Корисничке алатке

Алатке сајта


битка_код_тигранокерте

Битка код Тигранокерте

Битка код Тигранокерте, одиграла се 6. октобра 69. пре Христа између римске војске под заповедништвом Лукула и јерменске војске под заповедништвом Тиграна Великога. Римска војска је победила и заузела је главни град Јерменије Тигранокерту. Битка представља део Трећега митридатовога рата између Римске републике и Митридата VI од Понта, чија ћерка је била удана за Тиграна Великога. Када се Митридат склонио код свога зета римска војска је напала краљевину Јерменију. Опседали су Тигранокерту, али због доласка веће јерменске војске повукли су се иза реке. Претварајући да се повлачи римска војска се окренула, прешла реку и напала десно крило јерменске војске. Након пораза катафракта, елитнога дела војске, остатак јерменске војске се разбежао.1)

Увод

Тигран Велики је створио велику краљевину Јерменију, која се протезала дуж читавога региона. Оженио се ћерком Митридата VI од Понта, чиме је добио моћнога и поузданога савезника. Осигурао се и савезнишвима на западним границама, па је имао одрешене руке за неометано освајање територија Партије и Месопотамије и делова Леванта. У Сирији је почео да гради нову престоницу Тигранокерту, коју је населио бројнијм народима, укључујући Арапе, Грке и Јевреје.2) Град је просперирао као значајан центар хеленизма, заједно са театрима, парковима и ловиштима. Међутим серијом римских победа у Митридатовим ратовима приближавао се крај јерменске хегемоније у том подручју. Између Римљана и Јерменије неколико декада трајао је период затегнутости. Током Трећега митридатовога рата римска војска под заповедништвом Луција Лицинија Лукула постигла је значајне успехе и натерала је Митридата VI од Понта да потражи уточиште код свога зета Тиграна Великога.3) Лукул је онда послао свога амбасадора Апија Клаудија Пулхера да ултимативно тражи од Тиграна да преда Митридата или да се суочи са ратом. Међутим Тигран је одбио римски захтев, па је био присиљен да се припрема за рат.4) Иако није имао одобрење од Сената за рат против Јерменије Лукул је одмах почео да се припрема за инвазију на Јерменију. Кренуо је 69. пре Христа преко Каподокије и преко Еуфрата у регион Тсопка.5)

Опсада Тигранокерте

Тигран Велики је био изненађен брзином продора римске војске кроз неприступачну Јерменију, иако је он први покренуо своју војску. Послао је Митробарзана са 2.0006) до 3.000 коњаника и са много пешадије са циљем да успори напредовање римске војске,7) али коњица му је потучена до ногу у сукобу са 1.600 римских коњаника и 1.600 пешака под командом Лукуловога легата Секстилија.8) Када је Тигран сазнао за тешки пораз Митробурзана Тигранокерту је поверио Манцеју,9) а он сам је кренуо да регрутује војску на планинском ланцу Таур.10) Лукулови легати Секстилије и Мурена успели су да разбију две јединице, које су долазиле да помогну Тиграну, а сукобилили су се и са Тиграновом војском у кањону Таура, одакле је Тигран побегао оставивши комору.11) Лукул је одлучио да не прати Тиграна, него да искористи неометен пролаз до Тигранокерте, коју је онда почео да опседа.12) Очекивао је да ће Тигран због значаја града морати да дође да брани град и на тај начин се упусти у битку.13) У то време лета 69. пре Христа Тигранокерта још увек није била довршпен град. Ипак била је добро утврђена дебелим зидовима висине 25 метара,14) тако да је омогућавала изврсну обрану и од продужене опсаде. Римске опсадне справе биле су успешно неутралисане коришћењем нафте. Многи грађани Тигранокерте насељени су насилним методама, па је била упитна њихова лојалност Тиграну Великоме. Током битке поздравили су Лукула.

Снаге

Апијан тврди да је Лукул кренуо из Рима са само једном легијом. У Малој Азији пришле су му још 4 легије, па је против Митридата укупно располагао са 30.000 војника и 1.600 коњаника. Лукул је према Апијану кренуо за Митридатом у инвазију Јерменије са само 2 легије и 500 коњаника.15) Ипак мало је вероватно да је извео инвазију на Јерменију са тако малом војском. Историчар Адријан Шервин-Вајт сматра да је Лукул располагао са 12.000 римских војника и 4.000 коњаника и лаких пешака из провинције.16) Римска војска била је ојачана и са неколико хиљада Гала, Трачана и Битињана. Тигранова војска била је бројчано надмоћнија. Према Апијану Тигран Велики располагао је са 250.000 пешака и 50.000 коњаника.17) Елитни део коњице чинило је 17.000 катафракта.18) Многи историчари сумњају у те податке и сматрају да су те бројке превише напухане.19) Плутарх је написао да је Тигран сматрао да је Лукулова војска премалена и рекао је да ако су дошли као амбасадори да их има превише, а ако су дошли као војници да их има премалено.20) Поједини историчари изразили су сумњу у истинитост Плутархове тврдње. Тигран Велики је поред тога поседовао неколико хиљада катафракта, значајне елитне тешке коњице.

