Гај Марције Рутил или Гај Марције Рутул (лат. Gaius Marcius Rutilus), први плебејски диктатор и цензор. Четири пута је био биран за римскога конзула (357, 352, 344 и 342. пре Христа). По први пут је за конзула био биран 357. пре Христа. Током 356. пре Христа био је именован за првога плебејскога диктатора да би спречио инвазију Етрураца. Успешно је победио Етрурце. Упркос јаком отпору патриција изабран је за првога плебејскога цензора 351. пре Христа.¹⁾

Именован је за конзула за 357. пре Христа заједно са Гнејом Манлијем Капитолином. Гнеј Манлије је добио команду у рату са Фалисцима, а Гај Марције је са војском пустошио поља Приверната.²⁾ Омогућио је војсци да приграби много ратнога плена. Након тога обећао је војсци да ће им дати као плен и град Приверната и њихов логор само ако их победе и заузму им град.³⁾ Римска војска је након тога победила Привернате, а Гај Марције је заслужио тријумф.⁴⁾

Током 356. пре Христа Марко Фабије Амбуст победио је етрурска племена Тарквијенезе и Фалиске, а након тога Етрурци су подигли још већу војску.⁵⁾ Под вођством Фалиска и Тарквијенеза Етрурци су напредовали до Салина. У Риму је због тога Гај Марције Рутил изабран за диктатора за рат са Етрурцима.⁶⁾ Било је то први пут да је за римскога диктатора био изабран плебејац.⁷⁾ Патрицији су због тога на све могуће начине ометали диктатора плебејца, а народ је прихватао све диктаторове одлуке. Гај Марције је са војском прешао на сплавовима на другу страну Тибра, коју су тада Етрурци пљачкали.⁸⁾ Заузео је етрурски логор, истерао етрурску војску и заробио 8.000 Етрураца.⁹⁾ Сенат му није одобрио тријумф, али он је тријумфовао по одлуци народа. Када је дошло време избора нових конзула патрицијски конзул је био задржан ратом. Патрицији нису хтели да изборе обави плебејски диктатор Гај Марције Рутил, а нису хтели ни да их обави плебејски конзул Марко Попилије Ленат.¹⁰⁾ Онемогућили су изборе, па је уследио интерегнум. Током интерегнума изабрана су оба конзула из редова патриција.

За време конзуларних избора за 352. пре Христа народни трибуни су говорили да неће дозволити одржање избора уколико се не поштују закони Лицинија и Секстија, по којима је један од конзула требао да буде плебејац.¹¹⁾ Дошло је до периода интерегнума и тек је код једанаестога интерекса Сенат прихватио да се поштују закони Лицинија и Секстија. Као плебејски конзул изабран је Гај Марције Рутил.¹²⁾ Нови конзули покушали су да реше проблем дугова и камата. Изабрали су петорочлану комисију, која је уз минимална државна улагања решила многе дужничке проблеме.¹³⁾ Током 351. пре Христа два конзула су била из редова патриција, али народ се није бунио јер је био задовољан решавањем проблема дугова.¹⁴⁾ Међутим дошло је до проблема приликом избора цензора. Када је Гај Марције Рутил истакао своју кандидатуру било је противљења и конзула и патриција, али ипак је био изабран. Био је први плебејац изабран за цензора.¹⁵⁾

По трећи пут изабран је за конзула 344. пре Христа заједно са Титом Манлијем Торкватом.¹⁶⁾ Током 342. пре Христа изабран је за конзула по четврти пут.¹⁷⁾ Пре његовога избора за конзула део војника који су требали да чувају Капуу од упада Самнита ковао је заверу да заузме Капуу, истера Кампанце и да сами заузму град за себе.¹⁸⁾ Гај Марције је сазнао за њихове планове и након тога очистио је војску од бунтовника користећи се при томе различитим изговорима.¹⁹⁾

• Тит Ливије

Gaj Marcije Rutil