради нове. И едили су имали задатак да надгледају јавне грађевине, па није лако да се нађе што је била чија одговорност. Ипак цензори су имали више финасијско задужење.

Литература


Cenzor

1)
Чланак пренесен са Историјске енциклопедије
2)
Ливије 7.22
3)
Ливије 8.12
4)
Ливије 5.31
5)
Ливије 40.45
6)
Ливије 9.34
цензор.txt · Последњи пут мењано: 2022/11/16 00:31