Добро дошли на Српску енциклопедију

Богдан Марковић

Богдан Марковић (Београд, 28. јануар 1880 — Београд, 29. децембар 1938), српски банкар и економиста. Био је министар финансија Краљевине СХС (1926—1928), управник Државне хипотекарне банке и први председник Привилеговане аграрне банке.

Биографија

Школовање

Богдан Марковић је рођен 28. јануара 1880. године у Београду.1) Син је Стојана Марковића, министра правде Кнежевине Србије и професора Велике школе.2) Богдан Марковић је гимназију завршио у Београду и након тога студирао је економске науке у Минхену.3) Докторирао је економију у Халеу, а у докторату је расправљао о економским питањима у Србији.4) Од 1905. до 1907. био је на служби у министарству финансија.5) Од 1905. до 1912. био је на положају секретара Савеза земљорадничких задруга.6) У то време уређивао је и Земљорадничку задругу.7) Истакао се као задружни писац и као предавач, а поред тога дао је истакнути коментар закону о занатским и земљорадничким задругама.8)

Управник Државне хипотекарне банке

Прешао је 1912. у Министарство народне привреде, у коме је постао начелник трговинског оделеља.9) На том положају решавао је многа важна економска питања. На Крфу је од 1918. био управник Управе фондова.10) Након повратка у Србију под његовим водством Управа фондова је наставила и проширила свој рад.11) Богдан Марковић је успешно припремио њено претварање у Државну хипотекарну банку.12) Суделовао је као српски експерт и делегат на мировној конференцији у Паризу од 1918. до 1919.13) После тога учествовао је као српски делегат на економској конференцији у Женеви.14) Био је директор Државне хипотекарне банке до 1926. године.15)

Министар финансија

Постављен је 24. децембра 1926. за министра финансија у влади Николе Узуновића.16) Ушао је у владу као нестраначка личност, што је у оно време била реткост.17) Положај министра финансија задржао је и у владама Веље Вукићевића све до 27. јула 1928.18) Као министар финансија заслужан је за доношење закона о непосредним порезима, којим је модернизовао порески систем Краљевине СХС.19) Многе државне финансијске послове преносио је на обласне самоуправе, па је извео административну финансијску децентрализацију.20) Као министар финансија учествовао је у раду Економског комитета Друштва народа.21) На иницијативу краља Александра I Карађорђевића основана је 1929. Привилегована аграрна банка, а Богдан Марковић је био један од најближих краљевих сарадника у том послу.22) Богдан Марковић је онда 15. августа 1929. постављен за првог председника Привилеговане аграрне банке.23) У то време избила је велика светска економска криза, али и поред тих тешких прилика Марковић је успевао да организује кредитирање пољопривредника.24) Био је један од главних сарадника на послу доношења уредбе о ликвидацији земљорадничких дугова.25) Касније је тај посао ликвидације тих дугова извођен у Привилегованој аграрној банци. Био је члан управног одбора Народне банке Југославије од 1929. до смрти.26) Био је и потпредседник друштва Трбовљанског рудника и председник друштва Росија-Фопсјер.27) Умро је 29. децембра 1938. у Београду.28)

Дела

Његова главна дела су:

  • Општинске финансије Краљевине Србије (1905)
  • Економски и правни односи код земљорадничких задруга (1909)
  • Земљораднички кредит у Србији (1910)
  • Земљорадничке коморе и њихово оснивање (1911)
  • Земљораднички лични кредит и новчани заводи (1912)
  • Балканска економија (1912)
  • Капацитет плаћања Бугарске (1920)
  • Скупоћа (1922)
  • Државне финансије и новчана реформа (1923)
  • Четворогодишњи период пословања Привилеговане аграрне банке (1934).

Литература

  • Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1929, књига 2, стр. 796
  • Др. Богдан Марковић, Политика, број 10990, уредник Миомир Миленовић, Јован Тановић, 31. 12. 1938, стр. 6
  • Завршени преговори г. Узуновића, Политика, број 6707, уредник Миомир Миленовић, Јован Тановић, 25. 12. 1926, стр. 2
  • Бранислав Глигоријевић, Краљ Александар Карађорђевић, књига 1, Завод за уџбенике, Београд, 2010.
1)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1929, књига 2, стр. 796
2) , 3) , 4) , 7) , 8) , 9) , 11) , 12) , 15) , 18) , 19) , 20) , 21) , 22) , 23) , 24) , 25) , 26) , 27) , 28)
Политика, 31. 12. 1938, стр. 6
5) , 6) , 10) , 13) , 14)
НА
16) , 17)
Б. Глигоријевић, Александар Карађорђевић, 1, стр. 292
Штампање