Распоред снага

Две војске суочиле су се југозападно од Тигранокерте крај реке Батман-Су. Тигранова војска је била распоређена на источној обали реке, а римска војска се налазила на западној обали реке. Лукул је оставио 6.000 војника под командом Луција Лицинија Мурене да наставе са опсадом града.21) Јерменска војска састојала се од три дела. Два краља, Тигранова вазала, командовали су левим и десним крилом, а Тигран Велики заповедао је центром, у коме се налазила елитна јединица катафракта. Остатак војске налазио се испред брда, којега ће Лукул искористити у бици.

Битка

Римска војска покушала је да наговори Лукула да одустане од битке због тога што је на исти дан 6. октобра 105. пре Христа римска војска доживела катастрофалан пораз у бици код Араусија, када су Кимбри победили Квинта Сервилија Цепиона.22) Лукул је игнорисао захтеве војске да се одгоди битка и рекао је да ће тај дан отада бити и срећан дан, а не само несрећан као до тада.23) Лукул је са делом војске кренуо према месту, где се најлакше може прећи река, а Тигран је то погрешно протумачио као Лукулово повлачење са бојишта. Лукул се одлучио за напад у трку, уобичајену римску тактику, којом се минимизирало време дејства непријатељских стрелаца и праћкаша пре почетка борбе прса о прса.24) Ипак предомислио се у задњем моменту, када је схватио да јерменски катафракти представљају највећу опасност за његову војску, па је због тога наредио галској и трачкој коњици да започну напад против катафракта.25) Пошто је катафрактима на тај начин скренута пажња Лукул је две кохорте поделио на манипуле и наредио да пређу реку. Катафракти су се налазили у подножју брда. Лукулов циљ је био обухват Тигранових катафракта кружењем око брда и нападом на њих отпозади.26) Лукул је лично са земље предводио напад, а по доласку на врх брда повицима је охрабрио своју војску узвикујући да је дан њихов.27) Кохортама је дао специјална наређења да нападају једине изложене неоклопљене делове катафракта, а то су биле коњске ноге и бедре.28) Лукул је напао са брда са својим кохортама, а његова наређења показала су се фаталним за оклопљене катафракте, који су били изненађени римском тактиком. Катрафракти, који су настојали да побегну изазвали су неред и колапс властитих редова.29) Након тога уследио је и распад пешачких јединица, у којима је било много оних, који нису Јермени. Расуло се раширило по целој Тиграновој војсци. Тигран Велики је са својом комором побегао према северу, а цела његова војска се расула.30) Били су огромни губици јерменске војске, а процене се крећу од 10.000 до 100.000.31) Плутарх помиње само 5 убијених и 100 рањених римских војника,32) али тако мали бројеви не чине се реалним. Кован и Хук сматрају да се ради о нереално малим губицима римске стране, али сматрају да је јасно да је римска војска добила битку са непропорционално мањим губицима од противничке стране.

Последице

Пошто више није било војске, која би бранила Тигранокерту становништво града и иначе нелојално Тиграну отворило је капије римској војсци и Лукулу.33) Римска војска је по уласку у град започела са великом пљачком. У граду се налазила Тигранова ризница са 8.000 таланата,34) а након пљачке сваком војнику припало је 800 драхми.35) Битка се окончала и великим јерменским територијалним губицима. Тигран је изгубио већину територија јужно од Таура.36) Иако се битка окончала веома великим губицима по Тиграна ипак битка није била одлучујућа, тј рат се није окончао. Тигран и Митридат су се повлачили на север и били су способни да углавном избегавају римску војску.37) Лукулова војска се са друге стране побунила 68. пре Христа тражећи повратак кући, па је Лукул због тога био присиљен да повуче војску из Јерменије 67. пре Христа.38) Многи историчари су битку код Тигранокерте истицали по Лукуловој победи против бројчано много пута надмоћнијега противника. Николо Макијавели је критиковао Тиграново изразито ослањање на коњицу и занемаривање пешадије.

Литература


Bitka kod Tigranokerte

1)
Чланак пренесен са Историјске енциклопедије
2) , 12) , 13) , 18)
Плутарх Лукул 26
3)
Апијан Митр. ратови 82
4) , 5) , 6) , 9) , 14) , 15)
Апијан Митр. ратови 84
7) , 8) , 10) , 11)
Плутарх Лукул 25
16)
A. N. Sherwin-White стр.240
17)
Апијан Митр. ратови 85
19)
Cowan Ross and Adam Hook стр.41
20) , 21) , 22) , 23)
Плутарх Лукул 27
24) , 25) , 26) , 27) , 28) , 29) , 30) , 32)
Плутарх Лукул 28
31) , 36)
A. N. Sherwin-White стр.241
33) , 34) , 35)
Плутарх Лукул 29
37)
A. N. Sherwin-White стр.242
38)
A. N. Sherwin-White стр. 243
битка_код_тигранокерте.txt · Последњи пут мењано: 2021/07/04 23:13